Jesenja anksioznost predstavlja oblik sezonskog afektivnog poremećaja koju pojedine osobe osećaju tokom jesenjih meseci.
Jesenja anksioznost i kako da je prepoznamo
Promene u ishrani, svakodnevna vežba i povećano izlaganje dnevnom svetlu su načini na koje ljudi mogu da minimiziraju efekte jesenje anksioznosti.
Kako su vreme za bazen, sunce i duži dani prošli, a jesen došla, neki ljudi počinju da osećaju strah i strepnju.
– Jesenja anksioznost je sklonost da su ljudi suočeni sa lošim raspoloženjem tokom jesenjih meseci – izjavila je dr Clare Morrison, medicinski savetnik u MedExpress, za Healthline.
– Za razliku od drugih vidova anksioznosti, za ovu često ne postoji očigledan spoljašnji okidač i ona ima tendenciju da se ponavlja svake godine – dodala je.
Morrison kaže da mnogi ljudi ne shvataju koliko je uobičajena anksioznost u jesen a možda je i ne prepoznaju.
– Međutim, ako se to dešava svake godine, obrazac će postati očigledan i mogu se preduzeti koraci da se to spreči – kaže Morrison i ukazuje na sledeće simptome jesenje anksioznosti:
- loše raspoloženje i depresija
- anksioznost i preterana zabrinutost
- razdražljivost
- letargija, pospanost i umor
- gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti
– Jedan od uzroka je smanjenje sunčeve svetlosti, što dovodi do pada nivoa serotonina. Ovaj važan hormon utiče na raspoloženje, apetit i obrasce spavanja. Takođe, postoji povećanje hormona melatonina, zbog čega se neko oseća pospano i depresivno – objasnila je Morrison.
Manje vitamina D još je jedan efekat manjeg izlaganja sunčevoj svetlosti.
– Nedostatak vitamina D takođe je povezan sa depresijom. Drugi faktori uključuju promene u ponašanju, jer kako se vremenske prilike pogoršavaju, provodimo manje vremena na otvorenom i manje vežbamo – dodaje Morrison.
Da li je jesenja anksioznost ili nešto drugo
Dr Patricia Thornton, licencirani psiholog iz Njujorka, slaže se da promene godišnjih doba mogu da dovedu do promena raspoloženja i anksioznosti, međutim, ona kaže da jesenja anksioznost nije priznato stanje.
– Obično je reč o SAD – sezonskom afektivnom poremećaju. Dani su kraći, noći duže, vreme sve hladnije. Postoji možda strah od povratka u školu i pritisak da budete akademski uspešni i društveno uspešni. Jesenja anksioznost bi mogla bi da bude anksioznost koja upozorava na nastanak SAD – izjavila je Thornton za Healthline.
Ona dodaje da promene takođe mogu da izazovu anksioznost.
– Ljudi koji se bore sa promenama ili bilo kojom vrstom promene životnih okolnosti, kao što je promena dnevnog rasporeda s povratkom u školu, mogli bi da budu uznemireni jer sada moraju da ustaju ranije i možda manje da spavaju. To može izazvati anksioznost, posebno ako je njihova anksioznost uzrokovana manjkom sna – kaže Thornton.
Međutim, ona primećuje da se mnogi njeni klijenti koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) i anksiozne poremećaje osećaju bolje kada se vrate u školu ili na posao i imaju rutinu.
– To je zato što OCD i anksioznost mogu da eksaliraju onda kada nema dovoljno posla. Ako je neko neaktivan tokom leta, nestrpljiv je da se vrati u školu jer ima na šta da se fokusira, a to mu pomaže da ublaži svoje misli, brige i razmišljanja – objasnila je Thornton.
Drugo objašnjenje za negativna osećanja tokom jeseni može biti ono što Thornton naziva „reakcija na godišnjicu”. Na primer, kako ulazimo u hladnije mesece i dobijamo manje sunčeve svetlosti, setimo se da je zima teška.
