Hronične bolesti jetre, od kojih su bolesti masne jetre postale značajan zdravstveni problem širom sveta, pogađaju milione ljudi. Dva najčešća tipa bolesti jetre su nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) i bolest jetre uzrokovana preteranom konzumacijom alkoholom.
Najčešće bolesti jetre mogu da se pretvore u fibrozu, cirozu, karcinom…
Nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) dovodi se u vezu sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom, dok je druga bolest uzrokovana preteranom konzumacijom alkohola. Oba ova oboljenja mogu da napreduju i pretvore se u fibroze jetre, ciroze i, na kraju, hepatocelularnog karcinoma (HCC), primarnog karcinoma jetre sa lošom prognozom.
Tokom protekle decenije postignut je značajan napredak u otkrivanju patogeneze hroničnih oboljenja jetre i karcinoma jetre sa lošom prognozom, što je rezultiralo identifikacijom novih terapijskih ciljeva za prevenciju i lečenje ovih bolesti.
Ključni faktori patogeneze hroničnih oboljenja jetre
Peti godišnji simpozijum Chinese American Liver Society (CALS) održan je prošlog meseca i bio je fokusiran na nedavne uvide u patogenezu hroničnih bolesti jetre i neizlečivih karcinoma, kao i na nove terapije proizašle iz novih studija. Otkriveno je da su određeni molekuli RNK uključeni u sve aspekte patogeneze hroničnih bolesti jetre i teških oblika karcinoma, uključujući steatozu, upalu, fibrozu i karcinogenezu.
Autofagija je ćelijski proces koji uklanja oštećene organele i proteine i neophodna je za održavanje ćelijske homeostaze i sprečavanje ćelijske smrti. Međutim, oštećena autofagija dovodi se u vezu sa sa razvojem i napredovanjem hroničnih bolesti jetre i karcinoma sa lošim ishodom. Na primer, studije su pokazale da nedostatak autofagije specifične za hepatocite može da dovede do steatoze i upale. Takođe je otkriveno da se ekstrahepatična signalizacija odnosi na komunikaciju između jetre i drugih organa u telu. Ona igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma i upale jetre, a njen poremećaj ima veze sa patogenezom hroničnih bolesti jetre i teških karcinoma.
Lečenje reumatoidnog artritisa hidroksihlorokinom smanjuje rizik od nealkoholne bolesti masne jetre
Novo istraživanje koje je sproveo American College of Rheumatology pokazuje da lečenje reumatoidnog artritisa hidroksihlorokinom smanjuje rizik od NAFLD, posebno kod žena i muškaraca starijih od 50 godina i mlađih. Reumatoidni artritis (RA) je sistemska autoimuna inflamatorna bolest koju karakteriše hronična upala zglobova koja dovodi do oštećenja zgloba i gubitka funkcije. Takođe može da utiče na tkiva i organe izvan zglobova, uključujući (ali ne ograničavajući se na) oči, srce i pluća. Iako nije klasična komplikacija reumatoidnog artritisa, nealkoholna masna bolest jetre preovlađuje među pacijentima sa RA, pogađajući oko 35 odsto muškaraca i 22 procenata žena.
Prethodna istraživanja su pokazala da bi hidroksihlorokin mogao da smanji rizik, pa su reumatolozi na Tajvanu, odlučili da istraže vezu između hidroksihlorokina i NAFLD kod 21.000 pacijenata, sa srednjom standardnom devijacijom, starosti od 51,9 godina, a odnos žena i muškaraca bio je 3 prema 2.
Rezultati studije pokazuju da je 399 (1,86 procenata) pacijenata razvilo nealkoholnu masnu bolest jetre nakon više od 8 godina. Istraživanje je takođe pokazalo da uzimanje hidroksihlorokina ima veze sa značajno nižim rizikom od NAFLD, posebno kod žena mlađih od 50 godina, odnosno kod žena u perimenopauzi.
