Nakon šetnje u šumi, osetićemo kako nam se celo telo opušta. Ramena kao da nam „padnu“ i oslobode se, nema više spazma. Srce prestaje da lupa, a misli postaju mirnije. Svet izgleda svetlije, opuštenije, lepše. Šetnja je blagotvorna uvek i svugde, a šumska ima još više koristi.
Šumska šetnja i uticaj na zdravlje
Ukoliko se ovako kako je opisano osećate nakon šetnje u šumi, niste jedini. Neki ljudi to nazivaju šumskom terapijom. Nema sumnje da je uticaj prirode za nas blagotvoran i da ima višestruki uticaj na zdravlje. Lekovita moć prirode je nešto o čemu su mnogi filozofi duboko razmišljali. U novije vreme, sve veći broj studija bavi se proučavanjem pozitivnih efekata na ljudsko zdravlje.
Šetnja šumom, poznata i kao šumska terapija ili „kupanje u šumskom vazduhu“ (japanski termin „Shinrin-yoku“), ima brojne pozitivne efekte. Istraživanja su pokazala da boravak u šumskom okruženju može značajno poboljšati fizičko i mentalno stanje. Izdavajaju se i uticaj na proizvodnju, lučenje i regulaciju hormona kakav je noradrenalin, uz nivelaciju krvnog pritiska. Naravno, psihološki uticaj ima posebno mesto i tu su istraživanja neuporedivo brojnija.
Koristi koje pruža šetanj u šumi za fizičko zdravlje i imunitet
Naučnici tvrde na bazi istraživanja da samo dva sata provedena u šumi mogu povećati aktivnost T-ćelija, ključnih za imunitet, za čak 50 odsto. Šetnja šumom dovodi i do nižeg krvnog pritiska i smanjenja broja otkucaja srca, što doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema. Boravak u šumi može ubrzati metabolizam, što pomaže u kontroli telesne težine i poboljšanju opšteg zdravlja.
Šetnja i mentalno zdravlje
Evo i korisnih efekata šetnje za naše mentalno zdravlje:
- smanjenje stresa i anksioznosti: šumska atmosfera smanjuje nivoe hormona stresa poput kortizola, što dovodi do opuštanja i poboljšanja raspoloženja
- poboljšanje koncentracije i pažnje: boravak u prirodi povećava sposobnost fokusiranja i može biti posebno koristan za osobe sa poremećajem pažnje
- smanjenje simptoma depresije: kontakt s prirodom može ublažiti osećaj tuge i depresije, pružajući osećaj smirenosti i zadovoljstva.
Mehanizmi delovanja: Šta nam u šumi pomaže protiv anksioznosti i depresije
Pozitivni efekti šumske terapije delimično se pripisuju fitoncidima, prirodnim hemikalijama koje biljke emituju kao zaštitu od insekata i patogena. Inhalacija fitoncida može poboljšati funkciju imunološkog sistema i doprineti opštem osećaju dobrobiti.
Uzimajući u obzir ove koristi, redovne šetnje šumom mogu biti jednostavan i efikasan način za poboljšanje zdravlja i kvaliteta života. Naučnici su istraživali kako nešto tako jednostavno kao što je šetnja u šumi može pomoći kod anksioznosti i depresije.
U jednoj meta analizi šest studija koje su zadovoljile određene kriterijume, sve su pokazale isto: šetnja u šumi zaista može da pomogne kod anksioznosti i depresije. Čak i kratko izlaganje slikama ili video snimcima prirode dovodi do promena u mozgu koje su povezane sa relaksacijom i opštom dobrobiti.
– Kada boravimo u zelenilu i prirodi, okruženi cvrkutom ptica, mirisom vegetacije i šumom vode, shvatamo i da smo deo nečeg većeg. To nam može pomoći da na kratko zaboravimo sebe kao jedinku, a čim se izmestimo iz tog načina razmišljanja imamo i manje razloga za strah, tugu i anksioznost – objašnjavaju psiholozi.
