Restenoza u stentu može da se razvije kod ljudi koji se podvrgnu angioplastici i ugradnji stenta za lečenje koronarne arterijske bolesti. Ispod stenta se formira ožiljno tkivo, što dovodi do ponovnog sužavanja prethodno otvorene koronarne arterije. Tada je potrebna još jedna angioplastika ili operacija srčanog bajpasa kako bi se rešio problem.
Šta je restenoza u stentu?
Stenoza je medicinski izraz za suženje krvnog suda. Lekari sprovode proceduru, koja se zove angioplastika, za lečenje bolesti koronarne arterije. Tokom angioplastike, mogu da postave stentove (male žičane mreže) kako bi otvorili blokirane arterije zbog bolesti koronarne arterije. Ovi tretmani omogućavaju da krv slobodnije teče kroz arteriju. Kada se tretirana, otvorena arterija ponovo zatvori, to stanje naziva se restenoza. Restenoza u stentu je blokada ili suženje koje se vraća u deo koronarne arterije, koja je prethodno lečena stentom.
Šta su koronarne arterije i koronarne arterijske bolesti?
U normlanim okolnostima snabdevanje krvlju srca dolazi iz dve arterije koje se nazivaju leva i desna glavna koronarna arterija. Ovi srčani krvni sudovi snabdevaju srce krvlju sa kiseonikom. Koronarna arterijska bolest nastaje kada se masne naslage, koje se nazivaju plak, nakupljaju u jednoj ili obe arterije i njihovim granama. Plak čini arterije suviše uskim, što usporava dotok krvi u srce.
Bolest koronarne arterije je vrsta ateroskleroze ili arterijske bolesti. Takođe, može se čuti izraz „otvrdnjavanje arterija“. Nakupljanje plaka se dešava postepeno i možda neće izazvati primetne simptome. Ali, nelečena arterijska bolest može da dovede do kardiovaskularnih bolesti opasnih po život, srčane insuficijencije, srčanog ili moždanog udara.
Šta je angioplastika?
Angioplastika je perkutana intervencijska procedura za otvaranje zapušene ili sužene arterije. Perkutana koronarna intervencija je proces kada lekar izvodi angioplastiku na koronarnoj arteriji. „Perkutano“ znači da se postupak odvija kroz mali otvor na koži. Zdravstveni radnik provlači kateter (tanku, fleksibilnu cev) kroz krvni sud. Balon uređaj na vrhu katetera se naduvava na mestu blokade kako bi proširio arteriju. Lekari često postavljaju stent unutar arterije kako bi je držali otvorenom, poboljšavajući tako protok krvi.
Koliko je česta restenoza u stentu?
Otprilike jedna od 4 osobe, koje se podvrgnu angioplastici sa stentiranjem, razvija restenozu u stentu. Ovo se obično dešava 3 do 6 meseci nakon procedure. Još je veća verovatnoća da će se restenoza pojaviti kada ne dobijete stent. Otprilike 4 od 10 ljudi koji se podvrgnu balonskoj angioplastici bez stentiranja doživljavaju restenozu.
Zašto nastaje restenoza stenta?
Nakon angioplastike i stentiranja, tkivo počinje da raste preko stenta i formira novu oblogu za zid arterije. Ova obloga omogućava nesmetan protok krvi, smanjujući šanse za stvaranje krvnog ugruška unutar stenta. Nije neuobičajeno da se ispod ove obloge formira neko ožiljno tkivo. Ali, kada ima previše ožiljnog tkiva, obloga arterije može ponovo da postane previše gusta i ponovo da uspori protok krvi. Restenoza u stentu se obično javlja u roku od 3 do 6 meseci nakon tretmana i malo je verovatno da će se to dogoditi kasnije.
Ko koga može da se javi restenoza i po kojim simptomima se prepoznaje?
Svako kome je izvršena angioplastika i ugrađen stent za lečenje bolesti koronarne arterije može da razvije restenozu u stentu. Međutim, postoje faktori koji mogu da povećaju rizik od ponovnog sužavanja arterija sa stentom:
- Visok holesterol
- Oboljenje bubrega
- Pušenje
- Nekontrolisani dijabetes ili visok krvni pritisak (hipertenzija).
Mnogi ljudi sa restenozom u stentu nemaju simptome, dok neki doživljavaju neku vrstu nelagodnosti u grudima ili pritiska koji se naziva angina. Fizička aktivnost ili napor mogu da izazovu nelagodnost u grudima. Kada se pojave simptomi, oni su često slični simptomima bolesti koronarne arterije. Tada čovek može da doživi:
- Hladan znoj ili osećaj lepljive kože
- Vrtoglavicu
- Umor i slabost
- Ubrazano lupanje srca
- Mučninu
- Kratak dah
- Bol u ramenu ili ruci.
Kako se leči restenoza u stentu?
U zavisnosti od toga koliko je teška restenoza u stentu, lekar će odrediti koji tretman je pravi za pacijenta i može preporučiti jedan od sledećih:
- Lekovi: Lekar može da poveća ili doda lekove kako bi pomogao kod simptoma u vezi sa restenozom u stentu
- Ponovljanje angioplastike: Kako bi se otvorila blokirana arterija ponekad će biti potreban još jedan stent
- Hirurgija srčanog bajpasa: Ova hirurška procedura se takođe naziva premosnica koronarne arterije. Koristi transplantiranu arteriju kako bi poslala protok krvi oko blokade
- Vaskularna brahiterapija: Terapija zračenjem je efikasna za različite vrste karcinoma, međutim, može da leči i zapušenu arteriju, što je proces koji se naziva koronarna brahiterapija.
