Šta da jedemo da sačuvamo dobre bakterije u ustima: Ove namirnice mogu da pomognu korisnim mikrobima

Oralni mikrobiom čine stotine vrsta bakterija, ali i virusi, gljivice i drugi mikroorganizmi, a njihov odnos može da utiče ne samo na zdravlje zuba i desni već i na opšte zdravlje. Ishrana je jedan od faktora koji oblikuju ovu složenu zajednicu, pa nije važno samo šta izbegavamo već i koje namirnice češće stavljamo na tanjir.

U ustima žive stotine vrsta bakterija, a nisu sve naši neprijatelji

Istraživanja ukazuju na to da zeleno lisnato povrće, čaj, pojedine vrste voća, fermentisana hrana i sir mogu da podrže povoljnije uslove u usnoj duplji.

Preporučujemo

Većina ljudi zna da mnogo šećera povećava rizik od karijesa jer njime hranimo bakterije koje stvaraju kiseline i oštećuju zubnu gleđ. Međutim, zdravlje usta ne zavisi samo od namirnica koje ograničavamo, već i od hrane koju redovno jedemo. Naučnici sve više istražuju kako način ishrane menja oralni mikrobiom i da li te promene mogu da doprinesu zdravlju zuba i desni.

Šta je oralni mikrobiom i zašto je važan?

Oralni mikrobiom je izuzetno raznovrsna zajednica koju čini oko 700 poznatih bakterijskih vrsta, uz viruse, gljivice i druge mikroorganizme. Različiti mikrobi biraju različita mesta za život, pa jedni naseljavaju površinu zuba, drugi jezik, a treći prostor između zuba i desni. Njihova ravnoteža ima veliki značaj jer među stanovnicima naših usta postoje i mikroorganizmi povezani sa bolestima i oni koji mogu da doprinesu stabilnosti čitavog ekosistema.

Jedan od poznatijih primera je bakterija Streptococcus mutans, koja koristi šećere i proizvodi kiseline sposobne da oštete gleđ. Nasuprot tome, bakterije iz rodova Veillonella, Actinomyces i Neisseria, kao i određene vrste roda Streptococcus, mogu da zauzimaju prostor i koriste hranljive materije koje bi inače bile dostupne potencijalno štetnim mikroorganizmima. Pojedine korisne bakterije stvaraju i supstance koje mogu da ograniče rast drugih mikroba.

Kada se između zuba i desni formiraju dublji džepovi sa malo kiseonika, stvaraju se povoljni uslovi za bakterije kao što je Porphyromonas gingivalis. Ovaj mikroorganizam ima važnu ulogu u parodontitisu, a istraživanja ga povezuju i sa nizom sistemskih oboljenja i zapaljenskih procesa. Veze oralnog mikrobioma sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, reumatoidnim artritisom, bolestima creva i nekim neurološkim oboljenjima intenzivno se istražuju, ali povezanost ne znači automatski da bakterije iz usta neposredno izazivaju svaku od ovih bolesti.

Zašto šećer i rafinisani ugljeni hidrati menjaju ravnotežu bakterija u ustima

Česta konzumacija hrane i napitaka sa mnogo šećera pogoduje bakterijama koje šećere pretvaraju u kiseline. Kada se takvi napadi kiseline ponavljaju, povećava se mogućnost demineralizacije gleđi i nastanka karijesa. Problem zato nije samo ukupna količina šećera, već i koliko često tokom dana izlažemo zube takvoj sredini.

Pažnju treba obratiti i na lako razgradive, rafinisane ugljene hidrate, među kojima su beli hleb, krekeri, keks, kolači i slične grickalice. Skrob iz ovih namirnica može brzo da se razgradi do jednostavnijih šećera dostupnih oralnim bakterijama. Ishrana u kojoj takva hrana često dominira može vremenom da pogoduje mikroorganizmima koji dobro podnose kiselu sredinu.

Privlačenje „dobrih“ bakterija ima potencijalnu prednost jer se one sa drugim mikroorganizmima nadmeću za prostor i hranu. Neke vrste proizvode i jedinjenja koja ograničavaju rast bakterija povezanih sa karijesom i drugim oralnim bolestima. Zbog toga cilj nije sterilna usna duplja, već što stabilniji mikrobni ekosistem uz dobru higijenu.

Zeleno lisnato povrće ima jednu posebno zanimljivu prednost

Spanać, kelj, rukola, cvekla, rotkvice i drugo povrće bogato nitratima posebno je zanimljivo istraživačima oralnog mikrobioma. Određene bakterije u ustima, među kojima su vrste roda Neisseria, učestvuju u pretvaranju nitrata iz hrane u nitrite. Taj proces je deo puta kojim organizam na kraju stvara azot-monoksid, molekul važan za regulaciju krvnih sudova i krvnog pritiska.

Klinička istraživanja pokazala su da unos hrane i napitaka bogatih nitratima, uključujući sok od cvekle, kod nekih ljudi može da doprinese snižavanju krvnog pritiska. U ovom procesu oralne bakterije nisu slučajni posmatrači, već učestvuju u metabolizmu nitrata. To je jedan od razloga zbog kojih naučnike zanima šta se dešava kada menjamo sastav oralnog mikrobioma.

