Nedavna studija, koja se pojavljuje u časopisu Neurology, fokusira se na sposobnost razmišljanja i variranje krvnog pritiska, drugim rečima, koliko se krvni pritisak menja između odlazaka kod lekara. Istraživački tim, koji je sproveo ovu studiju, otkrio je da su pojedinci sa najvećom varijacijom krvnog pritiska tokom 18 godina imali najlošije rezultate na kognitivnim testovima.
Kako krvni pritisak utiče na kognitivni pad
Kako ljudi stare, sposobnost razmišljanja se obično usporava. Ovaj kognitivni pad, međutim, nije neizbežan i neke ljude pogađa više od drugih. Pošto se prosečna starost stanovništva polako povećava i udeo starijih u društvu raste, razumevanje faktora rizika za kognitivni pad je važno.
Naučnici su već identifikovali da visok krvni pritisak, ili hipertenzija, povećava rizik od kognitivnog pada. Nasuprot tome, čini se da lečenje hipertenzije smanjuje rizik. Nedavno su naučnici takođe pokazali da variranje krvnog pritiska može biti bolji prediktor kognitivnog pada od prosečnih očitavanja krvnog pritiska.
Osobe sa krvnim pritiskom koji varira suočavaju se sa većim rizikom od kognitivnog pada
Da bi istražili, naučnici koji su sproveli nedavnu studiju uzeli su podatke iz Chicago Health and Aging Project, koji je uključivao 4.770 osoba starih 65 ili više godina (prosečna starost 71,3 godine). Ove osobe praćene su 18 godina i meren im je krvni pritisak svake 3 godine. Takođe su završili četiri kognitivna testa.
Tokom svoje analize, podelili su učesnike u tri grupe – visoko, srednje i nisko variranje krvnog pritiska. Otkrili su da su, generalno, oni u grupi sa visokim variranjem imali niže kognitivne rezultate prilikom poslednje posete.
Zanimljivo je da su istraživači takođe otkrili da je povezanost bila „nezavisna od sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska”. To znači da čak i kod osoba sa relativno zdravim krvnim pritiskom, variranje samo po sebi izgleda kao faktor rizika za kognitivni pad.
Kontrolisanje krvnog pritiska može ublažiti rizik od kognitivnog pada
– Sa starenjem našeg društva i prevalencijom Alchajmerove bolesti, identifikovanje strategija prevencije za usporavanje opadanja kognitivnih sposobnosti kod starijih odraslih postalo je prioritet javnog zdravlja. Upravljanje krvnim pritiskom i njegovim variranjem pojavljuje se kao suštinski faktor rizika koji može da se modifikuje – objasnila je autorka studije dr Anisa Dhana sa Rush University u Čikagu.
Još jedan važan nalaz jeste da variranje krvnog pritiska nije bilo povezano sa kognitivnim padom kod pojedinaca koji su uzimali lekove za krvni pritisak.
Dr José Morales, vaskularni neurolog i neurointerventni hirurg u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji nije uključen u trenutnu studiju, pita se da li bi se variranje krvnog pritiska jednog dana moglo da se koristi kao rani znak upozorenja za rizik od kognitivnog pada.
– Apsolutno bi moglo, ali alati za praćenje ovih pojava još se razvijaju. Sumnjam da dinamičnija variranja tokom određenog dana zapravo leže u osnovi mehanizama za koje se sumnja da uzrokuju oštećenje krajnjeg organa. Novija tehnologija koja omogućava kontinuirano praćenje krvnog pritiska biće ključna za istinsko razumevanje načina za ublažavanje štetnih efekata hipertenzije – zaključio je dr Morales.
Kako održati zdrav krvni pritisak
Kako se povećavaju dokazi da je hipertenzija povezana sa kognitivnim padom, dr Alan Rozanski, profesor medicine na Icahn School of Medicine u Mount Sinai, koji nije bio uključen u trenutnu studiju, ponudio je nekoliko saveta o tome kako održati zdrav krvni pritisak. On je predložio:
- ograničavanje unosa visoko prerađene hrane: ona može podići LDL ili „loš” holesterol na više načina; konkretno, važno je ograničiti ili izbegavati prženu hranu kao što su pomfrit i pohovani luk, prerađeno meso kao što su slanina, kobasice, viršle i salame, kao i komercijalna peciva poput kolačića, torti, peciva i krofni.
- smanjenje prekomernog unosa natrijuma: vodi se izvesna rasprava o idealnoj količini natrijuma koju treba konzumirati u ishrani, ali većina zdravstvenih organizacija slaže se da prekomerni unos natrijuma – znatno iznad 2.300 miligrama dnevno – povećava rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti
- redovno vežbanje: redovno vežbanje pomaže u podizanju HDL „dobrog” holesterola, snižavanju LDL holesterola i triglicerida i poboljšava način na koji telo koristi masti
- upravljanje nivoima stresa: stres je uobičajen deo života, ali postaje štetan kada dovodi do visokog emocionalnog stresa, kada osećamo da ne možemo da ga kontrolišemo ili kada je visokog nivoa tokom duže vremena; da bismo se oslobodili stresa treba da probamo duboko disanje, meditaciju, vežbanje, hobije, provođenje vremena u prirodi ili traženje podrške od prijatelja ili savetnika
- redovno proveravanje krvnog pritiska: previše osoba ima neprepoznati visok krvni pritisak; što pre saznamo da ga imamo, ranije ćemo moći da uvedemo promene i prihvatimo zdrave životne navike koje mogu pomoći da snizimo krvni pritisak
Ograničenja studije
Autori priznaju određena ograničenja njihove studije. Na primer, pošto je njihova studija sprovedena među učesnicima na južnoj strani Čikaga, rezultati možda neće biti primenljivi na druge regione ili etničku pripadnost.
Dr Morales kaže da ovi rezultati podržavaju prethodni rad, ali pošto su „merenja krvnog pritiska za ovu studiju raspoređena u prilično velikim intervalima (tj. godinama), verovatno postoje zbunjujući faktori kada se posmatra tako složena patofiziologija”.
U zaključku, autori preporučuju rutinsku proveru krvnog pritiska kako bi se identifikovao i potencijalno preokrenuo kognitivni pad.
