Studija otkriva ključni trenutak kada naše telo počinje ubrzano da stari

Da li ste ikada imali osećaj da odjednom starite brže nego ranije? Možda ste primetili da se teže oporavljate, da vas telo „manje sluša“ ili da se sitne tegobe pojavljuju češće nego pre. Naučnici sada imaju objašnjenje zašto se to dešava – i kada se taj ključni trenutak najčešće javlja

Novo naučno otkriće daje nove uvide da naše telo ne stari ujednačenim tempom tokom života. Postoje periodi kada proces starenja iznenada „dodaje gas“, a jedan od tih prelomnih trenutaka, kažu naučnici, javlja se upravo oko pedesete godine.

Iako starenje niko ne može da zaustavi, saznanje kada i šta se u telu najviše menja može nam pomoći da bolje brinemo o sebi i sačuvamo zdravlje što duže.

Preporučujemo

Zašto je pedeseta posebna

Prethodna istraživanja nagoveštavala su da telo prolazi kroz talase ubrzanog starenja oko 44. i oko 60. godine. Sada naučnici potvrđuju da se između 45. i 55. godine događa prava „oluja“ – period kada organi i tkiva prolaze kroz najintenzivnije promene.

– Većina organa u tom periodu doživljava eksploziju promena na nivou proteina povezanih sa starenjem – objašnjava dr Guang-Hui Liu, autor studije.

Najviše promena primećeno je na aorti, glavnom krvnom sudu koji prenosi krv iz srca u ostatak tela. Promene u njoj odražavaju se na čitav krvotok, što znači da telo tada šalje „signale da je starenje počelo“ uz celom organizmu.

Proteini koji otkrivaju bolesti

U istraživanju je otkriveno 48 proteina koji se sa godinama sve više stvaraju u telu, a povezani su sa raznim oboljenjima – od srčanih bolesti, preko masne jetre, do fibroze i tumora.

– Starenje organa je uvod u hronične bolesti – ono što se javlja kao bolest u starijim godinama samo je posledica tog procesa, i ništa se nije desilo odjednom i iznenada – kaže dr Liu.

Kako su naučnici to otkrili

Analizirali su 516 uzoraka iz 13 različitih tkiva (srce, pluća, jetra, krv, koža, imuni sistem, mišići...) uzetih od donora uzrasta od 14 do 68 godina. Na taj način su napravili atlas starenja – mapu koja prikazuje promene proteina tokom 50 godina ljudskog života.

Proteini su, slikovito rečeno, „građevinski materijal“ našeg tela. O njihove ravnoteže i međusobnih odnosa zavisi koliko ćemo zdravo stariti.

Zašto je ovo važno za nas

Stručnjaci veruju da ovakva otkrića mogu promeniti način na koji medicina funkcioniše – od lečenja bolesti tek kada se pojave, ka prevenciji i očuvanju zdravlja dok smo još vitalni.

– Razumevanjem šta i kada se u telu menja, možemo pomoći ljudima da žive ne samo duže, nego i zdravije – poručuje dr Manisha Parulekar, specijalista gerijatrije.

Ona dodaje da bi buduća istraživanja trebalo da prate iste ljude decenijama, kako bi se videlo koliko genetika i životne navike utiču na to kada će nastupiti ovaj „prelomni trenutak“ u starenju.

I zato se kao zaključak na osnovu ove studije nameće da pedeseta godina može biti prekretnica – trenutak kada telo počinje da šalje prve ozbiljne signale da mu je potrebna dodatna pažnja. Pravovremena briga, zdrave navike i redovni pregledi mogu pomoći da taj period dočekamo spremni, vitalni i snažni.