Endoskopija je dijagnostička metoda koja pruža uvid u stanje unutrašnjih organa. Najviše se koristi pri pregledu želuca, jednjaka, dvanaestopalačnog creva, ali i drugih delova tela. Lekar, u mali rez na telu, ili kroz usta, ubacuje endoskop – fleksibilnu cev sa pričvršćenom kamerom kojom se posmatra tkivo. Ova procedura je za većinu pacijenta više neprijatna, nego bolna.
Slika unutrašnjosti tela
Endoskopija omogućava stručnjaku da pregleda organ, bez potrebe da pravi veliki rez na nekom delu tela. Putem ekrana u operacionoj sali doktor posmatra unutrašnje organe. Endoskop daje sliku unutrašnjosti tela, tokom operacije, na primer, čira na želucu, uklanjanja kamena iz žuči ili tumora. U nekim slučajevima endoskopije, stručnjak mora napraviti mali rez kako bi obavio pregled pacijenta.
Endoskopija ima široku primenu
Endoskopija se primenjuje u slučajevima inflamatorne bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest, čira na želucu, hronične konstipacije, pankreatitisa, kamena u žuči. Ova dijagnostička metoda ima primenu i kada je u pitanju neobjašnjivo krvarenje u digestivnom traktu, tumor ili infekcija.
Koristi se i u slučajevima suženja dela jednjaka, kod gastroezofagealne refluksne bolesti, ali u stanjima, nejasnog vaginalnog krvarenja, pojave krvi u urinu i problema u digestivnom traktu. Pre endoskopije, doktor će nastojati da oktrije simptome koje ima pacijent, nekada će biti potreban i uvid u krvnu sliku. Sve ovo se radi da bi se utvrdilo i da li je endoskopija ili operacija neophodna.
Priprema pacijenta za endoskopiju
Najmanje od 12 do 8 sati pre pregleda ne sme se unositi tvrda hrana. Moguća je primena vode ili bistrih sokova par sati pre pregleda. Pacijenti koji koriste već neku terapiju, mogu popiti lekove sa malo vode. Ukoliko se planira biopsija, preporuka je da se, pet dana pre pregleda prekine upotreba analgetika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Pre pregleda proverava se puls i pritisak pacijenta, a sama endoskopija traje do 20 minuta. Moguća je i upotreba klistira, koji se koristi jedan dan pre procedure, pregleda gastrointestinalnog trakta. Stručnjak će obaviti i fizički pregled pacijenta i dobiti uvid u istoriju bolesti.
Pacijent bi trebalo da kaže lekaru koje lekove ili dodatke ishrani koristi, da upozori na alergije. Moguće je nekada da će biti potrebno da se na jedno vreme prestane s korišćenjem antikoagulansa ili antiagregacionih lekova, koji mogu uticati na krvarenje. Savet je da pacijent ima i pratnju do kuće, posle endoskopije.
Vrste endoskopije?
Postoji nekoliko kategorija endoskopije. Američko društvo za rak (The American Cancer Society) navodi sledeće vrste endoskopija: artroskopija zglobova kroz mali rez u blizini zgloba koji se posmatra, bronhoskopija je postupak kojim se kroz nos ili usta pregledaju pluća, kolonoskopija je pregled debelog creva kroz anus, cistoskopiju obavlja urolog. Postoji i enteroskopija kojom se kroz usta ili anus dobija uvid u tanko crevo, histeroskopijom se vaginalnim putem pregleda materica. Promenjuje se i laringoskopija kroz usta ili nos kako bi se dobio uvid u larinks (grkljan).
Kao i većina tehnologija, endoskopija stalno napreduje. Novije generacije endoskopa daju uvid u sliku visoke definicije sa dosta detalja. Endoskopija se često kombinuje i sa hirurškim procedurama. Endoskopska kapsula i endoskopska ultrasonografija neke su od naprednih metoda kojima se može pregledati tanko crevo. Pacijent proguta pilulu, unutar koje je mala kamera. Hromoendoskopija je sofisticirana tehnika, koja koristi specijalizovanu boju koja daje uvid u promene na crevnoj sluznici. Endoskopska resekcija sluzokože je tehnika, kojom se uklanja kancerogeno tkivo unutar digestivnog trakta.
Endoskopija rizici
Endoskopija nosi mnogo manji rizik od krvarenja i infekcija nego otvorena operacija, ali nije tehnika koja je u potpunosti lišena nuspojava. Postoje rizici i od infekcija i krvarenja, a mogući su i bolovi u grudima, oštećenja. Moguća je i perforacija organa, visoka temperatura, bol na mestu endoskopije, pojava crvenila i otoka. Rizici zavise od mesta na koje se primenjuje procedura i od zdravstvenog stanja pacijenta.
Pojava tamne stolice, povraćanje i otežano gutanje nakon intervencije, mogu ukazivati na moguće probleme. Histeroskopija nosi mali rizik od perforacije materice, krvarenja ili traume grlića materice. Pri endoskopiji kapsule moguće je da se kapsula zaglavi u digestivnom traktu, koja se u takvim situacijama uklanja hirurškom intervencijom.
Kada se treba obratiti lekaru?
Posle endoskopije, većina pacijenata ide istog dana kući. U slučaju da je potreban mali rez, pacijent dobija uputstvo kako da neguje ranu. Savet je da se osoba posle endoskopije odmara u kućnim uslovima. Nekada je posle endoskopije moguća i upala grla, ili pojava krvi u urinu nakon cistoskopije kojom se pregleda bešika. Sve ovo bi trebalo da prođe u roku od 24 sata, ukoliko nema poboljšanja, potrebno je obratiti se lekaru.
Imam pupčanu kilu, dali tu može endoskopski pregled ili treba operacija iste Pozdrav