Vantelesna oplodnja može biti iscrpljujuće iskustvo, ali nekada i jedina šansa za roditeljstvo. Sam postupak vantelesne oplodnje je dugotrajan, zahteva mnogo strpljenja i opterećen je stresnim situacijama. Dobra vest je da je u Srbiji starosna granica za vantelesnu oplodnju o trošku države pomerena, za žene sa 43 na 45 godina.
Vantelesna oplodnja zahteva jaku disciplinu
Vantelesna oplodnja zahteva jaku disciplinu i redovne posete lekarima različitih specijalnosti. Žena na početku procesa vantelesne oplodnje tokom 10 do 12 dana uzima terapiju koja ima za cilj stimulaciju jajnika. Ova terapija se primenjuje u vidu injekcija.
– Za vreme primene terapije neophodne su skoro svakodnevne laboratorijske analize krvi i ultrazvučni pregledi – kaže dr Eve Feinberg sa Northwestern Medicine Fertility and Reproductive Medicine Highland Park.
Kada se radi test na trudnoću?
Kada se završi faza stimulacije jajnih ćelija, stručnjak pod opštom anestezijom u laboratorijskim uslovima, uzima jajne ćelije i kombinuje ih sa spermom. Tri do pet dana posle ovog postupka, jedan ili više embriona se implantiraju u matericu. Posle dve nedelje radi se test na trudnoću.
Šta može olakšati postupak vantelesne oplodnje
Zdrava telesna težina, izbegavanje alkohola i duvanskog dima, su neki opšti uslovi koji mogu da povećaju šanse za uspešnu vantelesnu oplodnju, objašnjava reproduktivni endokrinolog dr Deidre D. Gunn sa Univerziteta Alabama. Žene koje žele da se podvrgnu postupku vantelesne oplodnje morale bi uspešno da kontrolišu visok krvni pritisak ili dijabetes. Jedan pokušaj vantelesne oplodnje u Srbiji košta 260.000 dinara.
Najčešća komplikacija
Telo žene je u procesu vantelesne oplodnje izloženo snažnom delovanju hormona. Mogući su neželjeni efekti u vidu povišenog pritiska, grčevi ili nadimanje u predelu karlice, osetljivost dojki, objašnjavaju stručnjaci. Moguća je i pojava sindroma hiperstimulacije jajnika, ovo je i najčešća komplikacija asistirane reprodukcije, pogađa 3 do 6 odsto žena. Usled delovanja hormona dolazi do uvećanja jajnika.
Nije do kraja jasno zašto kod nekih žena dolazi do hiperstimulacije, događa se da krvni sudovi u jajnicima burno reaguju na hCG hormone. Hiperstimulacija može da se desi i spontano. Simptomi se ispoljavaju u vidu povećanja telesne težine, jakog bola ili otoka u abdomenu, vrtoglavice, kratkog daha, mučnine i povraćanja. Neki simptomi spontano nestanu, ali u slučaju težih simptoma potrebno je potražiti lekarsku pomoć.
Ozbiljni simptomi su naglo povećanje telesne težine, jak bol i otok u predelu stomaka, žeđ, umanjeno izbacivanje mokraće, osećaj stezanja u grudnom košu, mučnina, povraćanje ili dijareja. Svi ovi simptomi u nekim slučajevima mogu biti i životno ugrožavajući, pa je ukoliko se pojave neophodna hitna lekarska intervencija.
Mogućnost izbora pola deteta?
Ukoliko je u proces vantelesne oplodnje, pre implantacije uključeno genetsko testiranje, u nekim klinikama u svetu moguć je izbor pola deteta. U većini klinika, ipak, najbitnije je da embrion bude dobrog kvaliteta, dok je pol deteta u drugom planu.
Rizik od komplikacija u trudnoći i na porođaju
Ukoliko je implantirano više od jednog embriona povećane su šanse za vantelesnu oplodnju, ali i raste rizik od prevremenog porođaja i niske porođajne težine deteta. Kako bi se umanjio ovaj rizik, stručnjaci preporučuju genetski skrining embriona. Primećuje se da bebe koje su rođenje u postupku vantelesne oplodnje imaju, za 1 do 2 odsto, veći rizik od urođenih mana. Postoje, ipak, sve jači dokazi, koji mogućnost pojave urođenih mana dovode u vezu sa samom neplodnošću, a ne sa vantelesnom oplodnjom.
Greške
Jedan par iz Njujorka bio je 2019. godine glavna vest, pošto je klinika koristila embrione drugog para. Dobili su blizance različite rase i potom tužili kliniku. Ove greške su veoma retke, ali neki parovi u svetu nastoje da pre vantelesne oplodnje istraže rad klinike i imaju puno poverenje u stručnost osoblja.
Nema garancije
Vantelesna oplodnja ne garantuje u svim slučajevima uspeh. Pojedini parovi uspeju iz prvog puta, drugi ponavljaju ceo proces nekoliko puta, a ima nažalost i onih koji posle svih pokušaja i dalje nemaju decu. Prema podacima Društva za potpomognutu reproduktivnu tehnologiju, stopa uspeha vantelesne oplodnje za žene koje su koristile sopstvene jajne ćelije, iznosi 48 odsto, ukoliko je žena mlađa od 35 godina. Isti postupak garantuje uspeh u samo 3 odsto slučajeva, ukoliko je žena starija od 42 godine.
Psihološka podrška
U slučaju da i posle nekoliko pokušaja nema uspeha, postoje i druge opcije koje uključuju upotrebu donorskih jajnih ćelija. Od posebnog značaja je i psihološka podrška. Stručnjaci savetuju da se lični život ne stavi po strani, preporuka jeste da uvek koliko je to moguće parovi nastave sa uobičajenim aktivnostima.
