Karcinom, šokantna dijagnoza koja čoveka parališe, menja život i obolele osobe i njenog okruženja. A možete li da zamislite da vas neko „nokautira“ pozitivnom energijom, osmehom i uraganskom snagom ne samo u borbi za svoj život već i sve ljude sa takvim problemom, iako ima ne jednu, već dve ovakve dijagnoze?
Karcinom kao misija: ko je zapravo naša sagovornica?
Kada upoznate Snežanu Doder ostajete razoružani, zadivljeni, dobijete i sami želju da pomerate planine, bilo da ste zdravi, bilo da imate neku muku. Pitala sam je na početku razgovora ko je, zapravo, ona? Jer, o veličini njenog srca znala sam već sve i pre nego što smo se dogovorile da sasvim ličnu priču detaljno ispričamo pratiocima eKlinika portala.
– Snežana Doder je majka, supruga, ćerka, prijateljica i saradnica. Takođe i pasionirani ljubitelj knjiga, zdravog načina života, rekreativni sportista koji obožava prirodu. Štreber u školskim danima, perfekcionista u poslu zahtevna prema sebi pa zatim i prema kolegama i saradnicima. Ekonomista i uspešna poslovna žena, a već 8 godina preduzetnica u svetu finansija. Pored svega toga ja sam i onkološki pacijent, ali i osoba koja je otkrivši svoju prvu dijagnozu u 45. godini života (kancer dojke) ujedno otkrila svoju misiju, cilj i sopstvenu svrhu. Bio je to poziv da kroz svoju bolest, a to je da boreći se za sebe i svoj život mogu da pomognem što većem broju ljudi koji kroz slične izazove prolaze. Prepoznala sam kroz snagu u sebi od samog starta da ja to mogu, kao što sam u svemu što sam do tada radila to znala da prepoznam. Nakon toga, kao i uvek ranije u bilo kom izazovu kojem sam se posvetila, zasukala sam rukave i krenula u akciju – priča nam ova nasmejana žena čija je i lepota atipična, ona koja ostavlja bez daha. Danas je i predsednica Udruženja obolelih od multiplog mijeloma.
Zdrav život a jedan pa drugi karcinom – kako to i zašto misli da je zdrav život i spasao
Snežana je neko ko se ceo život na neki način bavi, uči i praktikuje zdrav način života. Od zdrave ishrane, preko redovne fizičke aktivnosti, meditacije, šetnji u prirodi, raznih tehnika disanja. Kaže nam da nema šta nije probala i praktikovala, kako joj je šta u kom periodu života prijalo i odgovaralo. Bila je vegan, ali i jedna od prvih osoba koja je krenula 2009. godine da praktikuje hrono ishranu. Upražnjavala je različite sportske aktivnosti (razne forme aerobika, vežbanja u teretani, pilatesa, trčanja, brzog hoda…). Priseća se šokantnog momenta otkrivanja bolesti kod osobe od koje bi se to najmanje očekivalo:
– Uvek sam pratila i slušala svoje telo, ono mi je bilo vodilja uvek i ono me je i spasilo da na vreme otkrijem svoje dijagnoze. Tome što sam na vreme otkrila obe dijagnoze doprinela je i razvijena medicinska kultura ili svest koju imam, a koju na žalost mnogi nemaju. Smatram da je rana dijagnoza u većini slučajeva i bolja prognoza. S druge strane mnogi moji prijatelji su imali inicijalnu reakciju tipa „pa kako tebi to da se desi?“ Bili su prvo u šoku, a nakon toga, kada su shvatili o kome se radi, zauzeli su gledište „ma to je za tebe kao malo jača prehlada, ako neko može to da izgura onda si to ti…“ I stvarno su, zajedno sa mnom to tako posmatrali. Možda je onda i to ključ što se ja ni jednog trenutka nisam osećala bolesnom.
