Bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti i ozbiljne su i mentalne su bolesti koje narušavaju život, a karakterišu ih ekstremne promene raspoloženja i impulsivno ponašanje. Iako su to odvojeni i različiti poremećaji, imaju nekoliko zajedničkih karakteristika koje ih definišu, a to su ekstremne emocije, nestabilnost raspoloženja, impulsivnost, anksioznost i depresija.
– Pacijenti sa bipolarnim poremećajem ili graničnim poremećajem ličnosti najčešće dolaze zbog lečenja depresije, ali su i jedni i drugi nedovoljno prepoznati i nedovoljno dijagnostikovani – kaže dr Mark Zimmerman, profesor psihijatrije i ljudskog ponašanja na Brown Medical School i direktor ambulantne psihijatrije i bolničkog programa u Rhode Island Hospital u Providensu.
Šta je bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj, ranije poznat kao manična depresija, jedan je od najčešćih poremećaja raspoloženja, koji podjednako pogađa muškarce i žene, a prosečna starost početka je 25 godina. Bipolarni poremećaj dovodi do toga da se osobe kolebaju između ekstremnih uspona – nazvanih manija ili hipomanija – i depresivnih padova. Manične i hipomanične epizode karakterišu ekstremno, povišeno raspoloženje i nenormalno visoki nivoi energije. Imaju slične simptome, ali se razlikuju po intenzitetu, funkcionalnom oštećenju i trajanju. Manija je težeg intenziteta i izaziva primetnije promene u skoro svakom aspektu života osobe. Može trajati nedeljama i može zahtevati hospitalizaciju. Hipomanija je, s druge strane, manje ozbiljan oblik manije i obično traje nekoliko dana bez većih poremećaja u sposobnosti osobe da funkcioniše.
Postoje tri glavna tipa bipolarnog poremećaja koji se razlikuju po intenzitetu, ali svi uključuju jasne promene raspoloženja, energije i nivoa aktivnosti.
- Bipolarni poremećaj I: Ovaj tip bipolarnog poremećaja karakteriše najmanje jedna manična epizoda koja može doći pre ili posle hipomanične ili depresivne epizode. Za neke je manija toliko ozbiljna da je neophodna hitna hospitalizacija. Bipolarni I smatra se najtežim i poremećajem koji najviše remeti.
- Bipolarni poremećaj II: Bipolarni poremećaj II je definisan istim ciklusom depresivnih epizoda i hipomaničnih epizoda kao i bipolarni I, ali su ekstremno visoke epizode manje teške.
- Ciklotimični poremećaj: Takođe pod nazivom ciklotimija, ovaj tip bipolarnog poremećaja definisan je ponavljajućim hipomanijskim i depresivnim simptomima koji nisu dovoljno intenzivni ili ne traju dovoljno dugo da bi se kvalifikovali kao hipomanične ili depresivne epizode.
Simptomi manične ili hipomanične epizode:
- osećate se ili euforično i sposobni da osvojite svet ili razdražljivo i uznemireno
- osećate se izuzetno energično i aktivno i potrebno vam je manje sna
- impulsivna ponašanja koja su neuobičajena za pojedinca, kao što je preuzimanje seksualnih rizika ili donošenje loših finansijskih odluka, poput rizičnih ulaganja ili preteranog trošenja
- misli vam se roje i blaga rasejanost
- neobičan, brži od normalnog govora
- preuveličan osećaj blagostanja ili važnosti.
Depresivna epizoda može varirati po intenzitetu, ali takođe izaziva primetne promene u svakom aspektu života. Simptomi su sledeći:
- osećate se preterano tužno, prazno ili beznadežno
- promene u obrascima spavanja, kao što su problemi sa uspavljivanjem, buđenje, nesanica ili prekomerno spavanje
- preteran zamor
- problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka
- razmišljanje, planiranje ili pokušaj samoubistva.
Depresija je češća od manije ili hipomanije kod većine bipolarnih pacijenata. Učestalost ovih epizoda raspoloženja zavisi od osobe, ali između ovih epizoda, uobičajeno je da ljudi dožive periode stabilnosti raspoloženja, što im omogućava da funkcionišu relativno normalno.
