Uloga embriologa je ključna u svim aspektima procesa vantelesne oplodnje, od pripreme bioloških materijala do kultivacije embriona i transfera u matericu, sa ciljem postizanja uspešne trudnoće. Koja je uloga kliničkog embriologa u svakom koraku procesa vantelesne oplodnje, zamolili smo da nam objasni za portal eKlinika dr Ana Jeremić, klinički embriolog, šef Kabineta za embriologiju GAK „Narodni front” u Beogradu.
Uloga embriologa tokom pripreme za VTO
Embriolog se u toku pripreme za postupak vantelesne oplodnje pre svega bavi muškim partnerom na način da prvo uradi spermogram i postavi dijagnozu i po potrebi da savete.
– U slučaju loših nalaza spermograma, pacijent se upućuje kod urologa koji savetuje dalja genetička i hormonska ispitivanja i predlaže terapiju ili suplementaciju. Embriolog dalje prati spermogram u smislu da se proceni da li se stanje popravlja i u kom smeru ide. Jedna od opcija kada su u pitanju jako loši spermogrami jeste i krioprezervacija spermatozoida čak i u nekoliko navrata, a sve u cilju skupljanja što većeg broja funkcionalnih spermatozoida neophodnih na dan aspiracije kad se radi ICSI metoda. Posebno se u ovakvim slučajevima treba uzeti u obzir i očekivani broj jajnih ćelija na dan aspiracije, a na osnovu hormonskog ispitivanja i broja antralnih folikula pacijentkinje – kaže na početku našeg razgovora dr Ana Jeremić.
Uloga embriologa u procesu sakupljanja jajnih ćelija
U procesu koji se zove transvaginalna aspiracija jajnih ćelija učestvuju ginekolog i embriolog. Ginekolog punktira folikule i sadržaj aspirata se predaje embriologu da ga pregleda i proveri da li je u tom aspiratu jajna ćelija.
– Ukoliko jeste, javlja ginekologu koji onda prelazi na sledeći folikul, a embriolog jajnu ćeliju sa kumulusom prebacuje u posebnu vrstu medijuma koji pogoduju jajnoj ćeliji u toj fazi i smešta u inkubator gde su sastav gasova, temperatura i nedostatak svetlosti pogodni za jajnu ćeliju. Ova procedura se ponavlja za svaki folikul. Ukoliko embriolog u prvom aspiratu punktiranog folikula ne nađe jajnu ćeliju javlja ginekologu koji onda kreće sa ispiranjem tog folikula posebnim medijumom, a sve u cilju da se dođe do jajne ćelije. Takođe u toku aspiracije informacije o sastavu aspirata, kao što su prisustvo kumulusa i ćelija granuloze, takođe su važne – objašnjava kao to izgleda u praksi dr Ana Jeremić i dodaje:
– Na kraju aspiracije embriolog sve jajne ćelije sa kumulusima opet identifikuje, broji i prebacuje u novu vrstu medijuma, stavlja u inkubator gde jajne ćelije miruju naredna dva sata do otpočinjanja metoda mikrofertilizacije.
Selekcija najboljih spermatozoida
Pored prethodno pomenute uloge embriologa u okviru pripreme za postupak VTO, embriolog ima značajnu ulogu u metodama mikrofertilizacije.
– To se pre svega odnosi na selekciju morfološki najboljih spermatozoida, što je posebno značajno kod muškaraca sa dijagnozom oligoasthenoteratozoospermije tj. kod loših spermograma. Selekcija sprematozoida sa ciljem da se odabere najbolji spermatozoid je vrlo važna za stopu fertilizacije i generalno za finalan ishod postupka. Postoje različite metode selekcije spermatozoida i razlikuju se između klinika. Nekad selekcija spermatozoida kod loših uzoraka može da traje i satima. Takođe, u slučaju azoospermija tj. nepostojanja spermatozida u ejakulatu, kada se radi neka od uroloških procedura u cilju dobijanja spermatozoida, embriolog zamrzava na taj način dobijene spermatozoide, i naravno kasnije odmrzava – objasnila nam je dr Ana Jeremić.
ICSI metoda i IVF fertilizacija
Embriolog radi kako procedure same oplodnje, tako i prethodnu pripremu reproduktivnih ćelija za samu oplodnju.
– Postoje dve osnovne metode koje embriolozi koriste za oplođenje jajnih ćelija: intracitoplazmatsko injektiranje spermatozoida tj. ICSI i konvencionalna in vitro fertilizacija. ICSI metodi prethodi denudacija tj. mehaničko i enzimsko čišćenje jajne ćelije od okolnih ćelija kumulusa. Nakon toga se ICSI metodom pod invertnim mikroskopom jedan odabrani spermotozoid pomoću mikromanipulatora ubrizgava u citoplazmu jajne ćelije. Nekad zahteva i dodatne tehnike selekcije spermatozoida. Tehnika se primenjuje kod patoloških spermograma i kada su uzorci spermatozoida dobiju urološkim procedurama, nakon odmrzavanja jajnih ćelija i dr. Konvencionalana IVF fertilizacija je metoda gde se jajna ćelija spaja sa obrađenim, koncentrisanim uzorkom spermatozoida i pusti da spontano oplodi ćeliju po principu „prirodne selekcije“. Traje kratko i ređe se primenjuje – kaže dr Ana Jeremić.
