Šta se zapravo dešava u telu kada jedemo nar – naučnici otkrili neočekivani efekat

Iako se nar već dugo smatra saveznikom u očuvanju zdravlja srca, nova istraživanja ukazuju da njegova prava snaga možda ne dolazi direktno iz samog voća – već iz onoga što bakterije u crevima od njega stvaraju.

Naučnici sa Univerziteta u Kardifu otkrili su da jedinjenje urolitin A, koje nastaje razgradnjom sastojaka nara u digestivnom traktu, može imati važnu ulogu u zaštiti krvnih sudova. Ovo jedinjenje, kako pokazuju rezultati objavljeni u časopisu Antioxidants, smanjuje stvaranje naslaga u arterijama, ublažava upalu i čini plak stabilnijim – čime se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Nije važan samo nar – već i ono što creva rade sa njim

Nar sadrži veliku količinu punikalagina, snažnog antioksidansa koji se često dovodi u vezu sa zdravljem srca. Međutim, organizam ga slabo apsorbuje.

Umesto toga, bakterije u crevima razgrađuju ove supstance i pretvaraju ih u urolitine – molekule koje mogu da uđu u krvotok i deluju direktno na tkiva.

– Naši rezultati pokazuju da ključni biološki efekti ne dolaze iz samog nara, već iz onoga što crevne bakterije od njega stvaraju – objašnjava profesor Dipak Ramdži, vodeći autor studije i stručnjak za kardiovaskularne bolesti.

Kako urolitin A štiti krvne sudove

U laboratorijskim uslovima, naučnici su ispitivali uticaj različitih jedinjenja iz nara na ćelije imunog sistema i krvnih sudova. Urolitin A se izdvojio kao najefikasniji.

Pokazano je da:

• smanjuje oksidativni stres
• ublažava upalne procese
• sprečava prekomerno nakupljanje holesterola u ćelijama
• smanjuje rizik od stvaranja i nakupljanja plaka u arterijama

Svi ovi procesi ključni su za nastanak i rast aterosklerotskog plaka – naslaga koje su glavni uzrok srčanog i moždanog udara.

Stabilniji plak – manji rizik od infarkta

U nastavku istraživanja, efekti su testirani i na životinjskom modelu koji oponaša razvoj ateroskleroze kod ljudi.

Posle 12 nedelja, kod miševa koji su dobijali urolitin A uočene su:

• manje aterosklerotske naslage
• manji broj upalnih ćelija
• veća količina kolagena i glatkih mišićnih ćelija

Ove promene ukazuju na stabilniji plak, koji je manje sklon pucanju – a upravo pucanje plaka najčešće dovodi do infarkta i moždanog udara.

Zanimljivo je da su ovi efekti postignuti bez snižavanja nivoa holesterola u krvi.

– To sugeriše da urolitin A deluje drugačijim putem – smanjuje upalu i stabilizuje plak, umesto da utiče na lipide – objašnjava profesor Ramdži.

Uticaj i na imunitet i crevnu mikrobiotu

Efekti nisu bili ograničeni samo na krvne sudove.

Kod životinja koje su dobijale urolitin A zabeležen je:

• manji broj upalnih ćelija u krvi
• povećanje korisnih masnih kiselina kratkog lanca
• povoljne promene u sastavu crevne mikrobiote

Dodatne analize pokazale su da ovo jedinjenje utiče na stotine gena povezanih sa upalom, metabolizmom i oksidativnim stresom – smanjujući štetne, a aktivirajući zaštitne procese u organizmu.

Zašto efekat nara nije isti kod svih

Iako su rezultati ohrabrujući, naučnici naglašavaju da svi ne reaguju isto na ovu vrstu hrane.

– Ovi nalazi pomažu da se objasni zašto ishrana bogata voćem, poput nara, ima zaštitni efekat, ali i zašto se on razlikuje od osobe do osobe. Ne proizvode svi urolitin A u istoj meri – kaže profesor Ramdži.

Razlog leži upravo u sastavu crevne mikrobiote, koji se razlikuje kod svakog pojedinca.

Potrebna su istraživanja na ljudima

Iako su rezultati obećavajući, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja na ljudima kako bi se potvrdili ovi efekti. Ukoliko se potvrde, urolitin A bi mogao da postane važan dodatak postojećim terapijama za kardiovaskularne bolesti – posebno u kontroli upale i stabilizaciji aterosklerotskog plaka.

– Ovo istraživanje otvara vrata novim pristupima prevenciji bolesti srca, zasnovanim na mikrobioti i njenim metaboličkim proizvodima – zaključuje profesor Ramdži.

(eKlinika.rs/