Ljudi koji imaju jaku želju da čupaju svoju kosu pate od poremećaja koji se zove trihotilomanija. Oni doživljavaju rastuću napetost sve dok ne počupaju nekoliko pramenova ili pramen kose, nakon čega osećaju olakšanje. Ovo može biti odgovor na stresnu situaciju, ili može biti učinjeno bez mnogo razmišljanja. Oni ne samo da čupaju kosu sa temena, već i sa drugih područja, kao što su obrve i trepavice.
Šta je poremećaj čupanja sopstvene kose
Poremećaj čupanja sopstvene kose poznat je i kao trihotilomanija, što je hronični poremećaj, kaže psihijatar dr Neatu Narang. Karakteriše ga ponavljajuće čupanje sopstvene kose, a većina slučajeva ostaje neprimetna sve dok ne postane vidljiv značajan gubitak kose. Zastupljenost ovog poremećaja tokom života, koji obično počinje u fazi adolescencije, iznosi čak 3,5 odsto, navodi se u istraživanju objavljenom u StatPearls 2023. godine.
Ovaj poremećaj smatra se varijantom opsesivno-kompulzivnog poremećaja, u kojem osoba ima nekontrolisane misli i učestvuje u ponavljajućem ponašanju. Povećana napetost pre čina čupanja kose dovodi do ovog ponašanja, a potom i do kratkotrajnog olakšanja ili zadovoljstva, kaže dr Narang. Postoje dva tipa čupanja kose:
- fokusirano čupanje: u ovom slučaju, osoba to namerno radi kako bi kontrolisala neprijatna lična iskustva
- automatsko čupanje: dešava se nesvesno; uglavnom se dešava tokom sedentarnih aktivnosti kao što je samo sedenje
Kada se prestane sa čupanjem kose, možda će početi da raste nova, ali mogu proći meseci ili godine da kosa ponovo izraste.
Koji su uzroci trihotilomanije
Nije poznato šta uzrokuje da osoba razvije poremećaj čupanja kose, ali neki to mogu činiti kako bi ublažili stres. Osoba koja ima majku, oca ili brata, sestru sa ovim poremećajem ima veće šanse da razvije ovo stanje.
Koji su simptomi trihotilomanije
Ljudi sa trihotilomanijom doživljavaju neodoljivu želju i potrebu da čupaju kosu.
- imaju povećan osećaj napetosti pre nego što se upuste u ovakvo ponašanje
- čupanjem kose postižu osećaj oslobađanja od napetosti ili zadovoljstva
- kada primete značajan gubitak kose, pokušavaju da smanje ili prestanu da čupaju kosu, ali ne uspevaju
- iritacija kože na zahvaćenim područjima
- ćelavi pečati zbog čupanja sopstvene kose
Kako se dijagnostikuje poremećaj čupanja kose
Da bi dijagnostikovao trihotilomaniju, lekar će proveriti da li postoji vidljiv gubitak kose. Ako ga ima, lekar može da razgovara o tome i o ponašanju povezanom s tim.
Kako sprečiti trihotilomaniju
Ključ za prevenciju poremećaja čupanja kose je rano otkrivanje slabe tolerancije na stres i veština suočavanja osobe, kaže dr Narang. Upravljanje stresom i rana intervencija za rešavanje emocionalnog bola u velikoj meri sprečili su poremećaj čupanja kose.
Koji su načini lečenja trihotilomanije
Poremećaj čupanja sopstvene kose, kao i opsesivno kompulzivni poremećaj, reaguju na lekove protiv opsesije i antidepresive, uz redovne kontrole i nadzor kod psihijatra, kaže dr Narang.
Ne postoje specifični lekovi posebno za lečenje ovog poremećaja, ali obuka za promenu navika može pomoći. Cilj lečenja jeste da pomogne da se loša navika zameni nečim što ne može da naškodi, prema National Health Service Velike Britanije. Obično uključuje:
- vođenje dnevnika navike čupanja sopstvene kose
- otkrivanje okidača za čupanje kose
- zamena drugom radnjom, kao što je stiskanje stresne lopte svaki put kada postoji želja za čupanjem kose
- dobijanje emocionalne podrške od voljenih osoba
