Osteoporoza je jedna od čestih bolesti današnjice koja preti osobama starijim od 60 godina, učestalije ženama. Kada neko ima osteoporozu kosti slabe, njihova gustina se menja i smanjuje. Nažalost, padovi i lomovi su česta posledica.
Osteoporoza čini kosti krtim, podložnim lomljenju i pucanju
Osteoporoza ima različite faze, kroz koje se gustina kostiju obolelih osoba menja. Samim tim, menja se njihova struktura, postaju krte i lakše se lome ako dođe do padova. Bilo koji pad ili druga trauma može dodatno da se iskomplikuje.
Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste da osteoporoza uglavnom ne daje nikakve simptome. Često neko i ne zna da ima osteoporozu, dok ne dođe do pada ili loma. Provera gustine kostiju je najbolji način da se uvidi da li neko ima osteoporozu ili je u opasnosti. Inače, kosti ne gube samo gustinu, već i masu.
Šta kada postoji osteoporoza a dođe do loma
Kod ljudi sa osteoporozom, lomovi su, nažalost, česti. Ako se i dogode, najvažniji zadatak je postepeno se vratiti u režim fizičke aktivnosti.
Međutim, ni sa jednim vidom aktivnosti i uključivanja u normalan režim nemojte počinjati bez konsultacije sa nadležnim lekarom. Vežbe jesu najvažnija stavka u oporavku i jačanju kostiju, ali nije svaki režim vežbi za svaku osobu. Za početak, hodajte ili se penjite uz stepenice. Jedini način da se oporavite i ojačate kosti jeste fizička aktivnost, ali dozirana.
Šta kažu stručnjaci o vezi osteoporoza – vežbe nakon loma kostiju
Sertifikovani fizioterapeut ili trener će napraviti plan aktivnosti koji će podrazumevati i treninge sa vežbama otpora. One će ne samo ojačati vaše kosti već i povećati mišićnu masu.
– Pacijenti sa osteoporozom koji rade intenzivne vežbe otpora 6-12 meseci nakon operacije loma kostiju, značajno poboljšavaju svoju sposobnost da ustanu, hodaju, penju se uz stepenicame i obavljaju kućne poslove – kaže dr Petros Efthimiou, pomoćnik načenlnika službe reumatologije u New York Methodist Hospital.
Još saveta za vežbe koje treba raditi kako bi se oporavak ubrzao a kosti ojačale
Stručnjak savetuje i da se lagano, dozirano i uz prisustvo terapeuta polako uključuju i tegovi kao dodatno opterećenje.
Uz to, treba upražnjavati vežbe ravnoteže i fleksibilnosti. One su jedna od ključnih stvari da se izbegnu padovi pad, koji su i najčešći uzroci preloma kuka. Slobodno probajte i jogu, tai-chi i obavezno vežbe istezanja.
Vežbajte dobro držanje i radite na posturi tela. Podignite i lagano zategnite grudnu kost, glavu i oči usmerite ka napred. Vratite ramena unazad, pa lopaticama lagano pravite krugove. Kada savijate trup, nemojte to raditi iz njega, već povijajte pažljivo celo telo, iz kukova, ili iz kolena.
Nosite udobnu obuću i nikako onu sa klizavim đonovima.
Šta bi trebalo izbegavati
Izbegavajte vežbe sa rizikom od padova. Sportove poput skijanja, klizanja ili one koji podrazumevaju kontakt takođe prepustite drugima. Izbegavanje važi i za sportove koji imaju nagle, oštre pokrete (golf).
Ni trbušnjake nemojte da radite ukoliko se prvo ne konsultujete, kao ni vežbe koje zahtevaju istezanje do nožnih prstiju. Prvo ih uradite uz nadzor trenera ili fizioterapeuta.
Ne dižite teške tegove ni teret, to može izazvati nove prelome ili pucanje kostiju. Nemojte koristiti sprave koje stvaraju otpor prema kičmi ili rotiraju torzo. Svako uključivanje sprava takođe mora biti kontrolisano od strane stručnog lica.
Sve vežbe radite do granice bola – čim počne da boli, prestanite sa vežbanjem.