Kako je otkriven prvi karcinom a šta je odvelo do multiplog mijeloma
Na redovnom godišnjem pregledu, koji bi po Snežaninom mišljenju svaka ženska osoba posle 30.godine morala da praktikuje, otkriven joj je karcinom dojke u prvom stadijumu. Usledila je prva, pa zatim i druga operacija, s obzirom na to da je kancer zahvatio i limfni čvor u aksili. Nakon toga i zračenje. Tokom tog perioda (kraj 2021. godine) tragajući za još zdravijim načinom života (boljom i kvalitetnijom ishranom), dolazi do doktorke Nine Bulajić, mikrobiologa na VMA.
Dr Bulajić je inače i prvi terapeut makrobiotike u Srbiji sa dozvolom za rad Ministarstva zdravlja i predsednik stručne sekcije makrobiotičkih terapeuta. Ali, naglašava Snežana Doder, i prva osoba, koja je tražila detaljnu krvnu sliku i kompletno se pozabavila njenim slučajem, što niko od onkologa pre toga nije uradio. Alarm za doktorku su bili neki specifični parametri, koji su ukazivali na potencijalnu malokrvnost, ali i informacija o porodičnoj anamnezi. Naime, Snežanin otac je bolovao od HLL-a /hronične limfocite leukemije. Zato dr Nini Bulajić naša sagovornica duguje ogromnu zahvalnost zbog ranog otkrivanja druge dijagnoze.
Multipli mijelom je perfidna bolest, pacijenti dugo čekaju na dijagnozu
– Pre nego što mi je prepisala ishranu, želela je da se posavetujem sa nekim hematologom, uputivši me na koleginicu, doktorku Branku Bajić. Ona je takođe znala koje analize odmah da zatraži i u kom pravcu da se ide. Moram da naglasim da to često nije slučaj, naročito kod asimptomatskih slučajeva kakav sam bila ja. Ponavljam – ja nikakav simptom koji bi ukazivao na postojanje hematološkog oboljenja nisam imala. Obično su simptomi multiplog mijeloma različiti. To može biti zamor, kratak dah, bubrežna insuficijencija ili bol u kostima, kao i mnogi drugi. Ali – nijedan od navedenih, osim blago sniženih eritrocita u mojoj KS ja nisam imala. Ubrzo nakon urađenih analiza, za koje se privatno rezultati čekaju po 2-3 nedelje, počela sam da sklapam mozaik. Konsultujući “google doktora” kako su mi pristizali rezultati, shvatam o čemu se radi. Doktorka po dobijanju traženih analiza donosi zaključak, odnosno iznosi sumnju da se radi o plazmaproliferativnom oboljenju i savetuje dodatna hematološka ispitivanja, kao i biopsiju koštane srži – detaljno nam Snežana opisuje okolnosti u kojima je zaista imala i neverovatnu sreću i u kojima je potvrđen drugi karcinom.
Snalažljivost i hrabrost otvaraju sva vrata
Naša sagovornica je shvatila da je ozbiljna stvar u pitanju. Pitala je doktorku gde dalje da ide, kome da se obrati… Srećom, upućena je na najbolju moguću adresu: kod prof. dr Jelene Bile, vodećeg stručnjaka u regionu za multipli mijelom.
– Stiže novi izazov: kako doći do lekara na KCS kada mi u Pančevu takođe imamo odeljenje hematologije? Nisam želela da časim časa i gubim vreme, kao ni u bilo čemu drugom u životu. Odmah sam razmišljala kako da dođem do profesorke Bile, kada ona osim na Kliničkom centru i Medicinskom faktultetu ne radi nigde privatno… Tada dolazim na najčudniju ideju, ali i za mene najneverovatniju jer je „upalila“ bez ikakvih veza vezica i poznanika. Obraćam se doktorki lično preko njenog privatnog Instagram naloga, direktno i u poruci ukratko opisujem o čemu se radi. Ono što me je fasciniralo i u startu mi pokazalo kakav je ona ČOVEK pre svega, pa zatim naravno i stručnjak, je da mi je u roku od par minuta odgovorila na poruku i dala mejl adresu da joj pošaljem sve skenirane nalaze, koje sam do tada uradila – priča za eKlinika portal Snežana Doder.
