Melatonin je hormon koji se primarno sintetiše u epifizi – pinealnoj žlezdi, iz esencijalne amino kiseline triptofana, preko niza složenih biohemijskih reakcija. Ovaj hormon, koji nam signalizira kada je dan a kada noć, naš organizam najviše luči tokom noći, a budući da se starenjem smanjuje proces lučenja, melatinin se smatra uzrokom nesanice.
Melatonin proizvodi pinealna žlezda
– S obzirom na to, u današnje vreme, kada svaka četvrta osoba pati od nekog oblika nesanice, melatonin se široko koristi u brojnim suplementima, kao prirodni lek za spavanje. On, takođe, smanjuje rizik od mnogih bolesti, a postoje i indicije kako bi mogao biti od koristi i kod virusnih infekcija, kao i u ovoj pandemiji izazvanoj SARS-CoV-2 virusom – poručuje za eKlinika portal dr Marija Matić, vanredni profesor Medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalista kliničke biohemije.
Hormon melatonin proizvodi pinealna žlezda, endokrina žlezda locirana u samom centru mozga, na krovu treće moždane komore. Veličine je zrna graška, od 5 do 8 milimetara, a težine od 100 do 180 miligrama. Ime ,,pinealna” dolazi od engleske reči ,,pine cone” (borova šišarka), mada je u našem narodu ova žlezda više poznata po nazivu „treće oko”.
Interesantno je da je stav savremene nauke prema epifizi pretrpeo metamorfozu – od potpunog zanemarivanja njenog značaja, odnosno shvatanja da se radi o jednom zakržljanom organu, pa do stava koji je aktuelan poslednjih nekoliko decenija – da se radi o najverovatnije jednoj od najznačajnih endokrinih žlezda u ljudskom organizmu.
Ljudski organizam svakodnevno sintetiše 30 mikrograma melatonina
Melatonin se, takođe, može sintetisati i u mrežnjači i sočivu oka, digestivnom traktu i drugim tkivima, kao što je koža. U organizmu odraslog čoveka svakodnevno se sintetiše oko 30 mikrograma melatonina. Pored toga, melatonin se nalazi i u određenoj vrsti hrane biljnog i životinjskog porekla poput – trešanja, višanja, oraha, kukuruza, jaja, ribe, paradajiza i đumbira.
Melatonin je hemijski je okarakterisan 1958. godine. Za to su zaslužni profesor dermatologije Aaron B. Lerner i njegovi saradnici sa američkog Univerziteta Jejl, jer su ga oni prvi izolovali iz pinealne žlezde govečeta i nazvali ga hormon melatonin. Sredinom 70-tih godina prošlog veka Lynch i saradnici pokazali su da je produkcija melatonina podložna cirkadijalnom ritmu, dok je otkriće njegove antioksidantne uloge usledilo 1993. godine.
Otprilike u isto to vreme, ovaj hormon dobija mnogo publiciteta kao potencijalni lek za razne bolesti. Za razliku od jednostavnijih organizama, gde melatonin ima isključivo antioksidantnu ulogu, kod kičmenjaka se opisuju njegove brojne druge fiziološke uloge, vezane za mentalno stanje i ponašanje, kao i imunomodulatorni i antiinflamatorni efekti.
Melatonin je endokrini marker za mrak i fotoperiodičnost
Primarna uloga melatonina je da pretvara svetlosne signale u nervne ili humoralne odgovore, odnosno on se ponaša poput foto-neuro-endokrinog transdjusera. Naime, melatonin je endokrini marker za mrak i fotoperiodičnost: signalizira vreme u toku dana (tzv. funkcija ,,sata”) i vreme tokom godine (takozvana funkcija ,,kalendara”). Stoga melatonin reguliše endokrine i sezonske funkcije, poput reprodukcije (određuje polno sazrevanje i pravi momenat za početak pubetreta), rasta, apetita, kao i ciklus budnosti i spavanja.
