Popularni zaslađivač pod lupom: Eritritol je u laboratoriji poremetio rad ćelija koje štite mozak

Nalazi nove studije zvuče uznemirujuće: eritritol, zaslađivač koji se često nalazi u proizvodima bez šećera, mogao bi da poremeti funkciju krvnih sudova u mozgu i doprinese stvaranju uslova pogodnih za moždani udar. Ipak, istraživanje nije sprovedeno na ljudima, već na ćelijama uzgajanim u laboratoriji. Zato još nije dokazano da konzumiranje eritritola izaziva moždani udar niti da neposredno oštećuje zaštitnu barijeru mozga.

Eritritol se godinama predstavlja kao praktična zamena za šećer. Gotovo da nema kalorija, ne dovodi do naglog porasta glukoze u krvi, a dovoljno je sladak da se koristi u pićima, slatkišima, proteinskim proizvodima i hrani sa oznakama „bez šećera“ ili „keto“. Međutim, sve više istraživanja postavlja pitanje da li njegove moguće posledice po krvne sudove treba detaljnije ispitati.

Šta je eritritol i gde se najčešće nalazi

Eritritol pripada šećernim alkoholima, odnosno poliolima. Prirodno se u malim količinama nalazi u nekom voću i fermentisanoj hrani, a stvara ga i ljudski organizam. Eritritol koji se koristi u prehrambenoj industriji najčešće se proizvodi fermentacijom ugljenih hidrata.

Ima približno 60 do 80 odsto slatkoće običnog šećera, a njegova energetska vrednost je veoma mala. Zbog toga se često dodaje:

• proizvodima bez dodatog šećera
• niskokaloričnim napicima
• proteinskim pločicama i praškovima
• slatkišima i žvakaćim gumama
• proizvodima namenjenim osobama koje slede keto ili dijete sa malo ugljenih hidrata

Na deklaraciji se može pronaći pod nazivom eritritol ili oznakom E 968.

Šta je otkrila nova studija

Naučnici sa Univerziteta Kolorado u Boulderu proučavali su kako eritritol deluje na ljudske endotelne ćelije malih krvnih sudova mozga. Te ćelije predstavljaju važan deo krvno-moždane barijere, sistema koji kontroliše koje materije iz krvi mogu da dospeju u moždano tkivo. Kada su ćelije u laboratoriji izložili eritritolu, istraživači su uočili nekoliko promena koje bi, kada bi se isto događalo u ljudskom organizmu, mogle nepovoljno da utiču na cirkulaciju u mozgu.

Ćelije su stvarale manje azot-monoksida, molekula koji pomaže krvnim sudovima da se opuste i prošire. Istovremeno se povećala proizvodnja endotelina-1, supstance koja dovodi do njihovog sužavanja.

Drugim rečima, eritritol je u ovom eksperimentu istovremeno podstakao procese povezane sa sužavanjem krvnih sudova i oslabio jedan od mehanizama koji učestvuju u razgradnji ugrušaka. Originalna studija objavljena je u časopisu Journal of Applied Physiology.

Da li eritritol zaista oštećuje krvno-moždanu barijeru

To još nije dokazano. Istraživači nisu dokazali da eritritol kod ljudi čini krvno-moždanu barijeru propustljivijom niti da zbog njegovog konzumiranja štetne materije lakše dospevaju u mozak.

Oni su ispitali određene funkcije jedne vrste ćelija koje učestvuju u izgradnji ove barijere. Dobijene promene ukazuju na moguću disfunkciju endotela, ali ne predstavljaju dokaz da je cela krvno-moždana barijera oštećena.

To je važna razlika, jer se rezultat dobijen u izolovanim ćelijama ne može automatski preneti na složen ljudski organizam. U telu na eritritol istovremeno utiču njegova apsorpcija, koncentracija u krvi, izlučivanje preko bubrega i brojni drugi metabolički procesi.

Ranije studije pronašle su vezu sa srčanim i moždanim udarom

Ovo nije prvo istraživanje koje je pokrenulo pitanje kardiovaskularne bezbednosti eritritola. Ranije opservacione studije pokazale su da su osobe sa višim koncentracijama eritritola u krvi imale veći rizik od infarkta, moždanog udara i smrti povezane sa kardiovaskularnim bolestima.

U maloj interventnoj studiji, samo deset zdravih ispitanika koji su uzeli 30 grama eritritola imalo je izrazit porast njegove koncentracije u krvi i pojačanu reaktivnost trombocita. To bi teoretski moglo da olakša stvaranje ugrušaka, ali ovako malo istraživanje ne može pokazati da eritritol izaziva infarkt ili moždani udar.

Postoji još jedna važna nedoumica. Ljudski organizam sam proizvodi eritritol, a njegove povišene vrednosti mogu biti povezane sa gojaznošću, dijabetesom i poremećajima metabolizma. Zbog toga nije uvek jasno da li je eritritol uzrok povećanog rizika ili samo pokazatelj da u organizmu već postoji neki problem.

Da li bi eritritol trebalo potpuno izbaciti

Na osnovu postojećih dokaza nema razloga za paniku, ali nema ni osnova da se eritritol smatra dokazano bezazlenim u neograničenim količinama.

Evropska agencija za bezbednost hrane navela je da dosadašnji podaci ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu između konzumiranja eritritola i kardiovaskularnih bolesti. Ipak, preporučena su dodatna istraživanja kako bi se objasnili zabrinjavajući rezultati pojedinih studija. EFSA je postavila prihvatljiv dnevni unos od 0,5 grama po kilogramu telesne mase, prvenstveno radi sprečavanja proliva i drugih posledica prekomernog unosa.

To bi za osobu tešku 70 kilograma iznosilo oko 35 grama dnevno. Ipak, ova granica nije određena na osnovu mogućeg rizika od moždanog udara i ne treba je shvatiti kao ciljnu količinu koju bi svakodnevno trebalo unositi.

Najrazumniji savet je da se proizvodi zaslađeni eritritolom ne koriste neograničeno samo zato što na ambalaži piše „bez šećera“. Poseban oprez ima smisla kod osoba koje već imaju povećan rizik od tromboze, infarkta ili moždanog udara, ali nema dokaza da bi povremena i mala količina eritritola kod zdrave osobe izazvala takav događaj.

(eKlinika.rs)