Sreća u nesreći koju nemaju drugi oboleli od multiplog mijeloma
Dan, dva od kontakta, bio joj je zakazan termin za biopsiju koštane srži na KCS. Snežanino je bilo samo da dođe i donese uput. Rezultati su ubrzo stigli, zakazan je prijem na Klinički centar u martu 2022. godine. Nekoliko dana je ležala tamo kako bi se uradile sve detaljne analize koje multipli mijelom zahteva, uspostavila tačna i precizna dijagnoza, te donela odluka o daljem toku lečenja. Kod nje je, konstatuje, sve to išlo tako brzo, što često sa pacijentima obolelim od multiplog mijeloma, nažalost, nije slučaj. Poznato je da se za dijagnozom prevashodno zbog nespecifičnih simptoma koji ukazuju na neke druge moguće probleme traga i do godinu dana, pa i duže.
Odakle snaga, šta je sa strahom…?
Ne mogu da je ne pitam: da li je moguće da se sa takvom snagom nosi sa ovim o čemu nam priča, a živi? Čovek je, živo je biće, nije kamen… Kako je to moguće, ipak je u pitanju karcinom?
– Sada ću vam reći nešto što samo nekolicina mojih najbližih prijatelja zna. Kad mi se sve to izdešavalo, posle početnog šoka koji je kod mene trajao možda pola dana, sela sam i o svemu počela da razmišljam kao o projektu. S obzirom na to da sam poslovna žena, kako sam na početku naglasila, popisala sam sve šta sam to do sada radila dobro, a šta možda nisam i koji deo treba „poboljšati“. U celoj toj priči, tom integrativnom i celovitom pristupu problemu, zapravo mom novom projektu, u jednom trenutku sam se i sama zapitala kako je moguće. Kako to da ja ovako hladne glave, bez straha, idem u susret bolesti koja je po definiciji neizlečiva i gde su prognoze, malo je reći ne tako sjajne? Pomislila sam da možda ja duboko u sebi to potiskujem, ne priznajem… Zatim sam se odmah obratila psihoterapeutu za stručnu pomoć, da vidimo ima li tu nečega što ja „duboko zakopavam“. Već posle par seansi, shvatile smo i doktorka i ja da sam zalutala kod nje, da trošim njeno vreme i svoj novac. Rekla mi je da samo nastavim sa svojim projektom dalje, te da za mene „nema zime“.
Snežana obožava prirodu, šetnju, čitanje, ali i samoću Foto: Snežana Doder
Na kome je dijagnoza, a na kome prognoza
– Od samog starta sam imala taj pristup koji sam i doktorima otvoreno saopštavala, a on glasi „Doktori, Vama svaka čast, ali uz dužno poštovanje, na Vama je dijagnoza i predlog lečenja, a isključivo na meni (i nama, pacijentima) je prognoza!“ Ako sami sebi ne damo mogućnost da živimo slobodno, uživamo u svakom danu, kao da je poslednji (svakome od nas će jedan dan to i biti, i ne znači da će neko bez dijagnoze živeti duže od nekoga sa dijagnozom) – onda nema svrhe ni živeti, zar ne? Od samog starta sam na celu tu moju priču sa dijagnozama „karcinom“ gledala kao na izazov. Po prirodi sam neko ko voli da se takmiči, ali nikada sa drugima, već uvek iznova i samo sa sobom. Sama sebi postavljam izazove ciljeve, sama sam sebi najstrožiji kritičar i sudija. Shvatila sam ovu moju bolest kao izazov pod jedan, a onda i kao životni poziv. Osetila sam ogromnu snagu i želela da je podelim sa drugima – sve je jasnije kada nam Snežana o tome energično govori.
Zašto je važno govoriti o bolesti i nešto o malim – veliki trenucima svakodnevne radosti
Doder ne propušta priliku da podseti na još nešto važno: od samog početka je govorila o bolesti otvoreno. Otvorila je poseban Instagram nalog (@moj.put.isceljenja) na kojem iskreno priča o svemu. Pa i o tome, kako ističe, DA I VAMA/NAMA/SVAKOM TO MOŽE DESITI. Zato je bitno da svako od nas, insistira, ma koliko zdrav način života vodio, a naročito ukoliko to nije slučaj, osluškuje svoje telo i šta mu ono poručuje. Mora se ići, mišljenja je Snežana, na redovne preventivne medicinske preglede jednom ili dva puta godišnje. A podrška?
