Seksualni nagon se ubraja u vitalne ljudske nagone kao što su i nagon za ishranom, za životom. U periodu rasta i razvoja moguće je da hormonske promene zbune mladog čoveka, posebno ako pored sebe nema nekog kome bez stida može sve da kaže. Porno sadržaji su nekada lak način zadovoljena seksualnog nagona. Filmove ili igrice na ovu temu konzumiraju i deca stara 13 godina često iz radoznalosti, ali i da bi bila deo vršnjačkog društva. Mnogi adolescenti sve promatraju sa dozom humora i lako pređu preko pornografije kao još jedne stepenice u odrastanju. Problem se javlja kada nedovoljno zrele osobe počnu da poistovećuju svet fikcije sa realnošću.
Seksualni nagon je osetljiv i podložan manipulacijama
Ljudska seksualnost je osetljiva i podložna različitim manipulacijama, upozoravaju stručnjaci. Kada se pažljivije sagleda srž problema često se shvati da se iza bežanja u svet pornografije kirije depresija, anksioznost, socijalna fobija. Različiti lascivni sadržaji uvek su postojali kao i deo narodne tradicije. Vuk Stefanović Karadžić ovekovečio ih je, dugo skrivanom od očiju javnosti, zbirkom erotskih pesama „Crven ban“. Erotskih pesama više nema, ali ima pornografije koja je veliki biznis. Sve češće se javlja i zavisnost od porno sadržaja koja, kako kaže sagovornik portala eKlinika psiholog Žarko Petrović za sada nije klinička dijagnoza
– Seksualni nagon, slično kao i potreba za disanjem teško se deformiše. Seksualni nagon ipak može da se zloupotrebi na milion i jedan način. Moguće je da se nešto što je prirodno dato ljudima izdeformše u jednu masku, pa nas sada uče kako sve to treba da izgleda, šta mora da se postigne seksualnim činom, a svrha nije orgazam. U takvoj situaciji imate mlade ljude koji ne funkcionišu i ništa ne znaju. Veze sa partnerom su katastrofalno loše, u 35. godini skoro se odustaje od partnerskih i seksualnih odnosa. Svi su kompletno zbunjeni i to je najveći problem, a ne pornografija sama po sebi – objašnjava Žarko Petrović.
Nema levo ili desno, tačno ili netačno
U isto vreme internet preko kojeg se mlade osobe najčešće informišu preplavljen je pogrešnim informacijama. O seksualnom nagonu se na pravi način ne priča ni u školi, niti u porodici. Petrović podvlači da tinejdžeri koji gledaju porno sadržaje u velikoj većini neće razviti zavisnost.
– S druge strane, zavisnost je moguća i bez potrebe za pornografijom i masturbacijom, kada čovek sve patološki radi i kada je porno sadržaj sredstvo kojim se maskiraju stvarni problemi. Na primer u smislu socijalne fobije, jer osoba ima malo kontakata sa drugim ljudima, nema devojku i stalno beži u pornografiju. Kada čovek pokušava da zameni stvarni život porno sadržajima. Sve ovo je ipak prilično kompleksno pitanje, jer je svaki čovek drugačiji, nema levo ili desno, tačno ili netačno. Ovo je fluidni problem ne može tako lako da se podvuče linija, moramo da znamo da mlade osobe imaju i potrebu da istražuju – precizira Žarko Petrović.
Šta je seksualni poremećaj?
On nas podseća da je čovek seksualno biće, da se potreba za masturbacijom beleži u prvoj godini života, posle čega sledi pauza. Oko 6 ili 7 godine javljaju se fragmenti, potom nastaje zatišje do ulaska u pubertet. Seksualni nagon nekada je jači nekada slabiji, potrebna za seksualnim odnosima nije u istoj meri razvijena kod svih osoba.
– Moj mentor psihijatar prof. dr Jezdimir Zdravković bavio se seksualnim poremećajima, objašnjavao je da sve zavisi od toga da li je osoba funkcionalna ili disfunkcionalna u svakodnevnom životu. Obično dečaci počinju da gledaju porno sadržaje kada osete potrebu za masturbacijom. U nekom uzrastu sve je to normalno i ne ometa čoveka u svakodnevnim aktivnostima. O patologiji možemo da govorimo kada seksualni nagon remeti svakodnevni život, radne aktivnosti, kada osoba prekida obrok ili sastanak da bi zadovoljila nagonske potrebe – kaže Petrović.
Šta je normalno?
Petrović nas podseća da je sve normalno na šta dve odrasle i zrele osobe dragovoljno i bez presije pristanu. Priča da su u vreme komunističke vlasti homoseksualci bili smešteni u bolnice, ljudi su mogli da budu osuđeni za felacio (oralni seks).
– S druge stane felacio je bolest ako primoravaš partnera na nešto što neće, nije bolest ako se obe strane slože. Internet to ne uči mlade, ne govori o tome da je partnerski odnos zasnovan na međusobnoj saradnji, da je ljubavni odnos nešto što se vežba, da nije bitno da neko u toku seksualnog čina glasno vrišti. I onda imate mlade ljude koji imaju veliki broj seksualnih partnera, ali i dalje ništa ne znaju i čeznu za pravim informacijama i traže psihološku pomoć – kaže Petrović.
Petrović naglašava problem nedostatka kvalitetnih informacija kako bi mlade osobe mogle da se snađu u onome što im se nudi. Kako ne bi pomislili da su porno sadržaji nešto što je realno, stvarno i u svakodnevnom životu.
– Svi porno sajtovi su legalni kod nas, ali mladi ljudi moraju da budu svesni da to nije reprezent realnosti i da se u partnerskim odnosima ne očekuju takve stvari – ističe Petrović.
Objašnjenje kroz šalu
Deca uđu u pubertet nisu još u dovoljnoj meri zrela i sve doživljavaju u bukvalnom smislu, roditelji obično ne znaju kako na ovu temu da govore sa decom. Postoji i nasilje u porno filmovima, a problem je kada decu nekada niko ne može da uputi. Na sreću većina adolescenata sve to razume kao fikciju.
– Sve manje je vremena, roditelji su prezauzeti, ipak prave informacije uspevaju da prenesu ekstrovertne osobe, pričalice, kroz šalu i na duhovit način. Verujem da bi bila potrebna i neka edukacija, na primer u školi, da se objasni deci da takvi sadržaji postoje, ali i da im ukaže na to šta je partnerski odnos – naglašava Petrović.
Zloupotreba nagona je štetna
Muškarci češće gledaju porno sadržaje, ali u izvesnom broju i žene. Petrović kaže da se kod mladih osoba koje prijavljuju pornografiju kao problem, često iza svega krije i psihogena impotencija, ili neka druga tegoba.
– Postoje različiti stavovi, nekada se tvrdi da pornografija može da razvije depresiju, anksioznost. Smatram da taj sadržaj sam po sebi ne mora loše da deluje na psihu čoveka. Moguće je da je osoba od ranije imala maskiranu depresiju i da je pornografija samo okidač. Kada čovek počne da kontroliše simptome depresije, ili anksioznosti, porno sadržaj se svodi na normalu meru i nije više nešto što u bitnoj meri remeti život čoveka. Što je nagonski ne može da bude štetno, zloupotreba nagona je štetna. Veoma je lako roditeljima koji se ne bave u dovoljnoj meri decom da optuže pornografiju, društvo, školu, zašto su deca „takva i takva“, jednostavno ponudimo im bolje sadržaje i onda neće toliko vremena provoditi na mobilnom telefonu ili kompjuteru – zaključuje psiholog Žarko Petrović.