Na koji način embriolog prati razvoj embriona?
Naša sagovornica kaže da se embrioni svakog dana ocenjuju i klasifikuju prema jasnim smernicama Istanbul konsenzusa i Gardnerovom sistemu rangiranja.
– Praćenje i klasifikacija je važno jer sa na tome bazira selekcija embriona za transfer. Nekad se već drugog dana razvoja embriona izdvoje dobri embrioni, a nekada se to desi tek petog dana. Tako da praćenje i klasifikacija negde utiču i na odluku o danu transfera i broju embriona koji će se vratiti pacijentkinji, naravno sa drugim parametrima. Provera fertilizacije koja se radi dan nakon oplodnje, je važna jer tada vidimo da li je do oplodnje došlo i da li je ona pravilna. U slučaju kad vidimo npr. tri pronukleusa, do oplodnje jeste došlo ali je ona nepravilna i embrione koji nastaju od takvog zigota nikada ne razmatramo za transfer – objašnjava dr Ana Jeremić.
Proces zamrzavanja embiona
Klinički embriolog obavlja sve procedure krioprezervacije jajnih ćelija, spermatozoida i embriona.
– Kada govorimo o zamrzavanju embriona prateći preporuke svetskih vodiča zasnovanih na velikim studijama, na našoj klinici mi zamrzavamo embrione na stadijumu blastociste. Na preživljavanje blastocista nakon odmrzavanja i ishod VTO postupka tj. na buduću trudnoću utiču: odabir dobre blastociste što je bazirano na sistemima klasifikacije, vreme zamrzavanja i da se zamrzavanje izvrši prema protokolu proizvođača medijuma u kom se vitrifikuju blastociste od strane iskusnog embriologa. Ponekad je potrebno nakon odmrzavanja primeniti metodu asistiranog hačinga laserom, jer prethodno prilikom zamrzavanja može da dođe do promene u spoljnom omotaču tzv. „zona hardering“ tj. da zbog toga i dobra blastocista ne može da izađe iz svog omotača i tako se ne može implantirati. To se ne dešava uvek i embriolozi kada to primete primenjuju i ovu lasersku metodu – kaže dr Jeremić.
Uloga embriologa u dijagnostici genetskih poremećaja
– Embriolog pomaže u dijagnostici genetski poremećaja koji uključuju monogentske bolesti, numeričke aberacije i strukturne aranžmane, na taj način što obavlja procedure biopsije u okviru preimplantacione genetike. Biopsija se danas radi na stadijumu blastociste i podrazumeva uzimanje ćelija trofektoderma pomoću lasera, nakon čega se materijal dobijen biopsijom šalje na genetička ispitivanja, a blastociste zamrzavaju. Nako dobijanja rezultata genetike zdrava blastocista se odmrzava i u postupku krioembriotransfera vraća u matericu pacijentkinje – kaže dr Ana Jeremić.
Naoružajte se strpljenjem i ne odustajte
Pacijenti koji biju bitku sa sterilitetom su pod velikim stresom jer postoji neizvesnost, a naročito posle uzastopnih neuspeha, i sa lekarima obično dele strahove i brige.
– Razgovor sa embriologom je važan i kod nas na klinici pacijenti od embriologa dobijaju sve informacije o zrelosti i kvalitetu svojih jajnih ćelija, kvalitetu spermograma, tehnikama koje smo koristili za oplodnju, o procentu fertilizacija, broju i gradusu embriona, savetuje im se dan i broj embriona za transfer, dobijaju sve informacije o embriotransferu i krioprezervaciji. Tokom razgovora pacijenti imaju brojna pitanja, iznose svoje dileme, strahove, emocije… Mi to sve razumemo i trudimo se da im damo sve informacije i da ih podržimo. Taj odnos je važan i kad je zdrav parovima je podrška – kaže dr Ana Jeremić i poručuje svim parovima koji žele da se ostvare u ulozi roditelja:
– Ukoliko 6 meseci ne uspeju da prirodnim putem dođu do začeća, trebaju se javiti centru za sterilitet. Da se naoružaju strpljenjem i znaju da je medicina u ovoj grani toliko napredovala, da danas postoje brojne procedure i mogućnosti koje su ima dostupne i da ne odustaju. Morala bih dodati da pacijenti u Srbiji imaju veliku podršku države i da nemaju nikakva finansijska opterećenja jer našim pacijentima sve plaćeno i to treba iskoristiti.
S obzirom na to da se prilikom vantelesne oplodnje uglavnom priča o ulozi ginekologa, koja jeste neosporna, naš zaključak je da je veoma važno podizanje svesti o ulozi embriologa u ovoj važnoj medicinskoj proceduri.
