Nova saznanja menjaju pristup lečenju reumatoidnog artritisa: Fokus više nije samo na zglobovima

Iako je odavno poznato da reumatodini artritis može da dovede do brojnih zdravstvenih komplikacija, nova istraživanja sugerišu da pojedini problemi, poput depresije, nisu samo posledica bolesti već mogu aktivno da utiču na njen tok i otežaju lečenje.

Reumatoidni artritis i depresija: Da li postoji dvosmerna veza?

Dva nedavno objavljena naučna rada, jedan u časopisu Nature Reviews Rheumatology, a drugi u The Lancet Rheumatology, ukazuju na to da depresija, gojaznost, pušenje i poremećaji spavanja mogu da igraju važnu ulogu u održavanju aktivnosti bolesti, posebno kod osoba sa teško lečivim reumatoidnim artritisom.

Reumatoidni artritis povećava rizik od brojnih komplikacija

Dosadašnja istraživanja pokazala su da reumatoidni artritis može značajno da utiče na celokupno zdravlje. Osobe koje boluju od ove bolesti imaju povećan rizik od trajnog oštećenja zglobova, osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti, problema sa vidom, poremećaja spavanja, gojaznosti, kao i mentalnih poremećaja poput anksioznosti i depresije.

Međutim, naučnici sada smatraju da pojedine od ovih tegoba ne predstavljaju samo komplikacije bolesti, već mogu da postanu deo mehanizma koji održava simptome i otežava njihovo kontrolisanje.

Kako životne navike i mentalno zdravlje utiču na bolest

Prema rečima dr Đerđa Nađa (György Nagy), reumatologa i imunologa sa Univerziteta Semelvajs u Mađarskoj, tradicionalni pristup lečenju reumatoidnog artritisa uglavnom je bio usmeren na smanjenje upale u zglobovima.

Međutim, u svakodnevnoj kliničkoj praksi često se sreću pacijenti čiji laboratorijski nalazi ne pokazuju znake aktivne upale, a koji i dalje osećaju bol, izražen umor i imaju ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju.

Stručnjaci ističu da faktori poput pušenja, gojaznosti, depresije i fibromialgije mogu značajno da utiču na procenu težine bolesti. Ukoliko je bol pojačan zbog depresije ili poremećaja spavanja, standardni lekovi namenjeni kontroli upale često ne mogu da pruže očekivano olakšanje.

Nedavna meta-analiza pokazala je da upravo ovakvi faktori životnog stila predstavljaju značajan razlog neuspeha terapije kod pojedinih pacijenata.

Začarani krug između reumatoidnog artritisa i depresije

Jedan od najvažnijih zaključaka istraživanja jeste da depresija i drugi prateći zdravstveni problemi ne postoje nezavisno od reumatoidnog artritisa, već sa njim ulaze u složen, dvosmeran odnos.

Na primer, osoba koja trpi jake bolove može da postane fizički neaktivna. Smanjena aktivnost vremenom može da dovede do povećanja telesne težine, a gojaznost dodatno podstiče hroničnu upalu u organizmu, što može da pogorša tok bolesti.

Slično tome, višestruki neuspešni pokušaji lečenja mogu da izazovu osećaj beznađa i razvoj depresije. Kada se depresija razvije, ona može da pojača doživljaj bola, smanji motivaciju za pridržavanje terapije i dodatno oteža kontrolu simptoma.

Istraživači smatraju da je upravo prepoznavanje ove međusobne povezanosti revolucionaran korak, jer otvara mogućnost prekidanja začaranog kruga kroz promene životnih navika i ciljano rešavanje pratećih zdravstvenih problema.

Novi model lečenja za teško lečive slučajeve

Na osnovu svojih nalaza, naučnici su razvili novi model lečenja namenjen osobama sa teško lečivim reumatoidnim artritisom. Za razliku od dosadašnjeg pristupa u kojem se nakon neuspeha jedne terapije automatski prelazi na jače lekove, novi model predviđa detaljnu i sistematsku ponovnu procenu stanja pacijenta.

Lekari bi, prema ovom pristupu, analizirali četiri ključne oblasti: biološke karakteristike same bolesti, prisustvo drugih zdravstvenih stanja, ponašajne faktore, uključujući pridržavanje terapije i životne okolnosti poput kvaliteta sna, nivoa stresa i socijalne podrške.

Umesto jednostavne promene terapije, pacijentu može da bude preporučen multidisciplinarni pristup koji uključuje stručnjake za lečenje bola, psihologe, nutricioniste i savetnike za promenu životnih navika. Na taj način fokus se pomera sa lečenja same bolesti na lečenje cele osobe.

Potvrda snažne veze između uma i tela

Stručnjaci koji nisu učestvovali u istraživanju smatraju da rezultati dodatno potvrđuju značaj veze između mentalnog i fizičkog zdravlja.

Erika Frenkel, sertifikovani zdravstveni i velnes trener, ističe da se o vezi između uma i tela često govori samo iz jednog ugla - da fizička bolest može da dovede do depresije. Međutim, mnogo ređe se naglašava da mentalno stanje takođe može da utiče na fizičko zdravlje i tok hroničnih bolesti.

Prema njenim rečima, ovakva istraživanja mogu da podstaknu razvoj integrisanih modela zdravstvene zaštite koji neće odvajati mentalno od fizičkog zdravlja.

Uključivanje psihološke podrške može da poboljša ishode lečenja

Bračni i porodični terapeut Neha Patil Kumar smatra da rezultati nisu iznenađujući, jer je već poznato da depresija može negativno da utiče na percepciju bola i sposobnost osobe da dosledno prati preporučenu terapiju.

Zbog toga je važno dalje istraživati povezanost mentalnih poremećaja i hroničnih bolesti kako bi lekari mogli da prepoznaju sve faktore koji doprinose bolu i lošijem kvalitetu života pacijenata.

Prema njenom mišljenju, buduća istraživanja trebalo bi da procene efikasnost multidisciplinarnih modela lečenja koji bi uključivali i sistematsku psihološku podršku. Ukoliko depresija zaista doprinosi održavanju simptoma, istovremeno lečenje mentalnog zdravlja i reumatoidnog artritisa moglo bi značajno da unapredi kvalitet života i ukupne zdravstvene ishode pacijenata.

(eKlinika.rs)