Put do potomstva i pored dobrih namera popločan je sa sve više problema koji nisu isključivo zdravstvene prirode. Neplodnost je i javno – zdravstveni problem. Kao društvo ubrzano starimo, pretpostavlja se da svaki šesti par u Srbiji ima neki vid problema sa začećem. Stručnjaci ističu da je procenat žena sa primarnim sterilitetom značajno porastao. U isto vreme muškarci i žene iz mnogo razloga odlažu roditeljstvo. Istraživanja u svetu pokazuju da su osamdesetih godina prošlog veka žene rađale prvo dete u 23,8 godina života, a 2022. godine u 29,4 godini.
Šta sve može da utiče na smanjenje plodnosti?
Mnogi stručnjaci veruju da je odlaganje roditeljstva jedan od glavnih uzroka pada nataliteta i da je vreme ključni faktor kada je reč o borbi za potomstvo. Sa starenjem se smanjuje plodnost i kod muškaraca i kod žena.
– Najveća fertilnost kod žena je između 20 do 24 godina. Plodnost žena ostaje stabilna od 30 do 32 godine, a potom progresivno opada u periodu od 35 do 39 godina za 26 do 46 odsto. Zbog iscrpljivanja rezervi jajnih ćelija od 40 do 45 godina plodnost je manja za 70 do 95 odsto. Nikako ne treba zaboraviti muškog partnera. Fertilnost muškarca je maksimalna u 35. godini i smanjuje se posle 45 godina života. Sa starenjem muškaraca češće su testikularne disfunkcije, endokrinopatije (poremećaj rada endokrinih žlezda), jači je uticaj gonadotoksičnih supstanci, tu su i komorbiditeti kao što su metaboličke, upalne bolesti, oksidativni stres, što sve značajno utiče na smanjene plodnosti u muškarca – kaže za portal eKlinika ginekolog – akušer prof. dr Jasmina Popović sa Medicinskog fakulteta u Nišu.
Put do potomstva i savremeni način života
Neplodnost (sterilitet) određuje se kao bolest reproduktivnog sistema i izostanak kliničke trudnoće posle 12 ili više meseci redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa, ili čak posle 6 meseci nakon 35. godine života. U isto vreme postoji više različitih razloga neplodnosti i nisu svi biološke prirode.
– Savremeni način života i odlaganje rađanja zbog školovanja i karijere, veći broj seksualnih partnera, veće mogućnosti za ekspoziciju seksualno prenosivih bolesti i samim tim i povećana mogućnost za razvoj pelvične inflamatorne bolesti neki su od razloga neplodnosti. Tu je i veća zastupljenost gojaznosti, korišćenje kontracepcije kao što su intrauterini ulošci, pogrešna „kontracepcija“ u vidu arteficijalnih prekida trudnoće – objašnjava prof. dr Popović.
Jedna od najjačih ljudskih potreba
Sagovornica portala eKlinika ističe da je posle nagona za samoodržanjem nagon za produženjem vrste najjača ljudska potreba.
– To je i univerzalno ljudsko pravo. Ali pored nabrojanih razloga neplodnosti moram reći da ne postoji dovoljna informisanost o svim razlozima zbog kojih može doći do problema sa ostvarivanjem trudnoće – navodi prof. dr Jasmina Popović.
Šta sve deluje na kvalitet jajnih ćelija?
U isto vreme ma koliko nekada nastojali da izgledamo što mlađe telo neminovno stari. Iz raznih razloga većina parova se odlučuje na potomstvo u kasnijim godinama, kada je još moguće začeće, s tim što je kod žena u kasnijim godinama ovarijalna rezerva fitološki znatno niža. Stručnjaci navode da se posle 35. godine broj i kvalitet jajnih ćelija smanjuje. U isto vreme niža je stopa oplodnje jajne ćelije.
– Devojčica se rađa sa određenim brojem jajnih ćelija koje se tokom života ne obnavljaju. Jajne ćelije se vremenom “troše” i to uvek prvo one kvalitetnije. Na jajne ćelije koje čekaju da budu oplođene deluju hormoni, stres, način ishrane, štetne navike, zagađenje iz okoline (voda i vazduh). Na mogućnost oplođenja i kvalitet jajnih ćelija utiču i autoimune bolesti (šećerna bolest, sistemski lupus, reumatoidni artritis, Kronova bolest, vitiligo), potom i radna mesta u štamparijama, radnjama za hemijsko čišćenje, benzinskim pumpama… – naglašava Prof. dr Popović.
Profesorka skreće pažnju da su i trudnoće kod žena koje se odluče na majčinstvo u nešto starijem životnom dobu opterećene i hromozomopatijama, veći je broj visokorizičnih trudnoća, kao i procenat spontanih abortusa i prevremenih porođaja.
Zašto zamrzavanje jajnih ćelija nije idealno rešenje?
Pitali smo prof. dr Popović i koliko je zamrzavanje jajnih ćelija put do majčinstva, u situaciji kada žena iz raznih razloga želi da odgodi trudnoću?
– Zamrzavanje jajnih ćelija nije idealno rešenje, jer ne mogu sve jajne ćelije biti istog kvaliteta. Može da postoji i negativan uticaj odmrzavanja na njih. Kada se i stvori dobar embrion opet mogućnost za trudnoću nije 100 odsto. Stoga posebno bih naglasila da je velika graška nekada čekati da se sve kockice u životu poklope i nadati se da je vantelesno oplođenje čarobni štapić – naglašava prof. dr Popović.
Zdravstveno prosvećivanje ne sme se usredsrediti samo na ženu
Put do potomstva mora pre svega da se gradi na osnovu znanja. Prof. dr Jasmina Popović ističe i značaj zdravstvenog prosvećivanja koje mora da počne od školskih dana.
– Potrebno je da imamo znanja o planiranju porodice, načinima kontracepcije, ali i da znamo da biološki sat neumitno otkucava. Zdravstveno prosvećivanje ne sme se usredsrediti samo na ženu, već i na muškarca, a sve treba da se nastavi i u ordinacijama lekara opšte prakse i preko svih medija informisanja – naglašava prof. dr Popović.
Prof. dr Jasmina Popović je redovni profesor Medicinkog fakulteta Univerziteta u Nišu. Specijalista ginekologije sa akušerstvom. Načelnik je Odeljenja za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC u Nišu. Stručno se usavršavala iz oblasti vantelesnog oplođenja u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu i u Splošnoj bolnici u Mariboru. Član je Ginekološko akušerske sekcije SLD, Udruženja za humanu reprodukciju Srbije i Evropskog udruženja za reprodukciju i embriologiju. Autor i koautor je velikog broja radova i saopštenja iz ginekologije, posebno iz oblasti lečenja neplodnosti.
