Zašto osobe koje imaju čir i bubrežni bolesnici ne bi trebalo da jedu ren, vrstu prirodnog antibiotika

Ren (Armoracia rusticana) je aromatična biljka intenzivnog ukusa čiji se koren vekovima koristi i u ishrani i u narodnoj medicini. Iako je najpoznat kao pikantan dodatak mesnim jelima, njegova nutritivna i lekovita vrednost daleko prevazilazi ulogu začina. Posebno se ističe po blagotvornom dejstvu na disajne puteve, imuni sistem i varenje.

Ren je prirodna bomba vitamina i fitonutrijenata, nalik prirodnom antibiotiku

Koren rena sadrži izuzetno visoku koncentraciju vitamina C, čak nekoliko puta veću od limuna i pomorandže. Ovaj vitamin je ključan za jačanje imuniteta, zaštitu ćelija od oksidativnog stresa i brži oporavak organizma tokom infekcija. Pored askorbinske kiseline, ren je bogat glukozinolatima, pre svega sinigrinom, jedinjenjem koje se razlaže u izotiocijanate - supstance sa snažnim antibakterijskim, antivirusnim i antifungalnim dejstvom.

Preporučujemo

Upravo ova jedinjenja odgovorna su za karakterističnu ljutinu i intenzivan miris rena, ali i za njegovo dokazano delovanje nalik prirodnom antibiotiku. Naučna istraživanja pokazuju da izotiocijanati mogu inhibirati rast bakterija koje izazivaju infekcije gornjih disajnih puteva, sinusa i usne duplje.

Saveznik respiratornog zdravlja

Ren se tradicionalno koristi kod zapušenih sinusa, kijavice, bronhitisa i produktivnog kašlja. Njegova eterična ulja deluju sekretolitički, što znači da razređuju gust sekret i olakšavaju njegovo izbacivanje iz disajnih puteva. Udisanje isparenja rena stimuliše sluzokožu nosa i sinusa, poboljšava prohodnost disajnih puteva i smanjuje osećaj pritiska u glavi.

Zbog blagog iritirajućeg efekta, ren podstiče lokalnu cirkulaciju i refleksno jača odbrambene mehanizme sluzokože, što ga čini korisnim dodatkom u sezoni prehlada i gripa. U narodnoj medicini često se koristi kao pomoćno sredstvo kod astme i hroničnih upala disajnih puteva, ali uvek u umerenim količinama.

Olakšava varenje i štiti creva

Ren snažno stimuliše lučenje digestivnih sokova: želudačne kiseline, žuči i enzima pankreasa. Zbog toga se tradicionalno služi uz masna i teška jela, naročito pečeno meso, jer pomaže njihovu razgradnju i sprečava nadutost i osećaj težine u stomaku.

Takođe, ima povoljan efekat na crevnu mikrobiotu jer podstiče rast korisnih bakterija, dok istovremeno suzbija patogene mikroorganizme. Njegova antioksidativna i antiinflamatorna svojstva doprinose smanjenju upalnih procesa u digestivnom traktu.

Detoksikacija i podrška metabolizmu

Ren deluje kao prirodni diuretik. Pospešuje izlučivanje viška tečnosti i toksina putem bubrega, čime doprinosi „čišćenju“ krvi i mokraćnih puteva. Zbog tog efekta, u tradicionalnoj upotrebi se povezuje sa ublažavanjem tegoba kod gihta, reume i blažih infekcija urinarnog trakta.

Uz to, ren ubrzava metabolizam, smanjuje osećaj umora i doprinosi boljoj cirkulaciji, što pozitivno utiče na rad srca i jetre. Zbog niskog glikemijskog indeksa, može da bude deo ishrane osoba sa dijabetesom, naravno uz umeren unos.

List i cvet rena: Skriveni nutritivni potencijal

Osim korena, u ishrani i fitoterapiji mogu se koristiti i mladi listovi i cvetovi rena. Oni su bogati vitaminom C, beta-karotenom i mineralima poput kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i fosfora. Sadrže i male količine kvalitetnih biljnih masti, proteina i složenih ugljenih hidrata.

Kada treba biti oprezan

Uprkos brojnim koristima, ren nije za svakoga. Ne preporučuje se osobama sa akutnim upalama želuca i creva, čirevima, ozbiljnim bubrežnim problemima, kao ni trudnicama. Prekomerna upotreba može da dovede do iritacije sluzokože, povišenja krvnog pritiska i pojačanog izlučivanja tečnosti, što može da poveća rizik od dehidratacije.

Svež, narendani koren rena zadržava svoja aktivna lekovita svojstva najviše sedam dana, nakon čega se koncentracija bioaktivnih jedinjenja značajno smanjuje. Zato je najbolje koristiti ga svežeg i u malim količinama.

(eKlinika.rs)