Veštački zaslađivači bez kalorija mogu da deluju kao dobra alternativa šećeru za smanjenje unosa kalorija. Studija objavljena u The BMJ navodi da može postojati veza između takvih zaslađivača i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti (KVB), uključujući moždani udar.
Istraživanje, koje je sproveo French National Institute for Health and Medical Research, nije prva studija koja sugeriše vezu između veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od srčanih oboljenja, međutim, najveća je do sada. Studija je obuhvatila podatke od više od 100.000 učesnika.
Da li je u redu da konzumiramo veštačke zaslađivače
Kada ljudi pokušavaju da isključe šećer iz svoje ishrane zato što pokušavaju da smršaju ili da kontrolišu šećer u krvi, mogu da se odluče za veštačke zaslađivače.
Veštački zaslađivači postoje više od 100 godina. Saharin je prvi put otkriven 1879. Od tada, istraživači su otkrili brojne druge veštačke zaslađivače, uključujući sukralozu, aspartam, steviju i ksilitol.
Veštačke zaslađivače skoro da su uvek pratile kontroverze. Kao što napominje Harvard School of Public Health, zabrinutost se odnosila na razvoj dijabetesa tipa 2 i povećanje telesne težine, ali dokazi su različiti i neubedljivi. Uprkos ovome, Food and Drug Administration smatra da su odobreni zaslađivači generalno bezbedni za upotrebu, sve dok ljudi ne prelaze prihvatljiv dnevni unos za svaku vrstu.
Veštački zaslađivači koji su proučavani
Studija je počela 2009. godine i osobe zainteresovane za učešće u „najvećoj svetskoj studiji o ishrani” mogli su da se prijave onlajn. Za studiju se prijavilo više od 170.000 ljudi, a istraživači su broj učesnika sveli na 103.388. U odabrane učesnike bile su uključene osobe starije od 18 godina, kao i osobe koje su popunjavale upitnike koji se odnose na „ishranu, zdravlje, antropometrijske podatke, način života i sociodemografske podatke i fizičku aktivnost”. Prosečna starost učesnika bila je 42 godine, a većina su bile žene (79,8 odsto).
Tokom narednih godina, istraživači su od učesnika periodično prikupljali informacije, kao što su sva hrana i pića konzumirana tokom 24-časovnog perioda. Da bi bili sigurni da su učesnici davali tačne podatke o hrani, istraživači su od njih zahtevali da dostave fotografije. Pored ovoga, učesnici su takođe prijavili potrošnju veštačkih zaslađivača. Istraživači su želeli da znaju količinu i brend zaslađivača.
Približno 37 odsto učesnika izjavilo je da koriste veštačke zaslađivače, pri čemu su bili podeljeni na one koji ih ne koriste, one koji ih umereno koriste (unos veštačkog zaslađivača ispod medijane) i one koji su veći potrošači (unos veštačkog zaslađivača iznad medijane). Učesnici su konzumirali u proseku 42,46 mg dnevno i to sledeće vrste veštačkih zaslađivača:
- aspartam
- acesulfam kalijum
- sukralozu
- ciklamate
- saharin
- taumatin
- neohesperidin dihidrohalkon
- steviol glikozide
- so aspartam-acesulfam kalijuma
Istraživači su tokom trajanja studije od učesnika prikupljali i druge zdravstvene informacije, uključujući one o „svim novim zdravstvenim događajima, medicinskim tretmanima i pregledima”. Pored toga, učesnici su dali dokumentaciju o problemima u vezi sa KVB.
Veća potrošnja veći rizik
Na kraju studije, naučnici su uporedili broj kardiovaskularnih problema koje su doživeli ljudi koji su konzumirali veštačke zaslađivače sa brojem slučajeva koje su doživeli ljudi koji nisu konzumirali ove zaslađivače. Zaključili su da ljudi koji su bili veći potrošači veštačkih zaslađivača imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji nisu konzumirali.
Učesnici su prijavili 1.502 kardiovaskularna događaja tokom praćenja, uključujući 730 događaja koronarne bolesti srca i 777 događaja cerebrovaskularne bolesti. Veći potrošači veštačkih zaslađivača doživeli su 346 događaja, a oni koji ih nisu koristili 314 događaja.
