Radioterapija nekada je jedini i uspešan način lečenja raka, kaže radijacioni onkolog dr Katarina Kopčalić

Radioterapija je jedan od ključnih načina lečenja onkoloških pacijenata. Iako je nekada teška i praćena komplikacijama pruža mogućnost lekarima i pacijentima zajedno da kontrolišu bolest. U određenim situacijama radioterapija može da dovede do izlečenja. Cilj je da se na tumor primeni odgovarajuća doza zračenja, uz adekvatnu zaštitu okolnih zdravih struktura. Mnogi pacijenti, ipak, posmatraju radioterapiju sa skepsom i bitnom dozom straha. Uplaše se kada čuju reč "zračenje". Koliko su strepnje opravdane i kako radioterapija može da pomogne pacijentima za portal eKlinika govori naučni saradnik radijacioni onkolog dr sci.med. Katarina Kopčalić, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.

Šta je zračenje?

- Zračenje je proces prenošenja energije u prostoru. Iz ove definicije zaključuje se da je zračenje svuda oko nas i da smo svakodnevno izloženi nekoj vrsti zračenja. Tako da sam pojam zračenje ne treba u startu da nas plaši. Primena jonizujućeg zračenja u kontrolisanim uslovima, sa ciljem uništavanja tumorskih ćelija ili zaustavljanja njihovog rasta jeste radioterapija, a grana medicine koja se bavi njenom primenom jeste radijaciona onkologija. Radioterapija ima veoma značajno mesto u lečenju pacijenata sa malignim bolestima, bilo kao jedini modalitet lečenja ili u kombinaciji sa drugim vidovima terapije - objašnjava dr Kopčalić.

Preporučujemo

Kako jonizujuće zračenje deluje na tumor?

- Jonizujuće zračenje uništava tumorsku ćeliju tako što oštećuje njihovu DNK, bilo direktnim mehanizmima ili indirektno putem slobodnih radikala, koji nastaju u interakciji jonizujućeg zračenja i vode. Njihovim delovanjem dolazi do jednolančanih ili dvolančanih oštećenja DNK, sprečava se deoba ćelija i dolazi do njihovog umiranja – kaže dr Katarina Kopčalić.

Može li radioterapija da bude jedini način lečenja?

Stručnjaci navode da kada bi do 2035. godine svaki pacijent kojem je potrebna radioterapija, imao pristup radioterapiji, bilo sačuvano svake godine milion ljudskih života na svetu. Da li je moguće da radioterapija bude jedini način lečenja pacijenata sa određenim oblicima karcinoma, bez operacije i hemoterapije?

- Smatra se da će kod najmanje 2/3 pacijenata sa malignim bolestima u nekoj fazi bolesti biti neophodna primena radioterapije. Ona se može primenjivati kao jedini modalitet lečenja sa potencijalnim izlečenjem bolesnika, a nekada svoje mesto može imati preoperativno, nakon operacije ili u toku operacije. Pre, posle ili istovremeno sa hemoterapijom ili pak u kombinaciji sa imunoterapijom, biološkom terapijom, target terapijom. Takođe, u odmaklim fazama bolesti, često se primenjuje i palijativna radioterapija u cilju kontrole simptoma bolesti, pre svega regulisanja bolnog sindroma - objašnjava za portal eKlinika dr Kopčalić.

Na koji način se najčešće primenjuje radioterapija?

- Radioterapija se može primenjivati kao spoljašnja (transkutana) na aparatu koji se zove linearni akcelerator, gde se preciznim usmeravanjem zračnih snopova deluje na ciljni tumorski volumen. Primena savremenih radioterapijskih tehnika poput 3D konformalne radioterapije (3D-CRT), Intenzitetom modulisane radioterapije (IMRT), Volumetrijski modulisane Arc terapije (VMAT) i drugih, omogućavaju nam postizanje glavnog cilja radioterapije, a to je primeniti odgovarajuću dozu zračenja na tumor uz adekvatnu zaštitu okolnih normalnih struktura. Brahiterapija (unutrašnje zračenje) je invazivniji vid lečenja radioterapijom gde se izvor zračenja dovodi u neposrednu blizinu tumora - precizira dr Kopčalić.

Kako se meri uspešnost radioterapije, od čega zavisi doza zračenja?

Sagovornica portala eKlinika kaže da se uspešnost radioterapije meri u zavisnosti od zračene regije, različitim imidžing metodama, laboratorijskim analizama, endoskopskim procedurama...

- Dužina trajanja radioterapije je različita. Postoje različiti režimi frakcionisanja, tako da se transkutana radioterapija može nekada sprovesti u svega nekoliko zračnih frakcija, obično sa većom dnevnom dozom, a nekada se primenjuju standardni režimi frakcionisanja (1,8-2Gy dnevno) i to ne treba da plaši ni zbunjuje pacijente. Radijacioni onkolog propisuje dozu zračenja i režim frakcionisanja uzimajući u obzir prirodu bolesti, opšte stanje pacijenta kao i tehničke mogućnosti aparata - kaže dr Kopčalić.

Moguća neželjena dejstva

Dr Katarina Kopčalić nas podseća da svaka terapija, pa i radioterapija, može da ima svoja neželjena dejstva.

- Neželjena dejstva mogu da se jave tokom primene radioterapije ili neposredno posle toga kao akutne komplikacije. Neželjene reakcije mogu da se jave i više godina nakon završetka radioterapije kada govorimo o kasnim komplikacijama zračenja. Pored dozimetrijskih parametara, i individualne i kliničke karakteristike pacijenta mogu imati uticaja na nastanak komplikacija izazvanih zračenjem. U savremenoj onkologiji sve veća pažnja pridaje se molekularnim markerima kao prediktorima (predskazateljima) odgovora na radioterapiju i nastanak radijacione toksičnosti. Saradnja radijacionih onkologa i lekara drugih specijalnosti poput urologa, gastroenterologa, hematologa, pulmologa i drugih, omogućava nam lakše zbrinjavanje komplikacija izazvanih zračenjem - naglašava dr Kopčalić.

U drugom delu intervjua sa dr Katarinom Kopčalić čućemo kako se treba pripremiti za radioterapiju, biće reč o mitovima koji prate ovaj oblik lečenja karcinoma, dr Kopčalić će i da nam objasni zašto se ne savetuje primena suplemenata kod pacijenata na radioterapiji.

(eKlinika)