– Iskrena da budem, možda ne bi meni sve ovo ovako lako palo da nemam ogromnu podršku prvo svoje najuže porodice. Tu su suprug, majka, donekle i deca, mada se trudimo da ih ne opterećujemo mojim stanjem. Oni vide da je mama dobro i negde i ne shvataju da se nešto ozbiljno dešava. Familija mi je od prvog dana priskočila u pomoć za šta god da mi je trebalo. Bilo da su to davaoci trombocita (dever i jetrva su našli njih 30), bilo da je to oko čuvanja dece. Svekar i svekrva su uvek, uz moju majku naravno, tu za mene, ako treba neki prevoz kuma je tu..). Prijatelji su ono što mi takođe daje snagu, vetar u leđa. Ja obožavam pesmu Masima Savića „Mali krug velikih ljudi“ i smatram je jednom od mojih himni. Često je uz pesmu Nine Badrić „Ja još uvek imam istu želju“ pevam i pustim „do daske“ u kolima. Uz ovu drugu, Boga mi, ne mogu mirna sedeti, već odmah počnem da đuskam – eto, takva je naša sagovornica.
Šta i koga voli Snežana
Voli, ispričala nam je, svoju porodicu pre svega i više od svega – upravo taj svoj mali krug velikih ljudi. Dalje, šetnju u prirodi, bavljenje sportom, čitanje knjiga. Voli da pomaže drugima – to je istinski ispunjava. Voli kada vidi zahvalnost u očima ljudi koji su izgubili nadu, koji vide u njoj nekoga na koga mogu da se oslone.
– Znate, kako kažu, ne možete da date nekome ono što nemate, ili ruka koja je stegnuta (zatvorena, za pružanje drugima) ne može ni da primi. A meni se svaki uloženi trud vraća kroz osmehe, povratnu energiju i probuđenu volju ljudi kojima sam uspela na neki način da pomognem. Svako ko me poznaje vidi moju borbu i pruža mi nesebičnu podršku. Time mi dodaje ono malo vetra u već raširena jedra – kaže za eKlinika portal Snežana Doder – dodaje:
Traganje za mirom u sebi
– Navikla sam kroz život da ne primećujem loše ljude, loše komentare, da se ne osvrćem na to. Neko sam ko je prilično uspeha stekao u životu, zahvaljujući ogromnom trudu, radu i možda malo i sklopu srećnih okolnosti. Sa tim uspesima, naravno, idu i mnogi koji vam baš ne žele dobro, pretpostavljam, ali ja ih zaista ne primećujem, nikada nisam. Ja imam svoj „mali svet i oko njega kineski zid“ i niko to ne može poremetiti. Možda ključna stvar u svemu tome je u činjenici da sam jako okrenuta duhovnim stvarima. Duboko sam religiozna, ali ne samo u onom klasičnom smislu, mada često idem na liturgije, postim postove, jako me smiruje energija u manastirima našim po Srbiji), već u onom unutrašnjem, dubokom miru koji vam niko ne može usaditi ukoliko ga nemate u sebi.
A odustajanje? Nije opcija!