Šta je granični poremećaj ličnosti
Granični poremećaj ličnosti je uobičajeno stanje mentalnog zdravlja. Muškarci mogu imati ovaj poremećaj u sličnoj proporciji kao i žene, ali nedavna istraživanja pokazuju da im se često pogrešno dijagnostikuje bipolarni poremećaj ili depresija. Granični poremećaj ličnosti karakterišu intenzivne emocionalne reakcije na situacione okolnosti i impulsivno, često destruktivno ponašanje. Ove nesrazmerne reakcije dovode do emocionalnog bola, životnih poteškoća, nestabilnih odnosa i – u ekstremnim slučajevima – samoubistva.
Svakodnevna emocionalna temperatura pojedinca je pod velikim uticajem trenutnih spoljnih faktora, kao što je neslaganje sa prijateljem ili loša ocena na testu. Oni sa graničnim poremećajem ličnosti imaju veću emocionalnu osetljivost i bore se da upravljaju svojim besom i negativnim emocijama. Oni imaju i poteškoća da se vrate na stabilniji osnovni emocionalni nivo. Njihova osećanja prema drugima mogu brzo da se promene iz jedne krajnosti u drugu, a teško im je da pravilno čitaju emocije drugih ljudi, što dovodi do nestabilnih odnosa sa porodicom, prijateljima i drugima.
– Kada se odnosi pokvare, osoba ima tendenciju da koristi psihološku odbranu koja je najnezrelija i često najrazornija ili samoporažavajuća. Njihova emocionalna reakcija je znatno jača i brža nego kod prosečne osobe – objašnjava dr Dean MacKinnon, vanredni profesor psihijatrije i bihevioralnih nauka na Johns Hopkins University School of Medicine u Baltimoru.
Sličnosti između bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti
Dok su bipolarni poremećaj i granični poremećaj ličnosti različite dijagnoze, imaju nekoliko zajedničkih simptoma i ponekad se javljaju istovremeno.
– Približno 20 odsto pacijenata sa graničnim poremećajem ličnosti takođe ima bipolarni poremećaj, a 20 procenata pacijenata sa bipolarnim poremećajem takođe ima granični poremećaj ličnosti – objašnjava dr Zimmerman.
Definišući simptomi poremećaja su isti: nestabilnost, impulsivnost i funkcionisanje raspoloženja.
Pošto oba stanja ozbiljno narušavaju sposobnost pojedinca da reguliše emocije, često ih karakterišu brze i intenzivne promene raspoloženja koje duboko utiču na sposobnost osobe da vodi „normalan” život. Kao rezultat toga, pojedinci koriste impulsivne, nezdrave i ponekad destruktivne metode suočavanja – kao što su samopovređivanje i rizično finansijsko ili seksualno donošenje odluka – kako bi se izborili sa nadmoćnim emocijama. Često postoji povećan rizik od samoubistva povezan sa oba stanja.
– Oba su psihijatrijska stanja u kojima postoji dugoročni rizik od emocionalne disregulacije i nestabilnosti raspoloženja koji mogu poremetiti rad, odnose i društveno funkcionisanje – kaže dr MacKinnon.
Uobičajeno je da ljudi sa bipolarnim poremećajem ili graničnim poremećajem ličnosti imaju i druge mentalne bolesti, kao što su poremećaji anksioznosti i zloupotreba supstanci.
Razlike između graničnog poremećaja ličnosti i bipolarnog poremećaja
Na površini, granični poremećaj ličnosti i bipolarni poremećaj imaju mnogo sličnosti. Međutim, postoji mnogo različitih aspekata koji ih izdvajaju.
Klasifikacija
Granični poremećaj ličnosti spada pod okrilje poremećaja ličnosti, dok bipolarni poremećaj spada pod okrilje poremećaja raspoloženja.
Smatra se da poremećaj ličnosti ima neprilagođena osećanja, ponašanja i obrasce razmišljanja koji ne prate društvena očekivanja i, posledično, uzrokuju hronično – a ne epizodično – loše svakodnevno funkcionisanje. Poremećaj raspoloženja je izražen poremećaj nečijeg opšteg emocionalnog stanja sa izrazitim epizodnim napadima depresije, manije, hipomanije ili anksioznosti koji se povremeno javljaju godinama i decenijama tokom života.
Izazivači
Bipolarne epizode su često nasumične, mada je veća verovatnoća da će biti izazvane mentalnim ili fizičkim stresom, posebno ako ove vrste stresa uzrokuju da neko ima poteškoća sa spavanjem tokom nekoliko dana do nedelja. Promene raspoloženja kod graničnog poremećaja ličnosti obično se manifestuju kao neposredna i ekstremna emocionalna reakcija na situaciju u okruženju osobe, kao što je stvarna ili uočena uvreda od prijatelja ili člana porodice.
