Kortizol, poznat kao hormon stresa, proizvodi telo i neophodan je za mnoge funkcije. Stres može da izazove kratkotrajne skokove kortizola u krvi, a neka medicinska stanja mogu da izazovu nivoe kortizola više od idealnog. Ponekad ishrana takođe može uticati na reakcije na stresne situacije i podići nivoe kortizola.
1. Previše ugljenih hidrata
Visok unos nekih vrsta ugljenih hidrata može izazvati nagli porast šećera u krvi. Reakcija tela na ovo može sekundarno dovesti do privremenog porasta kortizola. Smernice za ishranu preporučuju ograničavanje dodatih šećera u hranu, jednog izvora ugljenih hidrata koji može izazvati brz porast šećera u krvi.
2. Kofein
Kofein može privremeno da poveća nivo kortizola. Ovo je primećeno kod osoba koje ne konzumiraju često kofein. Ljudi koji konzumiraju kofein više puta dnevno mogu imati veći kortizol u popodnevnim satima.
3. Alkohol
Alkohol stimuliše oslobađanje kortizola na kratak rok. I opijenost i zatim oporavak od intoksikacije izazivaju kratkoročno povećanje kortizola.
Kako kortizol utiče na naše zdravlje
Kortizol je hormon stresa u telu. Pomaže u upravljanju većinom telesnih funkcija, uključujući način na koji telo koristi hranljive materije iz hrane, funkciju srca, brzinu disanja, pokrete mišića i nivoe energije. Normalno, telo može da oslobađa i koristi kortizol kao odgovor na naše potrebe i može da izvrši prilagođavanja skoro odmah.
Ovaj hormon sastoji se od masti i glukoze (šećera). Telo dobija komponente za proizvodnju kortizola iz masti i ugljenih hidrata koje jedemo.
Ozbiljna pothranjenost može dovesti do pada kortizola, ali ako se adekvatno hranimo, naše telo trebalo bi da ima komponente koje su mu potrebne da proizvodi kortizol u dovoljnim količinama za naše zdravlje.
Simptomi i efekti povišenog kortizola su:
- osećaj uznemirenosti ili anksioznosti
- nemir ili problemi sa spavanjem
- ubrzan rad srca
- visok krvni pritisak
- smanjen imunitet
- povećanje telesne težine
Kako ishrana utiče na nivo kortizola
Šta jedemo, koliko jedemo i vreme obroka mogu uticati na naše emocije, uključujući i percepciju stresa. Naše opšte raspoloženje, misli i način na koji reagujemo na događaje oko sebe imaju značajan uticaj na nivo kortizola i osećaj stresa. Post, koji podrazumeva uzdržavanje od jela određeno vreme, kao što je gladovanje određenog broja sati pre operacije ili pre analize krvi sledećeg dana, može privremeno da poveća nivo kortizola.
Ishrana utiče na nivo kortizola kroz nekoliko mehanizama. Zdrava, uravnotežena ishrana može pomoći u smanjenju viška kortizola. Voće i povrće su bogati hranljivim materijama i antioksidantima. Ove namirnice mogu imati i kratkoročne i dugoročne regulacione efekte na insulin i kortizol.
Ishrana pod stresom i nivo kortizola
Ishrana pod stresom uobičajena je i priznata metoda suočavanja sa anksioznošću, tugom ili razočaranjem. Ishrana pod stresom često se opisuje kao jedenje više od uobičajene količine hrane i često uključuje nezdravu hranu kao što su pržena hrana ili deserti. Hrana koja se obično povezuje sa ishranom pod stresom može imati veći uticaj na izazivanje privremenog povećanja oslobađanja kortizola.
Trudnoća, ishrana i nivoi kortizola
Nivo kortizola tokom trudnoće utiče i na trudnicu i na fetus. Prekomerni nivoi kortizola su povezani sa povećanim rizikom od niske porođajne težine ili problema sa rastom. Neki hranljivi sastojci koji mogu biti povezani sa stabilnim ili optimalnim nivoom kortizola kod majke uključuju pasulj, vitamin B1, vitamin B6, vitamin C, gvožđe i bakar. Povrće može biti povezano sa nižim nivoima kortizola u fetusu.
