Zdrave navike u pogledu ishrane često su predmet žučnih rasprava. Za nekog je dobra ishrana, unos svih namirnica, neko se ograničava isključivo na biljne proizvode, a izbacuje iz ishrane mlečne proizvode, meso i jaja. Stručnjaci savetuju upotrebu neprerađenih namirnica, ali i naglašavaju da nikako ne smemo lišavati telo minerala i vitamina, neophodnih za dobro funkcionisanje organizma.
Zdrave navike – slatkiši i gluten
Mnogi će reći, da se zdrave navike kada je ishrana u pitanju, zasnivaju na što manjem unosu šećera. Druga grupa naglasiće da bi trebalo izbegavati proizvode sa glutenom. Svi ovi stavovi izazivaju dosta konfuzije, pa se neke osobe, bez prethodnih saveta sa stručnjakom, i bez uvoda u opšte zdravstveno stanje, upuštaju u eksperimentisanje, izbegavajući čitave grupe namirnica. Nutricionisti, uglavnom, preporučuju hranu u celovitom obliku. Namirnice se obradom lišavaju većine vlakana, vitamina i minerala, insistira se na dodacima u obliku konzervansa, što nikako nije dobro, smatraju stručnjaci.
Biljne namirnice u ishrani
Šablon ishrane zasnovan na upotrebi biljnih proizvoda, čest je način da zdrave navike, postanu sastavni deo ishrane. Studije pokazuju da biljna ishrana smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Rad objavljen u avgustu 2019. otkriva da su osobe, koje su se pridržavale biljnih obrazaca ishrane, imale za 16 odsto manji rizik od razvoja srčanih bolesti. Ovaj način ishrane uključuje upotrebu zdravih vlakana i hranljivih materija poput kalijuma, dok ograničavaju unos zasićenih masti i holesterola. Postoji nekoliko načina ishrane zasnovane na upotrebi biljnih namirnica. Veganska ishrana (bez životinjskih proizvoda), sirova veganska (upotreba samo sirove hrane, bez životinjskih proizvoda), vegetarijanska (bez mesa) ili čak fleksitarijanska (vegetarijanci koji povremeni jedu meso ili ribu).
Zdravlje na usta ulazi
Izreka da „zdravlje na usta ulazi“, ima sve veću potvrdu. Zdrava ishrana umanjuje rizik od nastanka mnogih bolesti. U većem delu sveta, vodeći uzroci smrti povezani su sa hroničnim bolestima, čiji je uzrok brz način života i brza hrana. Pušenje, loša ishrana, nedostatak vežbanja i prekomerna upotreba alkohola, glavni su uzroci hroničnih bolesti, koje uključuju bolesti srca, rak i dijabetes.
Izbor hrane i mentalno zdravlje
Istraživanja pokazuju da dobar izbor hrane utiče i na mentalno zdravlje. Ishrana bogata vitaminima i mineralima, dovodi se u vezu sa manjim rizikom od poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija i poremećaj pažnje/hiperaktivnost.
Zdravo se hranite i smršajte
Prekomerna težina ili gojaznost povećavaju rizik od mnogih bolesti. Gubitak telesne težine, može biti važan faktor, ako imate visok indeks telesne mase. Savet je da se u hrani ne traži spas od problema, nikako se ne preporučuju obilne porcije i kada smo siti, ne preporučuje se gutanje, već žvakanje hrane. Stručnjaci kažu da ne treba jesti na brzinu.
Zdrava hrana i dug život
Dobro izbalansirana ishrana, sa dovoljnim količinama vitamina i minerala, smanjujete rizik od kardiovaskularnih bolesti, određenih oblika karcinoma, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, pa čak i anksioznosti i depresije. Ovakva ishrana vraća energiju, možda utiče i na bolje raspoloženje. U istraživanjima objavljenim u junu 2017, utvrđeno je da zdrava ishrana za 56 procenata, smanjuje rizik od prerane smrti. Istraživači su definisali zdravu ishranu, kao onu koja se fokusira na upotrebu celih žitarica, povrća, voća, orašastih plodova i ribe. S druge strane, veći unos crvenog ili prerađenog mesa, povećao je za dvostruko rizik od rane smrti.
Kako da poboljšate i promenite svoje navike u ishrani
Savetuje se da napravimo plan za novi način ishrane. Na primer, planirajte da preskočite sendvič za doručak, i umesto njega doručkujete tost od celog zrna. Pripremom ručka koji ćemo konzumirati na poslu, štedi se novac i planira ishrana. Savet je da očistimo ostavu i frižider od ostataka nezdrave hrane. Dobro je napraviti i listu za kupovinu zasnovanu na povrću, voću.
Plan ishrane i zdrave navike kod dece
Savet je da počnemo od malih i mogućih ciljeva. Ove nedelje ćemo za ručak imati tri porcije povrća. Bitno je znati da deca kopiraju navike u ishrani svojih ukućana, ako izbegavamo brokoli, ne moramo da se čudimo i što ga dete odbija. Savet je da se deca ne prisiljavaju na određenu hranu, potrudite se da ručate sa decom i pokažite im na svom primeru da je salata odlična hrana. Umesto grickalica sa puno soli i šećera, birajte voće, voće, badem, orahe, laneno seme, suncokret, semenke bundeve.
Mediteranska ishrana
Savet je da ne budemo „u trendu“, već da koristimo dobro izbalansiranu ishranu, kao što je to na primer mediteranska, koja smanjuje faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Mediteranska ishrana se zasniva na voću, povrću i ribi i mlečnim proizvodima. Ova hrana je dobra osnova za zdravlje mozga i možda može da utiče na smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti. Savet je da se izbegavaju pomodne dijete, koje su, uglavnom, kratkotrajne i neodržive.
