Prvi svetski test, uz pomoć identifikovanih genetskih markera, moćiće da otrkije koji ljudi sa dijabetesom su u riziku od razvoja bolesti bubrega. U prvoj svetskoj međunarodnoj studiji, koju su vodili istraživači sa Monash University u Australiji, identifikovani su genetski markeri koji otkrivaju rizične osobe sa dijabetesom, a koji će se iskoristiti za razvoj testa koji bi mogao da predvidi koje odrasle osobe sa dijabetesom tipa 1 su u riziku od bolesti bubrega i to pre nego što se pojave simptomi. Na ovaj način lekari će biti u mogućnosti da odrede tretman lečenja već u ranoj fazi.
Novi test olakšaće dijagnozu i predviđanje rizika od bolesti
Prema statistici, više od 500 miliona odraslih živi sa dijabetesom i smatra se da će 1. od 4 odrasle osobe razviti bolest bubrega. Više od 80 procenata slučajeva završnog stadijuma bubrežne bolesti uzrokovano je dijabetesom, koji takođe predstavlja rizik za hipertenziju. Predviđa se da će ukupan broj ljudi koji žive sa dijabetesom porasti na 643 miliona do 2030. godine i 783 miliona do 2045. godine. Ovo su nalazi najveće međunarodne studije o dijabetesu tipa 1, koju je vodio profesor dr Sam El-Osta iz Central Clinical School na Monash University, a koja je objavljena u Journal of Clinical Investigation.
Studija je testirala gene 1.017 skandinavskih i azijskih osoba sa dijabetesom, posmatrajući proces koji se zove metilacija – kada se mali molekul nazvan metil grupa dodaje u DNK. Profesor dr Sam El-Osta ističe da su nalazi otkrili „važne naznake da je smanjena metilacija DNK usko povezana sa povećanim rizikom od dijabetesa i bolesti bubrega“. To otkriće, kako je naglasio, uticaće na to kako će se pregledati pacijenti sa dijabetesom i poboljšati određivanje rizika, predviđanje bolesti i dijagnoza.
Trenutni testovi ne otkrivaju bolest u ranoj fazi
Trenutno, standardni testovi oslanjaju se na procenu funkcije bubrega i nivoa oštećenja bubrega uzrokovanih dijabetesom. Međutim, rani stadijumi bolesti obično su bez simptoma.
– Razvili smo pouzdan metod, koji poboljšava prediktivni rizik i dijagnostičku tačnost – ocenjuje prvi autor studije dr Ishant Khurana sa Monash University.
Uprkos ogromnom napretku u genetskom testiranju, profesor dr El-Osta ističe da nisu identifikovani geni rizika za dijabetesnu bolest bubrega (DKD). Naučni tim sa Monash University, kako navodi, koristeći inovativne tehnike sekvenciranja razvio je metodu koja daje rezultate rizika od metilacije gena, koji su usko povezani sa ranim otkrivanjem i razvojem dijabetesne bolesti bubrega.
– Naučnici koji traže biomarkere zasnovane na krvi u grupama dijabetesa poreklom iz Finske, Danske, Hong Konga i Tajlanda, otkrili su iznenađujuće sličnosti u ocenama rizika od metilacije gena. Oni primećuju da su inovativne tehnologije sekvenciranja, razvijene korišćenjem interne saradnje, otkrile podatke koji nedostaju o metilaciji, a koji se na kraju koriste za razvoj prediktivnog testa za dijabetičku bolest bubrega – ističe profesor dr El-Osta.
Novi test na bazi krvi biće lako dostupan svima
Istraživači se nadaju da će rutinsko testiranje metilacije gena za dijabetičke komplikacije, kao što je bolest bubrega, uskoro biti standardni deo plana lečenja, kao i za otkrivanje karcinoma bubrega.
– Što se tiče tehnološkog napretka u metodama, epigenetsko testiranje će biti novi standard za rano otkrivanje i negu dijabetesne bolesti bubrega – kaže dr El-Osta.
– Biopsiju bubrega je teško uraditi, a novi test na bazi krvi znači da test može da bude lako dostupan i korišćen u udaljenim oblastima sa dodatnom prednošću što je stabilniji od metoda koje mere druge biološke indekse – naglasio je dr El-Osta.
