Otežano gutanje (disfagija) određuje se kao neadekvatan prolazak progutanog sadržaja kroz ždrelo ili jednjak. Pacijenti se žale na probleme da započnu gutanje hrane, osećaju da im hrana i tečnosti zastaju u grlu. Stanje se često ispoljava i poteškoćama pri gutanju pljuvačke. Lekari navode da u težim slučajevima poremećaja gutanja, postoji opasnost da ostaci hrane dospeju u disajne puteve i izazovu infekcije i čak zapaljenje pluća.
Otežano gutanje je nekada posledica ozbiljnih bolesti
Stručnjaci naglašavaju da je gutanje kompleksan proces koji uključuje aktivnost nerava i 50 pari mišića. Disfagija se deli na dva tipa, orofaringealnu disfagiju usled koje nastaju poteškoće pri prenosu hrane od usta do jednjaka i ezofagealnu disfagiju, koja nastaje kao posledica oštećenja jednjaka.
Bitno je znati da li je disfagija kratkoročna posledica, na primer upale grla i neke slične bolesti, ili posledica dugoročnih problema. Disfagija ili otežano gutanje može biti isprovocirana nekim bolestima kao što su Parkinsonova bolest, multiple skleroza, amiotrofična lateralna skleroza, Lu Gerigova bolest. Disfunkcija mišića usne šupljine ili grkljana mogu se javiti i posle moždanog udara. Suženje jednjaka nekada je posledica refluksa kiseline ili tumora.
Kada je potrebno potražiti hitnu pomoć
U uobičajenim okolnostima moguće je da se posebno čvrsta hrana zadrži na neki sekund u jednjaku, i da problem prođe sam od sebe ili pomoću nekoliko gutljaja vode. U slučaju da je problem čest, da se hrana zadržava duže od nekoliko sekundi u jednjaku, da je prisutan bol pri gutanju, potrebno je potražiti stručnu pomoć. Hitna medicinska pomoć je potrebna kada se hrana u jednjaku zadržava duže od 15 minuta i ne prolazi spontano ili pri unosu tečnosti.
Ponekada osobe nisu svesne problema sa gutanjem, jer biraju meke namirnice ili jedu dosta sporo. Problemi sa otežanim gutanjem mogu da povećavaju rizik od gušenja ili zadržavanja velikih komada čvrste hrane u jednjaku, upozoravaju stručnjaci.
Kako se dijagnostikuje otežano gutanje?
Disfagija se dijagnostikuje pratećim rendgenskim snimkom (cineradiografijom), pacijent proguta barijumsko kontrastno sredstvo. Na taj način se može snimanjem jednjaka potvrditi poremećaj akta gutanja. Stručnjak može da pati oralnu, faringealnu i ezofagealnu fazu gutanja. Otežano gutanje može se potvrditi i endoskopijom, manometrijom koja meri vreme i snagu kontrakcija jednjaka, pH testom može se ustanoviti da li je refluks kiseline uzrok otežanog gutanja.
Nekada samo promena nekih navika može biti od koristi
Lečenje zavisi od uzroka problema i nekada se simptomi poteškoća s gutanjem mogu spontano sami od sebe povući. Složeniji problemi mogu zahtevati lečenje specijaliste. Nekim osobama su od koristi promene navika kada je u pitanju ishrana, od pomoći mogu biti i vežbe za jačanje mišiće lica ili izbegavanje nekih vrsta hrane. U težim slučajevima ako se disfagija ne leči, može doći do dehidracije, pothranjenost ili do udisanja hrane i tečnosti usled čega može doći do akutnog zapaljenja pluća.
Preporuka je da se hrana unosi u manjim zalogajima
Osobama koje pate od problema sa gutanjem savetuje se da pri unosu hrane i pića sede pod uglom od 90 stepeni, da nagnu glavu malo napred, da sede ili stoje 15 do 20 minuta posle obroka. Pri konzumaciji hrane ne bi trebalo da pričaju, preporuka je da se hrana unosi u manjim zalogajima, da se ne guta na brzinu, nego da se hrana dobro sažvaće. U slučaju da hrana ili tečnost zastane u grlu, potrebno je polako pročistiti grlo.
Stručnjaci preporučuju da se uz hranu unosi i tečnost. Savet je da se pije dosta tečnosti, da se koristi voda sa ukusom limuna koja povećava lučenje pljuvačke i na taj način olakšava gutanje. Osobama koje koriste lekove u vidu tableta, preporučuje se da se posavetuju sa stručnjakom i da ustanove da li mogu za zdrobe tablete ili da možda počnu da primenjuju odgovarajuće lekove u tečnom stanju.
