Na srčani udar i rizik neke osobe da ga doživi mogu uticati faktori koji se ne mogu menjati, kao što je porodična istorija. Međutim, postoje i promenljivi faktori rizika, a to su pušenje, hipertenzija, visok holesterol i gojaznost.
Godine 2019. oko 17,9 miliona ljudi širom sveta umrlo je od kardiovaskularnih bolesti, a 85 odsto tih smrti pripisuje se moždanom udaru i infarktu miokarda (srčani udar). Svakih 40 sekundi, neko u Sjedinjenim Državama ima srčani udar. Postoji nekoliko promenljivih faktora rizika za srčani udar, uključujući pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost. Pored ovih, neki faktori rizika ne mogu da se menjaju, a to su porodična istorija i različite bolesti kao što je dijabetes.
Sada su istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj otkrili kod ljudi bez poznate kardiovaskularne bolesti da neotkrivena opstruktivna koronarna ateroskleroza povećava rizik od srčanog udara osam puta. Njihovi nalazi takođe navode na to da skoro polovina starijih od 40 godina može imati takva „skrivena” srčana oboljenja.
Studija je objavljena u Annals of Internal Medicine, časopisu American College of Physicians.
Koronarna ateroskleroza i srčani udar
Koronarna ateroskleroza, poznata i kao koronarna arterijska bolest, nastaje kada se plak od naslaga holesterola nakupi unutar arterija koje dovode krv u srce. Ovo nakupljanje plaka sužava arterije, što otežava protok krvi do srca.
Simptomi koronarne ateroskleroze mogu da budu:
- pritisak, stiskanje ili bol u grudima
- kratak dah
- vrtoglavica
- mučnina
- gorušica i/ili loše varenje
Iako ne postoji lek za bolest koronarnih arterija, stanje može da se drži pod kontrolom promenom životnih navika i lekovima. U nekim slučajevima može da bude potrebna operacija za otvaranje ili zamenu potpuno blokiranih arterija.
Koronarna ateroskleroza je najčešći uzrok srčanog udara. Osoba doživi srčani udar kada krv više ne može da dođe do srca.
U simptome srčanog udara spadaju:
- osećaj pritiska, stezanja, težine ili bola u grudima
- bol koji se širi sa grudi na druge delove tela – ruke, leđa ili vrat
- kratak dah
- vrtoglavica
- mučnina i/ili povraćanje
- kašalj i/ili šištanje zbog nakupljanja tečnosti u plućima
Simptomi srčanog udara mogu da se pojave vrlo brzo ili da traju nekoliko dana. Što brže osoba dobije tretman za srčani udar, to je bolja stopa preživljavanja.
Ispitivanje rizika od srčanog udara
Kako kaže dr Klaus Fuglsang Kofoed, vanredni profesor na Odseku za kliničku medicinu Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj i jedan od autora ove studije, istraživački tim je odlučio da prouči kako koronarna ateroskleroza utiče na rizik od srčanog udara, jer je proces ove bolesti odgovoran za srčani udar i srčanu smrt.
– Može se razviti mnogo godina pre nego što pojedinac dobije bilo kakve simptome. Da bismo sprečili srčani udar, veoma je važno da razumemo koje karakteristike definišu asimptomatsku osobu sa povećanim rizikom od klinički manifestovanih bolesti – rekao je dr Kofoed za Medical News Today (MNT).
U ovoj studiji, dr Kofoed i njegov tim pregledali su više od 9.500 ljudi starih 40 ili više godina koji nisu imali poznate simptome kardiovaskularnih bolesti. Učesnici studije procenjeni su korišćenjem kompjuterizovane tomografske angiografije (CTA) kako bi se potražila bilo kakva ranije nedijagnostikovana opstruktivna koronarna ateroskleroza. Nakon analize, istraživači su otkrili da 54 odsto učesnika studije nije imalo koronarnu aterosklerozu koja se može otkriti. Od preostalih 46 procenata, za koje je utvrđeno da imaju ranije neotkrivenu koronarnu aterosklerozu, 36 odsto učesnika imalo je neopstruktivnu bolest, a 10 odsto opstruktivnu bolest.
Pored toga, među učesnicima kojima je dijagnostikovana ranije neotkrivena koronarna ateroskleroza, naučnici su otkrili 61 odsto muškaraca, a 36 procenata žena.
– Najveće iznenađenje je bilo to što je čak 10 odsto imalo opstruktivne bolesti, ali bez simptoma. Ovo je veoma važno zapažanje koje ćemo dalje istražiti u dodatnoj analizi – napomenuo je dr Kofoed.
Poboljšanje preventivnih mera srčanog udara
MNT je o ovoj studiji takođe razgovarao sa dr Rigved Tadwalkarom, kardiologom u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija. Dr Tadwalkar je rekao da je ovo uzbudljiva studija jer se bavi fundamentalnim pitanjem u kardiologiji – kakav je značaj koronarne arterijske bolesti kod asimptomatskih osoba.
– Do sada, naše razumevanje značaja bolesti koronarnih arterija uglavnom dolazi od onih koji imaju kliničke simptome bolesti i koji su bili podvrgnuti invazivnoj koronarnoj angiografiji. Oni sa opstruktivnim koronarnim stenozama invazivnom koronarografijom tradicionalno su smatrani visokorizičnimi, ali sa pojavom CT koronarne angiografije i poboljšanjima u tehnologiji, sve se više prepoznaje da specifične karakteristike plaka mogu predstavljati dodatni rizik – objasnio je dr Tadwalkar.
– Neverovatno je da se među ljudima bez simptoma subklinička ateroskleroza može naći kod više od 50 odsto muškaraca i skoro jedne trećine žena. Slično je upečatljivo bilo otkriće da je 10 odsto ove studijske populacije imalo opstruktivnu koronarnu bolest – dodao je on
Dr Tadwalkar je prokomentarisao i da su rezultati ove studije od velike vrednosti u određivanju rizika asimptomatskih osoba za kardiovaskularni događaj.
– Korišćenje CT koronarne angiografije u preventivnom okruženju omogućilo bi nam da utvrdimo da li koronarna arterijska bolest zaista postoji, što je pitanje na koje često nismo u mogućnosti da definitivno odgovorimo za pacijente prema trenutnoj praksi zasnovanoj na smernicama. Na osnovu rezultata CT koronarnog angiograma, sada bi trebalo da budemo u mogućnosti da bolje utvrdimo da li je asimptomatska osoba u većem riziku od srčanog udara ili smrti. Ovo je informativno jer nam pomaže da napravimo odgovarajuće preventivne strategije tako da ljudi za koje se smatra da su pod većim rizikom imaju mnogo veće šanse da ne podlegnu kardiovaskularnom događaju – dodao je dr Tadwalkar.
