Štitna žlezda (štitasta ili tireoidna) je endokrina žlezda oblika leptira koja luči hormone koji regulišu skoro sve vitalne procese u organizmu. Ovi hormoni utiču na rast, razvoj, metabolizam, rad srca, nivo glukoze u krvi, telesnu temperaturu, seksualne funkcije.
Na delovanje štitne žlezde utiče i način ishrane, a selen je mineral koji je bitan za pravilan metabolizam tiroidnih hormona. Neadekvatne količine ovog minerala mogu da dovedu do razvoja Hašimoto tiroiditisa, hipotireoze, Grejvsove bolesti.
Mineral koje telo dobija ishranom
Selen je mineral koji naše telo dobija samo putem ishrane. Štitna žlezda dobro funkcioniše uz selen koji joj je neophodan nutrijent. Zdrava i izbalansirana ishrana obezbediće telu dovoljne količine selena. Snižene koncentracije selena mogu biti posledica upotrebe alkohola, pušenja, problema sa apsorpcijom hranjivih materija.
Odgovarajuće količine selena od vitalnog su značaja za prevenciju bolesti kod štitne žlezde. Selen je važan za reprodukciju i sintezu DNK, pomaže u zaštiti od infekcije i oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom.
Štitna žlezda, selen i imunitet
Istraživačke studije potvrđuju jaku vezu između selena, funkcije štitne žlezde i imuniteta. Smatra se da odgovarajuća suplementacija selenom ublažava i usporava napredovanje simptoma hipotireoze i Grejvsove bolesti. Evropsko udruženje za štitastu žlezdu (The European Thyroid Association) preporučuje upotrebu suplemenata i ispitivanje nivoa selena u organizmu na svakih šest meseci.
Selen može uticati na bolju aktivnost T ćelije koje napadaju ćelije zaražene virusom i tako stvoriti bolji imunološki odgovor na moguću bolest.
Enzim koji hormon T4 pretvaraju u aktivni oblik T3
Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje štitne žlezde koje nastaje zbog toga što telo greškom počinje da stvara tela koja napadaju sopstvenu tireoidnu žlezdu. Mineral selen je ključan za funkcionisanje enzima koji hormon T4 pretvaraju u aktivni oblik T3. Osobe koje imaju manjak selena u organizmu mogu osećati simptome posledice smanjenog rada štitaste žlezde (hipotireoze) i pored toga što su normalne vrednosti hormona T3 i T4.
Manjak selena je uglavnom posledica bolesti
Manjak selena je izuzetno retko stanje kod zdravih osoba, ukoliko se javi uglavnom je posledica delovanja nekih bolesti. Kronova bolest, stanja posle operacije gastričnog bajpasa, dijaliza, virus HIV, ili život na teritoriji čije je tlo siromašno selenom faktori su rizika koji mogu dovesti do nedostatka selena.
Na šta mogu da ukažu umor i dobijanje na telesnoj težini?
Deficit selena je praćen mnogobrojnim simptomima od kojih su najčešći umor, dobijanje na telesnoj težini, gubitak kose. U težim slučajevima moguća je i pojava neplodnosti, slabljenje imunog sistema. Mogu se uočiti i kognitivne teškoće, slabije pamćenje i koncentracija. Neki od ovih simptoma se preklapaju sa simptomima bolesti štitaste žlezde.
Koncentracija selena u krvi može se utvrditi testovima krvi. Nivo selena moguće je utvrditi i putem analize kose ili noktiju. Poželjne količine selena iznose 8 mikrograma po dL ili više. Ipak, ove analize se ne rade rutinski.
Organski i neorganski selen
Pojedine namirnice su bogate selenom koji postoji u dva oblika – organskom (selenometionin i selenocistein) i neorganskom (selenat i selenit). Oba oblika selena su dobri izvori, ali istraživanja navode da je efikasnija upotreba organskog selena.
Apsorpcija neorganskog selena iznosi oko 50 odsto, s druge strane organski selen se apsorbuje brzo i skoro potpuno u iznosu od 90 odsto. Najbolja iskoristivost selena je u obliku selenometionina iz hrane životinjskog porekla.
Brazilski orasi, morski plodovi kao što su škampi, sardine, losos, tunjevina, goveđe meso i iznutrice, jaja, žitarice od celog zrna su dobri izvori selena.
Oprezno sa konzumacijom brazilskog oraha
Nedovoljne količine selena mogu se negativno odraziti na opšte zdravstveno stanje, ali i suviše visoke koncentracije selena su razlog za brigu. Metalni ukus u ustima, opadanje kose, slabi nokti, mučnina, dijareja, umor, razdražljivost mogu biti simptomi viška selena.
Posebno je bitno da budemo obazrivi kada je u pitanju konzumacija brazilskog oraha. U samo dva brazilska oraha, teška po 10 g, ima 100 mirkograma selena od preporučenog dnevnog unosa od 55 mikrograma za odrasle osobe.
Ništa bez konsultacije sa lekarom
I pored mnogobrojnih istraživanja još ne postoji zvanična preporuka stručnjaka kada je u pitanju upotreba selena u terapiji tiroidne žlezde kada je u pitanju lečenje autoimunih oboljenja, kao što je Hašimoto tireoiditis.
Veruje se da suplementacija može biti korisna kod pacijenata koji se leče od bolesti štitaste žlezde sa potvrđenim nedostatkom selena. Ne savetuje se samovoljna suplementacija selenom bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Odličan sadržaj teksta…Kratko i jasno…Dodala bih i beli luk,kao bogat izvor Se