Urinarnu inkontinenciju može da isprovocira čak i smeh, kašalj, kijanje ili vežbanje, a svako nenamerno, nevoljno ispuštanje urina se označava tim nazivom. Ovaj zdravstveni problem je sklon da izazove dosta neprijatnosti i bude veliko preopterećenje. Keglerove vežbe, smanjenje telesne težine ili čajevi mogu biti od pomoći kod lakših stanja a u težim slučajevima se primenjuju hirurški metodi lečenja.
Smatra se da oko 20 odsto osoba starijih od 40 godina ima neki vid urinarne inkontinencije, nekada je deo procesa starenja. Znatno češće se javlja kod žena, piše WebMD.
Vrste urinarne inkontinencije
Dr Branislav Milojević, specijalista ginekologije i akušerstva, za eKliniku potvrđuje da zastupljenost inkontinencije značajno varira od posmatranih populacijskih grupa i da se kreće u rasponu 10-70 odsto kod žena u opštoj populaciji, pa do preko 50% korisnica staračkih domova.
– Inkontinencija postaje sve češća sa porastom godina života, naročito nakon menopauze, a može biti znak ili simptom neke druge bolesti, ili poseban klinički entitet – kaže dr Milojević i navodi tipove i uzroke urinarne inkontinencije:
- stres inkontinencija (oticanje urina prilikom fizičkog napora, kijanja, kašljanja, što predstavlja svojstveni poremećaj funkcije mišića zatvarača mokraćne cevi)
- urgencija (osećaj neophodnosti hitnog pražnjenja bešike, koja može biti idiopatska ili posledica neurološke hiperrefleksije mišića detrusora urina, kao i kod Alchajmerove demencije i Parkinsonove bolesti)
- mešovita (stres i urgencija), prelivna inkontinancija sa urinarnom retencijom (nevoljno oticanje urina, kod prepunjene bešike najčešće izazvano opstrukcijom ili hiporefleksijom bešike)
- zaobilazna ili „bypass“ inkontinencija (postojanje genitourinarnih fistula)
- postojanje divertikuluma mokraćne cevi
- urođene anomalije (epispadije, ekstrofija bešike, ektopični ureter)
- funkcionalna i prolazna inkontinencija (inkontinencije koje se javljaju u sklopu drugih bolesti, kao što su urinarne infekcije, lekovima izazvane, usled smanjene pokretljivosti obolelog, demencija/delirijum, prekomerna proizvodnja urina – kod dijabetesa melitusa i insipidusa, resorpcija ekstravaskularne tečnosti kod otoka donjih ekstremiteta)
Uzroci razni, a češća kod žena koje su imale vaginalni porođaj
Urinarna ikontinencija najčešće su posledica dejstva više činilaca, različite učestalosti i kliničkog i anatomskog nalaza, uprkos zajedničkim faktorima rizika.
– Doprinose joj različiti činioci, a razvoj inkontinencije se ne može pripisati jednom jedinom uzroku. Pol, uzrast, hormonski status, broj porođaja i postojanje i opseg povreda porođajnih puteva, kao i urođene različitosti u strukturi i kvalitetu vezivnih tkiva, zajedno doprinose razvoju inkontinencije. Češća je dva do tri puta kod žena u odnosu na muškarce zbog manje dužine mokraćne cevi, kao i zbog rizika od povreda vezivnih tkiva, mišića i lokalnih živaca tokom porođaja – kaže Milojević.
Navodi, takođe, da je jedna studija sprovedena na preko 15.000 ispitanica, pokazala da je rizik od razvoja urinarne inkontinencije 2 do 3 puta veći kod žena koje su imale vaginalni porođaj, u odnosu na žene koje nisu rađale.
– Povreda mišićno – živčanih struktura poda karlice tokom vaginalnog porođaja vodi do gubitka mišićne snage i nervne funkcije, što vodi i ka nastanku stres inkontinencije i poremećaja podrške poda karlice. Iako mišićna snaga može da se povrati vremenom, primenom vežbi za jačanje mišića poda karlice, poremećaj funkcije može ostati trajno. Zapaženo je takođe da je postojanje trbušnih kila, proširenih vena donjih ekstremiteta i prolapsa materice češće kod žena sa inkontinencijom, što navodi na zaključak da slabost vezivnog tkiva može da nam ukaže na žene pod rizikom da razviju inkontinenciju. I studije pokazuju povezanost između smanjene količine kolagenih vlakana u vezivnim tkivima kod pacijentkinja sa inkontinencijom u odnosu na zdrave žene – objašnjava sagovornik eKlinike.
Godine života važan faktor
Starosna dob i inkontinancija su usko povezane.
– Studije su pokazale da im učestalost dostiže vrhunac u petoj deceniji, a zatim u kasnijim decenijama raste učestalost urgencije i mešovite inkontinencije. Opšte smanjenje kapaciteta bešike, oslabljen odgovor receptora, opšte opadanje mišićnog tonusa i manifestovanje prikrivene denervacije usled porođajnih povreda, zajedno ovome doprinose. Smanjene koncentracije estrogena tokom prelaska u menopauzu takođe može doprineti inkontinenciji. Iako estrogen smanjuje urinarnu urgenciju, rezultati studija koje su posmatrale posebno grupu žena u menopauzi, su nejednaki – neke pokazuju pozitivnu povezanost, a neke da povezanost ne postoji – kaže dr Milojević.
U svakom slučaju, pojava urinarne inkontinencije tj. nevoljnog oticanja mokraće, zahteva lekarski nadzor i određivanje terapije u odnosu na vrstu oblika bolesti i težinu kliničke slike.
Promene životnih navika, Keglerove vežbe i saveti
Prema navodima WebMD, kontrola unosa tečnosti, vreme unosa tečnosti, umerena konzumacija kafe i alkoholnih pića, korigovanje telesne težine i problema sa zatvorom, mogu imati važnu ulogu u lečenju.
Keglerove vežbe su osmišljene sa ciljem da se ojačaju mišići karličnog dna i stvori bolja potpora za mokraćnu bešiku i mokraćnu cev. Uretra – mokraćna cev, ne može da ostane zatvorena za urin ukoliko su mišići karličnog dna oslabljeni ili oštećeni, ili ukoliko je došlo do oštećenja uretralnog sfinktera – kružni mišić koji se nalazi na početku i kraju mokraćne cevi i reguliše protok urina kroz nju. Keglerove vežbe su najdelotvornije kod stres inkontinencije.
Stručnjaci predlažu da ukoliko imate ovaj problem smanjite unos kafe i alkohola, preporučuje se sok ili čaj od brusnice. Smanjite telesnu težinu, ne odlažete mokrenje, spavate na boku ili stomaku.