Nagomilani stres i anksioznost prate nas tokom celog dana i često ne „popuštaju“ ni u večernjim satima. Teško je da se oporavimo od napora i obaveza koje nam ne daju mira i ruše san. Psihički stres i anksioznost najčešći su razlozi zbog kojih ljudi pate od nesanice i taže stručnu pomoć, objašnjava somnolog prof. dr Lawrence Chan sa Ohio State University Wexner Medical Center u Kolambasu.
Mozak i dalje obrađuje informacije
Bez obzira na to da li pokušavamo da se nečeg setimo ili preispitujemo listu rutinskih obaveza, mozak i dalje užurbano obrađuje informacije, objašnjava klinički psiholog i stručnjak za poremećaje spavanja Michael Breus.
– Tek što legnemo na krevet, sve te informacije jednostavno jurnu na nas – navodi Breus.
Postoje, ipak, neki jednostavni „trikovi“ na koje možemo da prevarimo nesanicu.
Isključite telefon, televiziju, tablet, laptop
Mediji su često izvor dodatnog stresa. Bilo bi dobro da telefone, laptop isključimo pre spavanja. Svetlost sa ekrana negativno deluje na melatonin, hormon koji nam pomaže da zaspimo. Praćenje sadržaja prepunog fizičkog i psihičkog nasilja može samo da nas preoptereti. Savet je da se svi ovi uređaji isključe jedan sat pre spavanja i ne drže u prostoriji u kojoj spavamo.
Otkažite vreme za brigu i stres
Stres i svakodnevne brige sastavni su deo života. Odvojite 15 do 30 minuta dnevno i zapišite vaše najveće brige. Razmišljajte, ako je moguće, o izvorima stresa ranije u toku dana. Pokušajte da zaspite i sutra ujutro mirno razmislite o problemima.
Kaže se da je jutro pametnije od večeri. Moguće je da problem o kojem razmišljamo kada smo umorni, neće biti tako nerešiv posle 7 do 8 sati noćnog sna.
Stvorite rutinu
Mnogo osoba misli da je spavanje slično kao i disanje. To ipak nije tačno, navode stručnjaci. Savremeni svet nudi mnogo različitih stimulansa 24 sata dnevno. Ukoliko nemamo načine da sve ove stimulanse zaobiđemo, oni će nastaviti da nas progone i u večernjim satima pred spavanje, navodi dr David Brodner iz Center for Sinus, Allergy, and Sleep Wellness u Floridi.
Počnite 30 minuta pre spavanja da se pripremate, slušajte muziku koja vas opušta, čitajte, nastojte da se na neki način odvojite od svakodnevnih briga, pa i na kratko.
Vežbe disanja
Duboko disanje može da nam pomogne da pobedimo stres, da nas opusti i pomogne da lakše zaspimo. Kako bismo utonuli u san mora da se uspori broj otkucaja srca, a tehnike disanja jedan su od najboljih načina da postignemo cilj.
Dr Breus navodi kao posebno dobru tehniku 4-7-8. Udahnite i brojite do četiri, potom brojte do 7 i zadržite dah, izdahnite brojeći do 8. Preporuka je da se ova vežba disanja uradi najmanje pet do sedam puta kako bismo umirili telo i opustili mišiće.
Lekari navode da je najbolje vreme za odlazak u krevet između 22 i 23 sata. Melatonin je „hormon sna“ koji deluje na naš unutrašnji biološki časovnik tokom noći i omogućava pravilno funkcionisanje bioloških ritmova. Najveća količina melatonina luči se oko ponoći i jedan do dva sata posle ponoći, objašnjavaju stručnjaci.