Tri posebno problematična veštačka zaslađivača
– Naši rezultati pokazuju da ovi aditivi za hranu, koje svakodnevno konzumiraju milioni ljudi i koji su prisutni u hiljadama namirnica i pića, ne bi trebalo da budu smatrani zdravom i bezbednom alternativom šećeru, u skladu sa trenutnim stavom nekoliko zdravstvenih agencija – napisali su autori.
Autori su primetili da ne veruju da je povremena upotreba veštačkih zaslađivača toliko problematična kao svakodnevna.
– Povremena potrošnja veštačkih zaslađivača verovatno neće imati jak uticaj na rizik od KVB, pa čak i da je neka potrošnja možda propuštena, verovatno bi imala mali uticaj na rezultate studije. Pored toga, primetili su da su tri veštačka zaslađivača posebno povezana sa većim rizicima. Na osnovu njihovog mišljenja „unos aspartama bio je povezan sa povećanim rizikom od cerebrovaskularnih događaja, a acesulfam kalijum i sukraloza sa povećanim rizikom od koronarne bolesti srca”.
Veštački zaslađivači i mišljenje stručnjaka
Govoreći za Medical News Today (MNT) o studiji, dr Jeff Gladd, lekar integrativne medicine i glavni medicinski radnik u Fullscript, platformi za pružanje nege kod integrativne medicine, primetio je da, iako veštački zaslađivači štedljivo korišćeni ne bi predstavljali opasnost za nastanak zdravstvenih problema, njihova redovna upotreba mogla bi da ih izazove.
– Nekalorični veštački zaslađivači kao što su aspartam, saharin i sukraloza obično se dodaju mnogim „dijetalnim” i „bez šećera” prerađenim namirnicama poput peciva, pudinga, slatkiša, bezalkoholnih pića i još mnogo toga – kaže dr Gladd i dodaje:
– S obzirom na to da se veštački zaslađivači obično nalaze u visoko prerađenoj hrani, preporučujem da ih potpuno ograničite. Neke bezbednije alternative uključuju prirodne opcije kao što su aluloza, monaško voće i stevija koje izgleda da ne izazivaju iste probleme.
– Istraživanja sugerišu da velika upotreba veštačkih zaslađivača može zapravo dovesti do povećanja telesne težine i gojaznosti, a prema nekim ispitivanjima na životinjama, konzumiranje veštačkih zaslađivača može promeniti mikrobiom creva i potencijalno povećati rizik od određenih karcinoma, iako je potrebno više istraživanja da potkrepe ove tvrdnje. Iako prospektivne studije poput ove nisu potvrđeni dokaz uzročnosti, ova potencijalna veza u kombinaciji sa asocijacijama na konzumaciju sa gojaznošću i zabrinutošću za mikrobiom creva trebalo bi da doprinese motivaciji da se ograniči njihov unos – rekao je dr Jeff Gladd.
Veza između veštačkih zaslađivača i koronarne arterijske bolesti
Dr Vicken Zeitjian, kardiolog na University of Texas Health Science Center u San Antoniju, Teksas, takođe je za MNT govorio o ovoj studiji.
– Veza između veštačkih zaslađivača i koronarne arterijske bolesti/moždanog udara nije iznenađujuća s obzirom na činjenicu da su veštački zaslađivači povezani sa dijabetesom, hipertenzijom, hiperlipidemijom, hipertrigliceridemijom i gojaznošću – rekao je dr Zeitjian. On je primetio da studija možda neće biti u mogućnosti da se primeni na sve populacije, međutim, rekao je „da nam daje uvid u to da veštački zaslađivači mogu biti upleteni u koronarnu bolest srca i cerebrovaskularne bolesti”.
– Živimo u eri u kojoj se fokusiramo na prevenciju, i stoga ova studija pokazuje da kontrola faktora rizika sa stanovišta ishrane može smanjiti učestalost srčanih i moždanih udara – zaključio je dr Vicken Zeitjian.
