Plašite se statina zbog bolova u mišićima? Studija na skoro šest miliona ljudi pokazuje koliki je rizik

Statini već decenijama spadaju među najpropisivanije lekove na svetu jer efikasno snižavaju LDL (loš) holesterol i značajno smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara. Ipak, mnogi ih odbijaju ili prekidaju terapiju zbog straha od neželjenih efekata, naročito bolova u mišićima.

Novo veliko istraživanje, objavljeno u časopisu The Lancet Digital Health, pokazuje da je najveći strah pacijenata zapravo veoma retka pojava. Ozbiljna oštećenja mišića povezana sa statinima javljaju se znatno ređe nego što većina ljudi misli.

Strah je mnogo veći od stvarnog rizika

Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, a statini mogu da smanje nivo LDL holesterola i do 60 odsto, čime značajno umanjuju verovatnoću infarkta i moždanog udara. Uprkos tome, milioni ljudi odustaju od terapije.

Procenjuje se da gotovo trećina pacijenata nikada ni ne podigne propisani lek iz apoteke, dok oko 40 odsto prekine terapiju već tokom prva tri meseca.

Kako objašnjava preventivni kardiolog dr Nishant Shah iz Duke Health centra, zabrinutost zbog retkih neželjenih efekata potpuno je nesrazmerna njihovoj stvarnoj učestalosti.

Istraživanje obuhvatilo skoro šest miliona ljudi

Britanski naučnici analizirali su medicinske podatke gotovo šest miliona odraslih osoba i razvili alat koji lekarima omogućava da procene individualni rizik od ozbiljnih neželjenih efekata statina.

Posebno su analizirane ozbiljne komplikacije koje zahvataju mišiće:

• miopatija, odnosno bolesti mišića koje izazivaju slabost i umor
• mijalgija ili bol u mišićima
• rabdomioliza, veoma retko ali ozbiljno stanje u kojem dolazi do raspadanja mišićnog tkiva, što može ugroziti život.

Rezultati su pokazali da je samo oko 0,04 odsto ljudi imalo više od 10 procenata verovatnoće da tokom narednih deset godina razvije ozbiljan poremećaj mišića povezan sa statinima. Drugim rečima, kod ogromne većine pacijenata taj rizik je izuzetno mali.

Bol u mišićima ne znači automatski da su krivi statini

Stručnjaci naglašavaju da se blagi bolovi u mišićima mogu javiti iz različitih razloga. Klinička ispitivanja pokazala su da su osobe koje su uzimale statine nešto češće prijavljivale bolove u mišićima nego osobe koje su uzimale placebo. Međutim, u najvećem broju slučajeva pokazalo se da uzrok nije bio sam lek.

To znači da svaka nelagodnost u mišićima nakon uvođenja terapije ne mora automatski da znači da organizam loše reaguje na statin.

Zašto ljudi toliko strahuju od statina?

Autori studije smatraju da veliku ulogu imaju društvene mreže, netačne informacije na internetu i pojedinačna iskustva koja se često predstavljaju kao pravilo. Kada se takve priče ponavljaju, lako se stvara utisak da su ozbiljne komplikacije mnogo češće nego što zaista jesu.

Profesor medicine dr Bart Duell naglašava da svaki lek nosi određeni rizik, ali da kod osoba sa povišenim holesterolom i povećanim rizikom od srčanih bolesti korist od statina daleko nadmašuje mogućnost ozbiljnih neželjenih efekata.

Šta ako se ipak pojave tegobe?

Stručnjaci savetuju da se terapija nikada ne prekida na svoju ruku. Ako se pojave bolovi u mišićima ili druge tegobe, potrebno je razgovarati sa lekarom. U mnogim slučajevima dovoljno je smanjiti dozu, promeniti vrstu statina ili proveriti da li postoji neki drugi uzrok simptoma.

Na primer, nedostatak vitamina D, bolesti bubrega ili istovremena upotreba pojedinih lekova mogu povećati rizik od mišićnih tegoba. Danas postoje i drugi lekovi za snižavanje holesterola, pa terapija može biti prilagođena svakom pacijentu.

Novi alat omogućava procenu rizika za svakog pacijenta

Jedna od najvažnijih novina ovog istraživanja jeste razvoj alata koji lekarima omogućava da, na osnovu godina života, drugih bolesti, načina života i terapije koju pacijent koristi, procene njegov lični rizik od razvoja ozbiljnih neželjenih efekata.

Autori smatraju da bi upravo ovakav individualni pristup mogao da pomogne ljudima da donose informisane odluke i da se ne plaše statistike koja se odnosi na celu populaciju.

Jer, kako zaključuju istraživači, pri donošenju odluke o terapiji mnogo je važnije znati koliki je rizik za konkretnu osobu nego oslanjati se na pojedinačne priče ili informacije sa društvenih mreža.

(eKlinika.rs)