Stvaranje melatonina počinje oko 20 časova, a smanjuje pred jutro
Lučenje melatonina strogo je regulisano i vezano za ciklus spavanja i budnosti, što se naziva cirkadijalni ritam (cikličke oscilacije neke biološke funkcije sa trajanjem jednoga ciklusa oko 24 sata). Melatonin počinje da se stvara u trenutku kada mozak dobije informaciju da dan gotov, da je počela noć, otprilike oko 20 časa. Najintenzivnija sekrecija je u periodu od 2 do 4 sata ujutro (10 puta veća od dnevne), u vreme REM faze spavanja. Pred jutro, s povećanjem količine svetla, stvaranje melatonina ponovno se smanjuje, a telo se priprema za buđenje. Zapravo, melatonin našem organizmu šalje signale da je počela noć, te da je potrebno “pripremiti se” za spavanje, u smislu snižavanja telesne temperature, smanjivanja osećaja budnosti, kao i smanjenje lučenja hormona kortizola, koji ima suprotno delovanje na organizam – podstiče budnost.
Nivo melatonina u organizmu smanjuje se s godinama. Smatra se da je to jedan od razloga zašto učestalost nesanice raste sa starošću. Pored toga, prekid u normalnoj sintezi melatonina i poremećaj u biološkom satu može prouzrokovati izlaganje – svetlosti, elektromagnetnom polju, infracrvenim energetskim impulsima, mobilnim telefonima, mikrotalasnim uređajima, jakom magnetnom polju, stresu, velikim nadmorskim visinama.
Bebe teško raspoznaju dan i noć zbog visokog nivoa melatonina
Od manjka melatonina često pate i starije osobe, ljudi koji rade u noćnoj smeni, kao i oni koji često menjaju vremenske zone. Interesantno je da bebe imaju veoma nizak nivo melatonina, te stoga teško mogu prepoznati dan i noć. Ovaj hormon počinje kontinuirano da se proizvoditi tek nakon završetka sazrevanja epifize, odnosno oko treće godine života, kada se uglavnom i normalizuje san kod dece. Neposredno pre puberteta, veličina epifize se postepeno smanjuje i u njenom tkivu počinju se taložiti konkrementi kalcijum fosfata i karbonata.
Melatonin je zaslužan što osoba brže zaspi i ima kvalitetniji i dublji san
Pokazano je da korišćenje melatonina dovodi do toga da osoba brže zaspi i ima kvalitetniji i dublji san. Doze koje se preporučuju su od 1 do 3 miligrama. Među raznim vrstama preparata melatonina na tržištu najbolje je odabrati čist melatonin, odnosno onaj koji nije u kompleksu sa vitaminima ili drugim biljnim ekstraktima. Osim što povoljno deluje na nesanicu, melatonin može smanjiti jet-lag simptome, koji se manifestuje umorom i poremećenim ritmom spavanja usled promene vremenskih zona. Melatonin pomaže da se biološki ritam tela sinhronizuje s vremenskom zonom. U slučaju putovanja melatonin bi trebalo uzimati nakon dolaska na odredište, nikako pre puta, jer se tada može samo dodatno pogoršati stanje.
Kao antioksidant melatonin smanjuje rizik od brojnih bolesti
Kao što je već pomenuto, melatonin ima i snažno antioksidantno delovanje, jer neutrališe slobodne radikale koji u ćeliji oštećuju biološki važne makromolekule poput lipida, DNK, RNK i proteina. In vitro uslovima, melatonin reaguje direktno sa kiseoničnim i azotnim slobodnim radikalima (OH•, O2−• i NO•). Štaviše, dokazano je da je melatonin dvostruko jači od vitamina E, za koji se veruje da je najefikasniji lipofilni antioksidant.
S obzirom na svoju antioksidantnu ulogu, primena melatonina može smanjiti rizik od senilne makularne degeneracije, degenerativnih bolesti (Parkinsonova bolest), kao i multipla skleroze i moždanog udara. Melatonin se luči i u sluznici želuca i tankog creva te deluje zaštitno na sluznicu digestivnog trakta. Brojne studije su pokazale da melatonin čuva i zdravlje srca, jer snižava nivo takozvanog lošeg holesterola (LDL), kao i krvni pritisak. Primena melatonina može biti od pomoći i u ublažavanju hroničnih bolova, kao i kod napada migrene.
