Hormonski disbalans je stanje kada je u organizmu premalo ili previše jednog ili više od jednog hormona. Češće je kod žena i može uticati na plodnost, metabolizam, raspoloženje. Posle pažljive laboratorijske analize stanje se leči primenom odgovarajućih lekova, pod lekarskim nadzorom, ali i promenom životnih navika. Stručnjaci naglašavaju značaj sna, uravnoteženu ishranu, borbu protiv stresa, kao činioce uz čiju pomoć se hormoni mogu vratiti u ravnotežu.
Hormonski disbalans često je posledica nesanice
Cirkadijalni ritam usko je povezan sa delovanjem hormona. Nekvalitetan san može biti okidač za razvoj hormonske neravnoteže, navodi časopis International Journal of Endocrinology. Optimalnu regulaciju hormona može obezbediti redovno spavanje, bez prekida, od 7 do 8 sati. Preporuka je da spavaća soba bude za nijansu hladnija od ostalih prostorija, bez dodatnih izvora svetlosti. Savet je da se izbegne upotreba mobilnih telefona pre spavanja. Pored hormonske neravnoteže, manjak kvalitetnog noćnog sna povećava i rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Borba protiv stresa
Hormonski disbalans nekada je posledica povišenog lučenja hormona stresa – kortizola. Studija u koju su bile uključene žene od 18 do 44 godine, pokazala je da višak stresa smanjuje delovanje estradiola koji je vrsta estrogena. Nedovoljne količina estradiola mogu negativno delovati na ovulaciju i na taj način dovesti do problema sa začećem. Stres u visokoj meri utiče na žensku plodnost. Redovna fizička aktivnost, tehnike opuštanja, aktivnosti u kojima uživamo dobri su načini borbe sa stresom.
Zdrava ishrana i hormoni
Uravnotežena i dobro izbalansirana ishrana osnova je zdravlja. Studija u koju su bili uključeni adolescenti navodi da procesuirane industrijske namirnice sa velikim količinama soli, šećera i masnoća mogu umanjiti delovanje testosterona i estradiola. Insulinska rezistencija česta je kod žena sa sindromom policističnih jajnika. Insulinska rezistencija je metaboličko oboljenje izazvano otpornošću na delovanje insulina, čiji je zadatak da reguliše nivo glukoze u krvi. Stručnjaci upozoravaju da insulinska rezistencija i ishrana sa dosta šećera može biti uvod u razvoj dijabetesa tipa 2 i problema sa menstrualnim ciklusom. Bitno je zato prilagoditi ishranu kako bi se izbegli hormonski poremećaji.
Zdrav stomak reguliše lučenje hormona
Delovanje dobrih mikroorganizama na creva omogućiće kvalitetan metabolizam, ojačati imunitet, ali i delovati na kvalitetno funkcionisanje hormona. Savet je zato da ishranu obogatimo probioticima kao što su jogurt, kiseli kupus, kefir, kiseli krastavci. Preporuka je da se dodaju i prebiotici, hrana bogata vlaknima, kojeg ima u velikoj meri u lisnatom povrću, voću, integralnim žitaricama.
Fizička aktivnost
Fizička aktivnost blagotvorno deluje na fizičko i psihičko zdravlje. U stanju hormonskog disbalansa, odgovaraća fizička aktivnost može nam pomoći da regulišemo metabolizam i delovati na višak kilograma – dva najbitnija činioca za uravnoteženo lučenje hormona. Bitno je da fizičko vežbanje bude redovno i odgovarajućeg intenziteta. Važno je da znamo da suviše jaka fizička aktivnost može delovati i u drugom smeru, i izazvati hormonski disbalans.
Endogeni ometači
Spojevi hemijskih supstanci koji mogu negativno da utiču na rad hormona zovu se endokrini ometači, disruptori. Stručnjaci navode da endokrini ometači povećavaju broj masnih ćelija, veličinu masnih ćelija, oštećuju endokrinu regulaciju razvoja masnog tkiva, oštećuju hormone koji regulišu apetit i sitost.
Nažalost, mnogobrojni predmeti sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu sadrže endogene ometače, kojih ima u kozmetičkim proizvodima, ambalaži, igračkama, tiganjima sa neprijanjajućim slojem …
I dovoljne količine vode regulišu rad hormona
Voda je neizostavni deo mnogih metaboličkih funkcija. Loša hidratacija ometa funkcionisanje hormona. Količine vode na dnevnom nivou zavise od naše telesne građe, težine, doba godine, leti se više znojimo, pa je neophodno i konzumirati više vode.
Hormonska neravnoteža određuje se kao stanje u kojem endokrini sistem proizvodi višak ili manjak određenih hormona. Metabolizam, telesna temperatura, raspoloženje, seksualni nagon, cirkadijalni ritam zavise od delovanja hormona. Hormonski disbalans manifestuje se različitim simptomima. Postoje, ipak, neki simptomi koji su zajednički za većinu pacijenata to su umor, problemi sa varenjem, česte promene raspoloženja. Hormonske fluktuacije česte su u menopauzi, pubertetu i trudnoći. Problemi se uočavaju i kod osoba koje pate od autoimunih bolesti kao što su dijabetes tipa 1 ili Graveova bolest, javljaju se i kao posledica tumora ili povrede endokrinih žlezda. Ne savetuje se samostalno postavljanje dijagnoze bez lekarskog pregleda i analiza.
Kako vitamini deluju na hormone?
Vitamini i suplementi za bolje delovanje hormona neće uvek dovesti do poboljšanja stanja. Vitamini B, C, D mogu da ublaže simptome i utiču na delovanje hormona. Određene namirnice takođe mogu biti od koristii. Ukoliko imamo manjak estrogena, savet je da ograničimo upotrebu povrća iz porodice kupusnjača (karfiol, brokoli, kelj). Generalna preporuka jeste da ne unosimo velike količine crvenog mesa, mlečnih proizvoda, industrijskih namirnica, kofeina.
Hormonski disbalans utiče na menstrualni ciklus i plodnost kod žena. Pacijenti se često žale i na povišenu telesnu težinu, promene raspoloženja, probleme sa spavanjem.