Pročitala je to negde, pa sada često voli da citira samu sebe: samo je mir iznad sreće. I iz tog njenog unutrašnjeg mira sve kreće, a kada krenu neke bure – tu je njeno sklonište i sigurna luka. Voli da se osami (i pored toga što ima armiju ljudi kojeobožava i koji joj pružaju bezrezervnu podršku). Ponekad je, odaje nam, zaista sama sebi najbolje društvo u ključnim životnim odlukama. Citira i svoju kumu, koja se takođe suočila sa velikim životnim i zdravstvenim izazovima: „Takve smo mi jake žene. Navikle smo da svoj krst nosimo same i koračamo visoko dignute glave“. Snežana se na to nadovezuje još jednom čuvenom rečenicom: „Odustajanje nije opcija, nikad bila za nas, niti će biti!“
Zašto se uključila u rad Udruženja obolelih od multiplog mijeloma
I tako je tu njenu energiju i snagu ali pre svega upornost, prepoznala profesorka Jelena Bila i pitala je da se uključi u rad Udruženja obolelih od multiplog mijeloma. I Snežana shvata:
– Moja svrha, životni poziv je zapravo to: da se institucionalno na neki način aktiviram i pomognem što većem broju ljudi. Zato se i nisam pitala ZAŠTO se meni dešava, već sam tog momenta znala i zašto se UPRAVO MENI dešava. Kao da su se kockice posložile. Meni je to svakako bio veliki izazov i naravno da sam želela da budem deo tako neke priče, koja se zapravo po „ubrzanoj proceduri“ i desila dok sam ležala na prvoj transplataciji. Prethodna predsednica Ana je već par godina unazad želela da vođstvo Udruženja prepusti nekome drugom, jer je imala svoje druge privatne obaveze, njena je mama pacijent, a ona i sestra njena podrška – priseća se Snežana kako je sve počelo.
Kako je cela priča u vezi sa njenim uključem u rad Udruženja takođe filmska, a aktivnosti ima toliko da ih je teško pobrojati, naša sagovornica i potpisnik ove priče su napravile dogovor da uskoro jedan tekst posvete samo aktivnostima Udruženja. Tako ćemo na najbolji način odgovoriti još jednom zadatku: o multiplom mijelomu ne smemo da govorimo samo tokom meseca koji je posvećen borbi protiv ove bolesti. To moramo i svakog meseca, i svakog dana.
Nepresušna energija za dobrobit svih pacijenata obolelih od multiplog mijeloma Foto: Olivera Ilić
Za kratko vreme pregršt planova i napravljenih pomaka
Krajem februara je Snežana Doder zvanično postala predsednica Udruženja. Od tada, kaže nam, a to je i vidljivo po rezultatima, bukvalno ne spava. Pokrenula je „gomilu“ stvari odjednom. Urađen je rebrending Udruženja i osmišljen novi slogan „Koračajmo zajedno“. Radi se na novom sajtu, pokrenute su nove društvene mreže. Otvorena je veoma aktivna viber grupa. Radi se na formiranju baze podataka o aktivnim pacijentima sa svim hematolozima u KBC u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu. Priprema se godišnji plan aktivnosti, organizuju sastanci sa potencijalnim donatorima. Prikupljaju se sredstva za sve aktivnosti i potrebe pacijenata koje Udruženje prepoznaje i na neki način će se truditi da zadovolji upravo kroz pomenuti plan.
U sloganu „Koračajmo zajedno“ je u jednoj rečenici sublimirana ideja da svi idu ka istom cilju, kako pacijenti i njihove porodice, tako i lekari, prijatelji Udruženja. Svi oni finansijskim sredstvima podržavaju rad i omogućavaju da kao neprofitna organizacija Udruženje može da funkcioniše. Ali, ne smeju se zaboraviti ni predstavnici Fonda, Ministarstva zdravlja i drugi relevantni donosioci odluka.
Želje i poruke
– Mene je, u to sam 100 posto sigurna, moj dosadašnji način života doveo do toga da bolest otkrijem na vreme. Da dijagnoze podnesem sa osmehom na licu i tretiram ih kako moji prijatelji kažu „kao malo jaču prehladu“ uz stručnu pomoć i nadzor lekara. Naravno, nikada ništa na svoju ruku… Možda i o tome napišem knjigu. Nikad se ne zna, ionako mi je to davnašnja želja… Što se tiče drugih želja, čovek celog života ima različite, neke veće i manje. Ali, kada dospete u situaciju u kojoj sam se ja obrela, onda vam je želja sledeća: zdravlje u telu, mir u glavi, spokoj u duši. Najveća želja se može zavšiti ponovo stihovima. Ovog puta to je pesma Maje Sar „Moj je život moja pesma“. Reč je o jako emotivnoj pesmi sa jakom porukom. I još jedna moja lična poruka: „Sve će biti dobro na kraju, ako nije dobro, znači da još nije kraj!“ – ispričala je u iskrenom razgovoru za eKlinika portal Snežana Doder.
😘😘😘😘 ljubicica moja