Albuminurija, ponekad zvana i proteinurija, označava stanje kada je albumin prisutan u urinu. Albumin je važan protein koji se normalno nalazi u krvi i ima brojne uloge u organizmu – od izgradnje mišića, regeneracije tkiva i borbi protiv infekcija. S obzirom da se nalazi u krvi, nije uobičajeno da ga ima i u urinu.
Albuminurija nije bolest već simptom
Zdravi bubrezi sprečavaju većinu albumina da prođe kroz njihove filtere i uđe u urin. U ljudskom urinu trebalo bi da bude vrlo malo ili nimalo albumina. Ali, ako su bubrezi oštećeni, albumin može da „procuri“ kroz njihove filtere u urin. Albuminurija (proteinurija) nije posebna bolest već je pre svega simptom mnogih različitih vrsta bolesti bubrega i značajan faktor rizika za komplikacije. Prisustvo albumina u urinu može da bude znak bolesti bubrega, čak i ako je procenjena brzina glomerularne filtracije (eGFR) iznad 60 ili „normalna“. Povišen nivo albumina ukazuju na defekte u bubrežnoj filtraciji i pokazatelj je bubrežnih i vaskularnih komplikacija, kao što dijabetes melitus.
Koji znaci ukazuju da je reč o albuminuriji
Većina ljudi sa albuminurijom možda neće primetiti nikakve simptome. Zbog toga je važno da redovno idemo na zdravstvene preglede i radimo laboratorijske testove, posebno ako imamo faktore rizika za albuminuriju ili bolest bubrega. Ako su simptomi prisutni, može da se primeti:
- Penasti urin
- Otečenost oko očiju (naročito ujutru)
- Često mokrenje
- Oticanje stopala, gležnjeva, stomaka ili lica.
Zašto nastaje albuminurija?
Albuminurija je uzrokovana oštećenjem bubrega, posebno kada se oštećenje javlja u glomerulu (filter bubrega). Ponekad je ovo privremeno, kratkoročno oštećenje, a nekad je reč o dugotrajnom oštećenju. Tačan uzrok oštećenja bubrega je različit za svaku osobu i može čak da bude uzrokovan kombinacijom više faktora. Neki od najčešćih uzroka privremene (kratkoročne) albuminurije su:
- Dehidracija (kada ne pije dovoljno vode)
- Intenzivno vežbanje
- Groznica i/ili infekcija
- Egzacerbacija srčane insuficijencije (pogoršanje stanja).
Neki od najčešćih uzroka hronične (dugotrajne) albuminurije su:
- Dijabetes (naročito ako je povišen šećer u krvi)
- Hipertenzija (visok krvni pritisak)
- Bolesti srca i/ili srčana insuficijencija
- Glomerularna bolest (kao što je IgA nefropatija, lupus nefritis, fokalna segmentna glomeruloskleroza (FSGS) ili glomerulonefritis).
Albuminurija možda ne znači uvek da je u pitanju stvarno oštećenje bubrega. Zbog toga je ponovljeno testiranje važno kako bi se napravila razlika između hroničnog oštećenja bubrega i privremenog stresa na bubrege.
Kakve komplikacije može da izazove pojava albumina u urinu?
Albuminurija je značajan faktor rizika za razvoj komplikacija, a najčešće komplikacije su:
- Insuficijencija bubrega
- Kardiovaskularne bolesti (srčana insuficijencija, srčani udar ili moždani udar)
- Otkazivanje srca
- Smanjen životni vek (rana smrt).
Rizik za dobijanje ovih komplikacija u direktnoj je vezi sa nivoom uACR. To znači da viši nivo uACR dolazi sa većim rizikom za razvoj jedne ili više ovih komplikacija. Smanjenje nivoa uACR smanjuje rizik od komplikacija.
Kako se postavlja dijagnoza?
Primarni način da se dijagnostikuje albuminurija je kroz test urina koji se naziva odnos albumin-kreatinin u urinu (uACR). Rezultati uACR pomažu da se opiše stepen albuminurije, ako postoji. Što je niži broj to je bolje za ovaj test a idealno je da uACR bude manji od 30. Vrednost od 30 ili više ukazuje na to da ste možda pod većim rizikom od komplikacija, jer što je veća uACR vrednost to je veći rizik. Lekari naglašavaju da je ovaj test često potrebno ponoviti jednom ili više puta kako bi se potvrdili rezultati jer odluke se retko donose na osnovu rezultata jednog testa.