Zanimljiv je i beli luk jer sadrži alicin, jedinjenje sa antimikrobnim svojstvima. Laboratorijska istraživanja pokazuju da alicin može da deluje na određene bakterije povezane sa karijesom i bolestima desni. To ipak nije razlog da beli luk posmatramo kao zamenu za četkicu, konac ili stomatološki pregled.

Čaj, bobičasto voće i polifenoli mogu da otežaju posao štetnim bakterijama

Biljna hrana sadrži polifenole, veliku grupu jedinjenja koja biljke koriste, između ostalog, kao deo zaštite od različitih stresora iz okruženja. Istraživanja pokazuju da određeni polifenoli mogu da utiču i na oralne bakterije, uključujući mikroorganizme povezane sa nastankom karijesa i bolesti desni. Posebno se proučava njihova sposobnost da ometaju stvaranje biofilma, odnosno organizovane mikrobne zajednice koja učestvuje u nastanku zubnog plaka.

Polifenoli iz čaja u eksperimentalnim istraživanjima mogu da smanje aktivnost enzima koji bakterijama pomažu da se zalepe za površinu zuba. Istraživanja ukazuju i na moguće dejstvo na bakterije koje učestvuju u stvaranju neprijatnog zadaha. To, međutim, ne znači da zaslađeni čaj ima isti efekat, jer dodat šećer menja njegov uticaj na zube.

Polifenolima je bogato i voće, naročito tamno bobičasto voće, a istraživani su i sastojci brusnice. Eksperimentalni rezultati ukazuju na mogućnost da određena jedinjenja brusnice otežavaju stvaranje plaka i rast pojedinih bakterija povezanih sa karijesom i parodontopatijom. Prednost ipak treba dati celom voću i proizvodima bez dodatog šećera, jer česta izloženost zuba šećerima i kiselinama može da poništi deo potencijalne koristi.

Sir i kefir: Zašto su fermentisane namirnice zanimljive naučnicima

Sir je zanimljiv zbog nekoliko osobina koje mogu da budu korisne za usnu duplju. Žvakanje podstiče lučenje pljuvačke, koja pomaže u uklanjanju ostataka hrane i neutralisanju kiselina koje stvaraju bakterije. Malo istraživanje sa sirom Grana Padano pokazalo je i promene u bakterijskoj zajednici, uz manje S. mutans i više S. sanguinis, ali zbog malog broja učesnika rezultate ne treba generalizovati.

Fermentisane namirnice poput kefira sadrže mikroorganizme i njihove metaboličke proizvode koji mogu da utiču na druge bakterije. Pregledi dosadašnjih istraživanja ukazuju na to da kefir može da inhibira pojedine oralne patogene i njihovu sposobnost stvaranja biofilma. Potrebno je, međutim, više kvalitetnih kliničkih studija da bi se tačno utvrdilo koliko su takvi efekti važni u svakodnevnom životu.

Nijedna od ovih namirnica nije „superhrana“ koja sama može da zaštiti zube i desni. Mnogo je važniji ukupan obrazac ishrane u kojem ima dovoljno povrća, celog voća, mahunarki, integralnih žitarica i drugih minimalno prerađenih namirnica, uz ograničen unos dodatih šećera. Takav obrazac ishrane u velikoj meri podseća na mediteransku ishranu, koja se u istraživanjima povezuje i sa boljim stanjem desni.

Ishrana pomaže oralnom mikrobiomu, ali četkica i konac ostaju nezamenljivi

Istraživanja pokazuju da osobe koje se u većoj meri pridržavaju mediteranskog načina ishrane mogu da imaju manje izražene znake parodontalne bolesti. Takva ishrana obiluje povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i zdravim izvorima masti, dok je unos visoko prerađene hrane i rafinisanih šećera manji. Ipak, opservacione studije mogu da pokažu povezanost, ali same po sebi ne dokazuju da određena namirnica direktno sprečava bolest desni.

Ishrana zato ne može da zameni redovno pranje zuba, čišćenje prostora između zuba i stomatološke kontrole. Čišćenje koncem povezano je sa manjom zastupljenošću nekih bakterija povezanih sa karijesom, dok pranje zuba i jezika smanjuje količinu mikroorganizama povezanih sa oralnim bolestima. Sa antiseptičkim tečnostima za ispiranje usta treba biti oprezan jer neke, posebno preparati sa hlorheksidinom, mogu da promene sastav oralnog mikrobioma i uglavnom se koriste ciljano i ograničeno prema preporuci stomatologa.

Najbolja strategija za oralni mikrobiom zato nije potraga za jednom čudesnom namirnicom. Raznovrsna ishrana sa mnogo povrća i druge minimalno prerađene biljne hrane, uz manje šećera i zaslađenih napitaka, pruža povoljnije uslove za zdravlje usta. Kada se takva ishrana spoji sa pravilnom oralnom higijenom, korist ne ostaje samo na „dobrim bakterijama“ već obuhvata zube, desni i opšte zdravlje.

(eKlinika.rs)