Oboljevanje od raka bubrega nije moguće u potpunosti sprečiti, ali određene modifikacije životnog stila sigurno mogu igrati važnu ulogu u smanjenju faktora rizika od ove bolesti.
Bubrezi su jedan od najvažnijih organa u telu koji igra glavnu ulogu u održavanju ravnoteže tela tako što uklanja sve toksine i otpadne materije iz krvi.
Ako su bubrezi ugroženi, celo telo će biti van ravnoteže i drugi organi će najverovatnije patiti.
Iako postoje mnoga stanja koja mogu uticati na bubreg i njegovo funkcionisanje, rak bubrega je problem koji se pojavljuje kod ljudi različitih starosnih grupa.
Rak bubrega je među 10 najčešćih vrsta karcinoma koji mogu uticati i na muškarce i na žene. Kod odraslih, najčešći tip karcinoma bubrega naziva se karcinom bubrežnih ćelija (RCC), takođe poznat kao hipernefroma, u kome ćelije raka nekontrolisano rastu u sluznici tubula bubrega.
RCC je odgovoran za skoro 180.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu. Pored ovog, drugi najpoznatiji tip tumora bubrega je Vilmsov tumor, koji je češći kod male dece.
Rak bubrega uzrokuje mutaciju ćelija bubrega, zbog čega se ćelije raka brzo dele. Iako je tačan uzrok raka bubrega nepoznat, postoje određeni faktori koji igraju glavnu ulogu u povećanju rizika od ove bolesti.
Ključni faktori rizika za oboljevanje od raka bubrega
Pušenje udvostučuje rizik – Neka itraživanja su pokazala da pušenje udvostručuje rizik od karcinoma bubrega kod odraslih. Osoba koja redovno puši ima veći rizik od ovog stanja od nepušača.
Što smo stariji spadamo u rizičniju grupu – Stariji ljudi imaju veći rizik da obole od ove bolesti i što se dublje ulazi u godine, faktori rizika se povećavaju. Primećeno je da se ovo stanje generalno dijagnostikuje u straosnoj dobi od 50 do 70 godina.
Prekomerna telesna težina – Gojaznost ne samo da izaziva druge velike zdravstvene probleme, već i povećava rizik od raka bubrega.
Visok krvni pritisak – Hipertenzija ne samo da je odgovorna za probleme sa bolestima srca, već doprinosi i raku bubrega zbog neželjenih efekata lekova.
Bubrežna insuficijencija – Ukoliko neko pati od bolesti bubrega, kao što je bubrežna insuficijencija, koja se leči dugotrajnom dijalizom postoji veća verovatnoća za oboljevanje od raka bubrega,
Genetska predispozicija – Ljudi koji su rođeni sa određenim naslednim sindromima ili porodičnom istorijom bubrežnih bolesti imaju veći rizik od raka bubrega.
Prevencija bolesti
Iako nije moguće u potpunosti izbeći rizik od raka bubrega, određene promene u načinu životnog stila sigurno mogu igrati veliku ulogu u smanjenju faktora rizika.
Prestanak pušenja – Kako pušenje povećava rizik od raka bubrega, savetuje se da prestane sa ovom fatalnom navikom. Ukolilko to ne možete da učinite sami, možete zatražiti pomoć lekara.
Dostizanje zdrave telesne težine – Poželjno je voditi računa o indeksu telesne težine kako bi se smanjio rizik od gojaznosti, samim tim i od tumora bubrega i drugih zdravstvenih problema. Ako neko već pati od gojaznosti, savetuje se da počne sa fizičkim vežbama. Takođe možete potražiti pomoć stručnjaka koji će vam dati smernice kako da na zdrav način izgubite suvišne kilograme.
Kontrolisanje krvnog pritiska – Morate svakodnevno da proveravate stanje krvnog pritiska. Ako neko već pati od hipertenzije, preporučuje se da se redovno pridržava preopisane terapije i promeni način života.
Redovni kontrolni pregledi – U većini slučajeva, rak bubrega postaje fatalan zbog odlaganja lečenja i dijagnoze. Zbog toga se preporučuje da steknete naviku da idete na redovne kontrolne preglede kako biste što ranije otkrili potencijalne faktore rizika.
Vrlo kvalitetno obradjene informacije za svakpg korisnika.