Kamen u bubregu (nefrolitijaza) u medicini se određuje kao čvrsta kalcijumska struktura slična kamenčiću koja može da se pojavi u bubrezima. Jak bol, čest je pojam koji se vezuje za kamen u bubregu, posebno one kamenčiće nešto veće i robusnije strukture. Moguće je da kamenčići budu i sasvim mali, nekoliko milimetrima, i da izazivaju jake tegobe. Kamen u bubregu sve je učestaliji zdravstveni problem savremenog čoveka koji se malo kreće, pije nedovoljne količine vode i u isto vreme konzumira slanu hranu. U prevenciji i lečenju bitno je da se pridržavamo određenog higijensko – dijetetskog režima koji može u bitnoj meri da spreči razvoj bolesti, infekcije bubrega i urinarnog trakta, ali i da ublaži neprijatne simptome.
Kamen u bubregu nije jednostavna bolest
Kamen u bubregu posledica je taloženja minerala i soli. Kalcijumski kamenci su najčešći tip kamena u bubregu usled skupljana kristala kalcijum oksalata. Postoje i dve potkategorije kalcijumskih kamenaca – kamenci kalcijum oksalata i kalcijum fosfata. Jak bol se javlja kada kamenci kroz ureter (mokraćovod) dospeju do bešike i dalje pokušavaju da izađu iz tela.
Kamen u bubregu je česta bolest, prema američkim statistikama zastupljenija je kod muškaraca, nažalost bolest ima tendenciju ponovnog vraćanja kod skoro 50 odsto pacijenata, navodi urolog dr John Hollingsworth iz Endeavor Health North Shore Hospitals.
Urolog dr Amy Krambeck iz Northwestern Memorial naglašava da kamen u bubregu nije uopšte jednostavna bolest i da se neće svi kamenci sami od sebe eliminisati iz tela. U najtežim slučajevima moguće su komplikacije, infekcija bubrega i čak sepsa.
Voda je najveći protivnik kamena u bubregu
Najjednostavniji i najjeftiniji način zaštite bubrega su dovoljne količine vode.
– Obično mislimo da pijemo dovoljno vode, ali ako bismo uradili neke testove lako bismo otkrili da grešimo i da konzumiramo manje vode nego što nam se u prvi mah čini. Tečnost je veoma bitna i ne mora da bude sastavljena samo od vode, ali ona se najviše savetuje, jer najmanje iritira urinarni sistem. Dozvoljeni su i biljni čajevi, slatke sokove i gazirana pića bi trebalo da izbegavamo – navodi dr Amy Krambeck.
Opšta preporuka za većinu osoba je 2 do 3 litre tečnosti dnevno. Ukoliko samo fizički aktivni biće nam potrebne i dodatne količine, kako bismo nadoknadili tečnost koju izbacimo znojem iz tela.
Lekari naglašavaju da 2 do 3 litre tečnosti ne pijemo u kratkom vremenskom razmaku, već da nastojimo da ravnomerno tokom celog dana konzumiramo tečnost i tako ispiramo bubrege i sprečavamo taloženje kristala.
Povećajte unos citrusa, ali pazite na šećer
Dr Krambeck preporučuje napitke od limuna, pomorandže, limete. Nekada je dovoljno da se u običnu vodu doda samo malo limunovog soka. Limunska kiselina može da spreči taloženje kristala u bubrezima. Bitno je da svi ovi napici budu bez dodataka šećera.
Urolog dr Matthew Lee sa Ohio State Wexner Medical Center upozorava nas da biramo uvek napitke sa manjim sadržajem šećera.
– Nedavna istraživanja sugerišu da previše šećera može da bude jak faktor rizika za razvoj kamena u bubregu, a da ne pominjemo i druge zdravstvene probleme kao što su dijabetes i bolesti srca, koji su često posledica ishrane sa suviše šećera – kaže dr Lee.
Povećajte unos kalcijuma
Stručnjaci savetuju i povećanje unosa kalcijuma. Tri porcije, ili 1.000 do 1.200 međunarodnih jedinica kalcijuma, dnevno mogu da spreče rizik od kamena u bubregu. Iako deluje paradoksalno, jer je kalcijum jedan od glavnih sastojaka većine kamenaca u bubregu, dr John Hollingsworth objašnjava da su ranije preporuke zasnovane na manjem unosu kalcijuma dovele do toga da je sada više pacijenata sa kamenom u bubregu.
Kalcijum, kako se ispostavilo, može da spreči razvoj kamena u bubregu. Smatra se da se kalcijum može vezati za oksalate u crevima i tako kroz probavni sistem, a ne putem bubrega i urinarnog trakta, izbaciti iz tela. Kalcijum je neophodan za zdravlje kostiju i njegovo isključivanje iz ishrane može dovesti do zdravstvenih posledica. Mleko i mlečni proizvodi nisu jedine namirnice bogate kalcijumom, stručnjaci ističu da velikih količina ovog minerala ima i u bademima, ribi, sočivu i lisnatom zelenom povrću.
Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta zasnovana na svežem voću i povrću, morskoj ribi, maslinovom ulju i malim količinama mlečnih proizvoda, preporuka je za sve osobe koje nastoje da sačuvaju vitalnost, kognitivne sposobnosti i zdravlje. Dr Lee navodi da ovaj način ishrane može da bude od pomoći i pacijentima sa kamenom u bubregu. Ovakav način ishrane generalno je dobar za regulisanje krvnog pritiska, holesterola, pomaže i kod Kronove bolesti.
Sok od brusnice
Popularno mišljenje da sok od brusnice može da spreči nastanak kamena u bubregu nije i naučno potvrđeno, kažu stručnjaci. Nije dokazano da sok od brusnice sprečava kamen u bubregu.
Lekari smatraju da je popularna zabluda da sok od brusnice može da spreči razvoj kamena u bubregu. Dr John Hollingsworth veruje da sok od brusnice može pomoći kod infekcija urinarnog trakta. Dodaje i da neće sprečiti nastanak kamenaca u bubregu, jer ima malo limunske kiseline i nekada puno šećera.
Namirnice bogate oksalatima
U prošlosti je pacijentima sa kamenjem u bubregu savetovano da izbegavaju namirnice bogate oksalatima kao što je spanać. Lekari kažu da je hrana koja sadrži oksalate važna, jer nam obezbeđuje neophodne antioksidante i vitamine.
Dr Krambeck navodi da je bitno da se namirnice bogate oksalatima samo dobro kombinuju sa drugom hranom. Preporuka je da namirnice sa visokim sadržajem oksalata konzumiramo sa porcijom sira ili čašom mleka, kako bi sprečili pojavu kamenaca u bubregu. Oksalata ima i u blitvi, praziluku, mahunarkama, kakau, malinama, jagodama, kupinama, grožđu, smokvama, crnom i zelenom čaju, kikirikiju.
– Bitno je na kraju da budemo umereni. Spanać možemo da koristimo, ali ne bi trebalo da svakog dana konzumiramo velike količine spanaća ili kikirikija – navodi dr Krambeck.
Pacijentima koji imaju kamen u bubregu lekari savetuju da ograniče unos soli, proteina životinjskog porekla, da izbegavaju industrijski prerađenu i konzervisanu hranu, koja ima visok sadržaj natrijuma.
Savetuje se ograničen unos svih životinjskih proteina, a ne samo crvenog mesa. Dr Lee objašnjava da proteini iz namirnica životinjskog porekla mogu da utiču na povećane mokraćne kiseline. Preporuka je da se o svim pojedinostima posavetujemo sa svojim lekarom.
