Sremuš, divlji beli luk, poznat i kao medveđi beli luk (Allium ursinum), vekovima je korišćen u narodnoj medicini širom Evrope. Iako često u senci svog poznatijeg srodnika, običnog belog luka, sremuš nosi gotovo jednaku, ako ne i bogatiju paletu lekovitih svojstava.
Od davnina u kuhinji i narodnoj medicini
Još u 1. veku naše ere, grčki lekar Dioskorid isticao ga je kao moćno sredstvo za pročišćavanje krvi i detoksikaciju tela. Kasnije, u srednjem veku, našao je mesto i u carstvu Karla Velikog, gde je naveden kao neizostavna biljka za carev vrt. Danas se njegova upotreba vraća na velika vrata, kako u kuhinji, tako i u prirodnoj medicini.
Sremuš je prirodni saveznik boljeg zdravlja
U modernom dobu divlji beli luk ili sremuš se ceni pre svega zbog svojih snažnih antibakterijskih, protivupalnih i kardioprotektivnih svojstava. Bogat sumpornim jedinjenjima (alicin, sulfidi), mineralima (kalijum, kalcijum, gvožđe), vitaminima A i C, potencijalno deluje na niz tegoba, umanjujući simptome.
Srce i krvni sudovi
Ova biljka prirodno pomaže kod snižavanja krvnog pritiska, može da snizi nivo holesterola i deluje kao blagi vazodilatator. Redovnim konzumiranjem, naročito u proleće kada je organizmu potreban prirodni „restart“, moguće je pomoći u prevenciji arteroskleroze i umanjiti rizik od infarkta i moždanog udara.
Digestivni trakt
Sremuš deluje kao prirodni antiseptik creva. Podstiče varenje, ublažava nadutost, grčeve i zatvor, a posebno je koristan u borbi protiv crevnih parazita. Kod osetljivog stomaka preporučuje se umerenost, kao i da se u sirovom obliku koristi u manjim količinama.
Imunitet i detoksikacija
Njegova antioksidativna svojstva pomažu organizmu da se očisti od toksina. Doprinosi boljem radu jetre, bubrega i funkciji limfnog sistema. Mnogi ga koriste tokom prolećne detoksikacije, upravo kada biljka prirodno sazreva i kada je njeno delovanje najjače.
Disajni putevi
Kod prehlada, kašlja, gripa i bronhitisa, sremuš razređuje sluz, olakšava iskašljavanje i ublažava simptome infekcije. U tom smislu, naročito se koristi u vidu tinktura, dodatka vinu ili toplim čajevima.
Koža i alergije
Spoljašnja upotreba u vidu kupki ili masti pomaže kod ekcema, dermatitisa i iritacija kože, dok redovno konzumiranje može da smanji simptome alergijskih reakcija zahvaljujući protivupalnim svojstvima.
Kako ga koristiti – praktični saveti i narodni recepti
Najlekovitiji je svež list, ubran rano u proleće, pre cvetanja. Tada je pun eteričnih ulja i aktivnih jedinjenja. Može se koristiti u ishrani, ali i za pripremu prirodnih preparata. Naravno, pre upotrebe se obavezno konsultujte sa lekarom ili fitoterapeutom. Evo nekoliko tradicionalnih, ali i savremenih načina primene.
Sok od divljeg belog luka
Sveže listove sitno iseckati i procediti kroz gazu ili u sokovniku. Dobijeni sok se čuva u frižideru. Uzimati 1 kašičicu u čaši vode, tri puta dnevno, pre jela. Deluje snažno na imunitet, krvne sudove i kao detoks sredstvo.
Med sa sokom sremuša
Pomešati 300 ml soka sa 1 kg domaćeg meda. Uzimati 1 supenu kašiku, tri puta dnevno uz čašu vode. Idealno za hronični bronhitis, kašalj i slabljenje organizma.
Lekovito vino
U 250 ml belog vina dodati 50 g sveže iseckanih listova, ostaviti 20–30 minuta da odstoji. Procediti i piti u malim gutljajima tokom dana. Koristi se za izbacivanje sekreta iz pluća i osveženje celokupnog organizma.
Tinktura (kapi)
Staklenu bocu napuniti sa 20 g sitno sečenih listova i preliti jednim litrom lozovače ili domaće rakije. Ostaviti 20 dana na tamnom mestu uz povremeno mućkanje. Procediti i piti 1 kašičicu ujutru i uveče, po želji razblažiti u vodi, mleku ili jogurtu.
Biljni puter s divljim belim lukom
Pomešati 50 g sveže iseckanog lista sa 750 g omekšalog putera, po ukusu dodati so i biber. Čuvati u frižideru i koristiti kao namaz ili dodatak jelima.
Oprezno pre pripreme!
Sremuš je pravi primer kako priroda zna i nudi nam najbolje. On nije samo začin, već i preparat iz prirode koji pomaže. Spoj ukusa i zdravlja, jednostavan za pripremu, a moćan u dejstvu. Bilo da ga koristite u čaju, tinkturi, jelu ili kao začinski dodatak, ne zaboravite da ga berete pažljivo – uvek proverite da li ste ubrali pravu biljku, jer ga je moguće pomešati sa otrovnim vrstama poput đurđevka.