Trajanje
Granični poremećaj ličnosti je svakodnevna borba za upravljanje hroničnim usponima i padovima intenzivnih emocija, dok bipolarni poremećaj ima konačan i duži raspon manije i depresije.
Nestabilnost raspoloženja
Nestabilnost raspoloženja bipolarnog poremećaja je manija ili hipomanija i depresija, dok je nestabilnost raspoloženja graničnog poremećaja ličnosti emocionalna disregulacija, koja se smatra slabo regulisanim emocionalnim odgovorom koji nije proporcionalan situaciji i nije u okviru tradicionalno prihvaćenog raspona emocionalnih reakcija.
Obrasci spavanja
Promene u obrascima spavanja su karakteristični simptom bipolarne epizode, u rasponu od toga da vam ne treba toliko sna tokom manične epizode do preteranog spavanja ili problema sa spavanjem tokom depresivnog stanja. Ovo, međutim, nije uobičajen simptom graničnog poremećaja ličnosti.
Društveno funkcionisanje
Granični poremećaj ličnosti karakterišu obrasci nestabilnih, promenljivih odnosa, koji za tren oka mogu da se promene iz jedne krajnosti u drugu. Ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu da imaju zdravije odnose, iako na njih mogu negativno uticati manične i depresivne epizode povezane sa poremećajem.
Razumevanje dijagnoze
Iako oba poremećaja uzrokuju nestabilnost raspoloženja i impulsivno ponašanje, svaki simptom se manifestuje drugačije. Na primer, ovo se može manifestovati kao hronične promene raspoloženja kod onih sa graničnim poremećajem ličnosti u odnosu na definisane periode manije ili hipomanije i depresije kod bipolarnog poremećaja.
– Da bi se tačno dijagnostikovali ovi poremećaji, važno je da stručnjaci za mentalno zdravlje razumeju karakteristike koje definišu svako stanje, tako da mogu da postavljaju prava pitanja tokom kliničkog intervjua – kaže dr Carla Sharp, profesor psihologije na Univerzitetu Hjuston, u Teksasu.
Kada neko ima depresiju ili hipomaničnu ili maničnu epizodu, to se veoma razlikuje od njihovog uobičajenog ponašanja, što olakšava identifikaciju kao problem koji zahteva lečenje.
Za osobe sa graničnim poremećajem ličnosti, međutim, njihove česte promene raspoloženja su njihov obrazac, tako da ovo može da predstavlja izazov za identifikaciju.
– Kao i kod većine poremećaja ličnosti, dijagnoza jednostavno opisuje ko je ta osoba većinu vremena, tako da takva osobe ne traže pomoć za nešto što se čini normalnim – kao što bi neko mogao da zatraži pomoć ako mu je raspoloženje postalo neobjašnjivo manično ili depresivno – kaže MacKinnon.
Trenutni pristupi lečenju
Lečenje oba poremećaja obično uključuje kombinaciju psihoterapije i lekova kako bi se stabilizovale promene raspoloženja i smanjili simptomi. Međutim, šta je primarni tretman – psihoterapija ili lekovi – to zavisi od poremećaja.
– Razlika između bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti je važna, jer ova dva poremećaja pretpostavljaju različite pristupe lečenju – kaže dr Zimmerman.
Dok se psihoterapija – kao što je kognitivna bihevioralna terapija – može preporučiti osobama sa bipolarnim poremećajem, objašnjava dr Zimmerman, ovo stanje se prvenstveno leči lekovima, uključujući stabilizatore raspoloženja, antipsihotike, antidepresive i kombinovane lekove antidepresiv-antipsihotik.
Pošto trenutno ne postoje lekovi koje je odobrila američka Uprava za hranu i lekove za specifično lečenje graničnog poremećaja ličnosti, lekovi često nisu tretman prve linije za ovo stanje. Umesto toga, psihoterapija – uključujući terapiju dijalektičkog ponašanja i terapiju kognitivnog ponašanja – predstavlja primarni tretman.
Konačno, uz pravi tretman i podršku, moguće je upravljati simptomima bipolarnog poremećaja i graničnog poremećaja ličnosti kako biste živeli zdrav, ispunjen život.