– Ovo je fenomen koji se obično dešava oko godišnjica događaja. Ponekad su to traumatični događaji, poput smrti ili napada, ali ponekad je to samo sećanje na osećaj u vreme godišnjice koje može izazvati osećanja, a da možda nismo ni svesni zašto se osećamo anksiozno ili depresivno. Postoji svest o telu i nesvesna svest o tome: „Oh, ovo je generalno teško vreme, tako da ću ponovo imati težak period“ – kaže Thornton.
Kraj leta takođe može izazvati osećanje žaljenja što niste uradili sve što ste planirali da uradite ili postignete tokom letnjih meseci.
– Ili ako smo imali fantastično leto i prošlo je, to može biti depresivno – dodaje Tornton.
Na kraju, predstojeći praznici često su izvor stresa.
– Praznici su za pojedine ljude uznemirujući. Oni nisu kao prizori sa čestitki, tako da ako očekujemo da ćemo ući u hladnije mesece i da nam dolaze praznici, a nismo sigurni kako ćemo se nositi s njima, možemo da očekujemo da će biti mnogo stresa – posebno ako mislimo da treba da budemo srećni jer je reč o proslavi – dodaje Thornton.
Šta možemo da uradimo
Bez obzira na to šta može da izazove anksioznost tokom jeseni, Morrison i Thornton smatraju da ovih 6 stvari može da pomogne i pruži olakšanje:
1. Obezbedite sebi više svetla
Počnite tako što ćete provoditi više vremena na otvorenom da biste maksimalno iskoristili sunčevu svetlost.
Morrison predlaže da ustanemo rano da bismo uživali u jutarnjem suncu. Ako je potrebno, savetuje da ranije odlazimo na spavanje kako bismo sebi pomogli u borbi protiv umora i pospanosti tokom dana.
2. Vežbajte svaki dan
Morrison predlaže svakodnevno vežbanje najmanje 30 minuta.
– Kada se prođu letnje vrućine, jesen je odlično vreme za uživanje na otvorenom, pa ga maksimalno iskoristite u dugim šetnjama ili vožnji bicikla. Alternativno, započnite novi sport ili krenite u teretanu – kaže ona.
Thornton se slaže i napominje svim svojim klijentima savetuje da vežbaju.
– Vežbanje je ključno za sve poremećaje mentalnog zdravlja. Svaka studija pokazuje poboljšano raspoloženje nakon vežbanja – kaže Thornton.
3. Promenite ishranu
Jesen je odlično vreme da razmislite o tome šta jedete, tvrdi Morison. Thornton se slaže i dodaje da je jesenja sezona odlično vreme za pravljenje omiljenih sezonskih supa i toplih obroka koje niste uspeli da jedete tokom leta.
4. Započnite nešto novo
Pošto je jesen vreme novih početaka, novog godišnjeg doba i nove sezone, Morrison kaže da o njoj treba razmišljati kao o vremenu za čišćenje, sređivanje kuće, bašte i reorganizaciju.
5. Promenite svoj pogled na život i svet
Umesto da povezujemo jesen sa negativnim iskustvima, Thornton kaže da pokušamo da je posmatramo na drugi način.
– Ljudi su veoma fokusirani na gubitak. U ovom slučaju, gubitak sunčeve svetlosti i boravak napolju, pa pokušajte da razmislite šta možete da uradite unutra. Umesto da mislite: „Hladno je i ne mogu napolje“, pokušajte da mislite da je u kući baš prijatno – kaže ona. Jedan od načina da to uradite jeste da promenite okruženje u svom domu udobnim, toplim ćebetom ili jastucima jesenjih boja. Tada ćete o onome što vam se čini kao gubitak razmišljati na drugačiji način.
6. Potražite stručnu pomoć
Istraživanja su pokazala da kognitivna bihevioralna terapija (CBT) efikasno leči anksioznost i sezonski afektivni poremećaj.
Ako se osećate preopterećeno, Morrison savetuje da posetite lekara.
– Ne čekajte da situacija postane zaista loša. Ako počnete da se osećate anksiozno i depresivno, preduzmite hitne mere da poboljšate svoje raspoloženje – upozorava Morrison.
