Ovaj aromatični začin je više od ukusa: Pomaže jačini kostiju, zdravlju očiju i boljem varenju

Korijander je aromatična biljka koja se vekovima koristi i kao začin i kao deo tradicionalne medicine. Listovi, stabljike i seme nalaze se u brojnim kuhinjama sveta, a interesovanje za korijander danas ne dolazi samo iz kulinarstva, već i iz medicine i nutricionizma.

Šta od korisnih nutrijenata sadrži korijander? 

Savremena istraživanja pokazuju da ova biljka sadrži niz bioaktivnih jedinjenja koja mogu da imaju antioksidativno, protivupalno i metaboličko dejstvo. Zbog toga se korijander sve češće proučava kao potencijalna podrška zdravlju probavnog sistema, srca i regulaciji nivoa šećera u krvi.

Listovi korijandera sadrže relativno malo kalorija, ali su bogati vitaminima i fitonutrijentima. Već mala količina svežih listova može da doprinese unosu važnih mikronutrijenata.

Ova biljka je posebno dobar izvor vitamina K, koji ima ključnu ulogu u zgrušavanju krvi i zdravlju kostiju, vitamina A, važnog za imunitet i zdravlje očiju i vitamina C, snažnog antioksidansa koji štiti ćelije od oštećenja.

Pored toga, korijander sadrži minerale poput kalijuma i magnezijuma, kao i biljna jedinjenja koja mogu da imaju zaštitni efekat na organizam.

Antioksidansi u korijanderu mogu da smanje oksidativni stres

Jedna od najvažnijih zdravstvenih vrednosti korijandera leži u njegovom sadržaju antioksidanasa. Naučni pregledi objavljeni u poslednjih nekoliko godina ukazuju da biljka sadrži flavonoide, fenolna jedinjenja i druge bioaktivne supstance koje mogu da neutrališu slobodne radikale.

Oksidativni stres povezan je sa brojnim hroničnim bolestima, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, neurodegenerativne poremećaje i ubrzano starenje ćelija.

Polifenoli u korijanderu mogu da doprinesu smanjenju upalnih procesa u organizmu i zaštite ćelija od oštećenja.

Najviše dokaza za uticaj na varenje

Tradicionalna medicina često koristi korijander za ublažavanje probavnih tegoba, a određena istraživanja ukazuju da ova biljka može da ima blagotvoran efekat na gastrointestinalni sistem.

Ekstrakti korijandera u eksperimentalnim studijama pokazali su potencijal da podstaknu lučenje digestivnih enzima, smanje nadimanje i gasove i olakšaju grčeve u stomaku.

Eterična ulja iz semena korijandera sadrže jedinjenja poput linalola, koja mogu imati blago antimikrobno i spazmolitičko dejstvo, što može doprineti lakšem varenju hrane.

Potencijalna korist za regulaciju šećera u krvi

Jedno od najviše proučavanih svojstava korijandera odnosi se na njegov mogući uticaj na metabolizam glukoze. Studije na životinjama pokazale su da određeni ekstrakti korijandera mogu da podstaknu aktivnost enzima koji pomažu razgradnju šećera, povećaju lučenje insulina i doprinesu snižavanju nivoa glukoze u krvi.

Zbog toga se u nekim istraživanjima korijander opisuje kao potencijalna podrška kontroli šećera kod dijabetesa tipa 2. Ipak, većina dokaza i dalje potiče iz laboratorijskih studija na životinjama, pa su potrebna dodatna istraživanja na ljudima.

Korijander i zdravlje srca

Neka istraživanja sugerišu da bioaktivna jedinjenja iz korijandera mogu da imaju povoljan efekat na faktore rizika za bolesti srca. U eksperimentalnim studijama primećeno je da korijander može da doprinese snižavanju ukupnog i LDL holesterola, poveća nivo zaštitnog HDL holesterola i pomogne u regulaciji krvnog pritiska.

Smatra se da je ovaj efekat povezan sa antioksidativnim i protivupalnim svojstvima biljke, ali je za jasnije zaključke potrebno više kliničkih studija na ljudima.

Zašto nekim ljudima korijander ima ukus sapuna

Zanimljivo je da deo populacije izbegava korijander zbog njegovog specifičnog ukusa. Naučnici su otkrili da je ovaj fenomen povezan sa genetikom.

Kod približno 10 do 15 odsto ljudi postoji varijacija gena koji utiče na receptore za miris aldehida, aromatičnih jedinjenja prisutnih u korijanderu. Zbog toga njihov mozak ove molekule može da interpretira kao miris sapuna ili deterdženta.

Postoje li rizici od konzumiranja korijandera

Korijander se generalno smatra bezbednom namirnicom kada se koristi u uobičajenim količinama u ishrani. Ipak, pošto se listovi često jedu sveži, postoji mali rizik od bakterijske kontaminacije ako biljka nije pravilno oprana.

Osobe sa oslabljenim imunitetom, trudnice ili starije osobe treba da obrate posebnu pažnju na higijenu namirnica i temeljno pranje svežeg bilja pre konzumiranja. U retkim slučajevima mogu da se jave i alergijske reakcije na ovu biljku.

Iako naučna istraživanja o njegovim lekovitim svojstvima još uvek traju, postoje sve jači dokazi da redovno uključivanje korijandera u ishranu može da doprinese raznovrsnijoj i nutritivno bogatijoj prehrani.

(eKlinika.rs)