Loša cirkulacija najčešće pogađa ovih 7 grupa ljudi: Proverite da li ste među onima sa najvećim rizikom

Loša cirkulacija, bilo da je reč o perifernoj arterijskoj bolesti, hroničnoj venskoj insuficijenciji ili poremećajima mikrocirkulacije, nije samostalna bolest, već posledica i simptom drugih zdravstvenih stanja ili načina života. Može da bude uzrokovana nakupljanjem plaka, krvnim ugrušcima ili suženim krvnim sudovima, a kada ta vrsta prepreka usporava protok krvi, nastaje problem da se krv pošalje u svaki deo tela na efikasan način.

Kod kojih ljudi se loša cirkulacija najčešće dijagnostikuje?

Cirkulacija može da se pogorša zbog više razloga, uključujući stanja kao što su duboka venska tromboza i bolest perifernih arterija, ili ulsed povećanja telesne težine i starosti. Gledano kroz kliničku praksu, loša cirkulacija najčešće se dijagnostikuje kod sledećih grupa ljudi:

Preporučujemo

1. Osobe sa dijabetesom 

Dijabetes je među vodećim uzrocima oštećenja krvnih sudova. Hronično povišen nivo šećera u krvi oštećuje unutrašnji sloj kapilara i većih arterija. Manifestuje se tako što ovi pacijenti najčešće pate od izrazito loše cirkulacije u stopalima i potkolenicama, što smanjuje dovod kiseonika, izaziva utrnulost, a u uznapredovalim fazama dovodi do sporog zarastanja rana, stanja poznatog kao dijabetsko stopalo.

2. Osobe starije od 50 - 60 godina

Sa starenjem, krvni sudovi prirodno gube svoju elastičnost, postaju krutiji i podložniji su aterosklerozi – nakupljanju masnih naslaga (plakova) na zidovima arterija koji sužavaju protok krvi. Manifestuje se tako što te osobe imaju hladne noge i ruke, grčeve u listovima tokom hodanja, koji prestaju kada se osoba odmori - intermitentna klaudikacija.

3. Pušači

Nikotin i druge hemikalije iz duvanskog dima uzrokuju snažno sužavanje, spazam krvnih sudova, oštećuju njihov unutrašnji zid i ubrzavaju aterosklerozu. Takođe, pušenje povećava viskoznost „gustinu” krvi. kao poseban rizik izdvaja se to što se kod strastvenih pušača  često dijagnostikuje Biregerova bolest (obliterirajući tromboangiitis) - teška upala i zapušenje malih i srednjih arterija i vena na ekstremitetima.

4. Osobe koje dugo sede ili stoje 

Kada dugo sedimo ili stojimo, izostaje rad mišićne pumpe, pogotovo mišića listova, koja pomaže da se krv vrati nazad ka srcu.U ovom slučaju najugroženiji su kancelarijski radnici, vozači, hirurzi, frizeri, prodavci... a problem se manifestuje tako što se kod tih osoba češće  javlja venska loša cirkulacija - krv stagnira u donjim ekstremitetima, pa dolazi do oticanja zglobova, osećaja „teških i umornih nogu”, i pojave proširenih vena.

5. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom i holesterolomVisok pritisak konstantno oštećuje i rasteže zidove arterija, dok povišene masnoće, posebno LDL holesterol, lakše prianjaju na te povređene delove i stvaraju suženja. Zbog toga je protok krvi kroz celo telo značajno usporen i otežan.

6. Osobe sa Rejnoovim sindromom 

Ovo je specifičan poremećaj mikrocirkulacije koji se češće dijagnostikuje kod mlađih žena, između 15. i 40. godine. Manifestuje se tako što se na prstima na rukama ili nogama naglo prekida dovod krvi usled stresa ili izlaganja hladnoći. Prsti postanu potpuno beli, zatim plavi i hladni, a pri vraćanju cirkulacije crveni, uz osećaj peckanja i bolova.

7. Gojazne osobe

Prekomerna telesna masa stvara fizički pritisak na krvne sudove, posebno u karlici i nogama, čineći vensku cirkulaciju otežanom. Pored toga, gojaznost je često praćena hroničnom upalom i metaboličkim sindromom koji oštećuju arterije.

Koji su simptomi loše cirkulacije?

Loša cirkulacija može da izazove niz simptoma kao što su:

• Bolni mišići ili osećaj slabosti prilikom hodanja
• Osećaj bockanja „iglica“ na koži
• Bleda ili plava boja kože
• Hladni prsti na rukama ili nogama
• Utrnulost
• Bol u grudima
• Otok
• Ispupčene vene.

(eKlinika,rs)