Korist u borbi protiv korona virusa
Sve je više istraživanja koja sugerišu da bi melatonin mogao imati ulogu u prevenciji i lečenju brojnih bolesti, uključujući karcinome i neurodegenerativne bolesti, a postoje i indicije da bi mogao biti od koristi i kod virusnih infekcija, kao i u ovoj pandemiji izazvanoj SARS-CoV-2 virusom.
I zaista postoji više naučnih studija koje govore u prilog tome da melatonin ima korisne efekte u lečenju pacijenata sa covid 19 infekcijom zbog svojih antioksidantnih, antiinflamatornih i imunomodulatornih efekata. Virus SARS-CoV-2 ulazi u epitelne ćelije, pre svega disajnih puteva, tako što se veže za ACE2 receptore na membrani tih ćelija. Potom se u citosol ćelije oslobađa virusna RNK, dolazi do translacije virusnog genoma i proizvodnje novih virusnih čestica. Odgovor domaćina na prisustvo virusa je aktivacija ćelija imunskog sistema poput limfocita, neutrofila, makrofaga i mastocita. Tako aktivirane one produkuju proinflamatorne citokine, interleukine IL-1β, IL-6, IL-17, TNF-α, što zajedno sa proteinima akutne faze (CRP) može dovesti do citokinske oluje i razvoja akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS).
Pored toga, dodatni pro-oksidantni odgovor dovodi do oštećenja alveola usled povećane produkcije kiseoničnih slobodnih radikala, što još više pogoršava bolest. Melatonin, kao snažan hvatač slobodnih radikala i stimulator antioksidantnih enzima, pruža značajnu zaštitu od oksidativnog oštećenja alveola. Osim toga, primena visokih doza melatonina povećava proizvodnju antiinflamatornih citokina, poput interleukina 10 (IL-10), što u slučaju virusnih infekcija pluća smanjuje upalni odgovor i mogućnost nastanka ARDS. S druge strane, mnogi virusi, verovatno i SARS-CoV-2, dovode do smanjenja sinteze melatonina, što negativno utiče na imunološki odgovor domaćina. Svakako je važno napomenuti da je covid 19 nova virusna bolest, i da je potrebno sprovesti još studija i istraživanja da bismo dobili definitivni odgovor o ulozi melatonina u ovoj virusnoj infekciji.
Sa upotrebom melatonina trebalo bi biti oprezan u nekim slučajevima
Primena preparata melatonina je relativno bezbedna, jer nisu prijavljeni negativni efekti, čak ni u lečenju nesanice visokim dozama do 5 miligrama. Naime, pokazano je da primena melatonina ne utiče na psihomotorne i kognitivne sposobnosti nakon buđenja, ali ponekad se može javiti glavobolja, vrtoglavica i pospanost tokom dana. Međutim, sa upotrebom melatonina bi trebalo biti oprezan u nekim slučajevima. Naime, melatonin stupa u interakcije s pojedinim lekovima, pre svega antiepilepticima i lekovima protiv zgrušavanja krvi, pa je u takvim slučajevima važno obratiti pažnju i konsultovati se sa doktorom. Pored toga, pokazano je da primena melatonina može dovesti do povećane sklonosti ka krvarenju, do povećanja krvnog pritiska kod osoba koje već koriste antihipertenzive, kao i da može pogoršati simptome depresije. Osobe sa demencijom bi, takođe, trebalo da izbegavaju upotrebu preparata melatonina.
Kofein smanjuje nivo melatonina u krvi, stoga konzumiranje pića koja sadrže kofein može dovesti do smanjenja željenog efekta melatonina. Istovremeno uzimanje melatonina i alkohola se ne preporučuje, jer i melatonin i alkohol imaju sedativni efekat, te pri njihovoj istovremenoj primeni postoji povećani rizik od prekomerne sedacije. Osim toga, ne savetuje se uzimanje melatonina u toku trudnoće, kao ni u toku dojenja.
Odlican clanak, tako lepo i jasno objasnjeno, hvala vam.