Melatonin je dragocena pomoć onkološkim pacijentima: Uz pravilnu upotrebu i doziranje smanjuje umor i neželjene efekte terapije

Uprkos koristima, treba naglasiti da je melatonin hormon i da ga ne treba upotrebljavati nekontrolisano, već isključivo uz savet lekara

Melatonin je najpoznatiji kao hormon koji reguliše ritam spavanja i budnog stanja, ali njegovo delovanje daleko prevazilazi poboljšanje sna. Radi se o snažnom antioksidansu koji smanjuje rizik od pojave brojnih degenerativnih i hroničnih bolesti, što su potvrdile i brojne studije.

Nedostatak melatonina i rizik od raka

Preporučujemo

Niska koncentracija melatonina povezuje se sa većim rizikom od hormonski zavisnih karcinoma, poput raka dojke, jajnika i prostate. Naučna istraživanja pokazuju da melatonin može da utiče na smanjenje proliferacije tumorskih ćelija, da uspori angiogenezu (stvaranje novih krvnih sudova koji hrane tumore), kao i da poveća osetljivost kancerogenih ćelija na terapiju.

Posebno su značajni navodi da melatonin može da ublaži nuspojave hemioterapije i radioterapije tako što ima potencijal da smanji oštećenja zdravih ćelija, ublaži umor, nesanicu i oksidativni stres kod pacijenata na onkološkom lečenju.

Melatonin i upotreba kod onkoloških pacijenata

Novija istraživanja ukazuju da melatonin može da utiče na takozvane cirkadijalne gene. Oni kontrolišu biološki ritam i imaju značajnu ulogu u rastu i deljenju ćelija.

Poremećaj ovih ritmova povezuje se sa većim rizikom od nastanka tumora. Melatonin, kažu rezultati istraživanja, može da „resetuje“ unutrašnji biološki sat ćelija. Time doprinosi njihovoj pravilnoj funkciji i smanjenju kancerogenog potencijala. Pored toga, pokazano je da melatonin štiti mitohondrije od oksidativnih oštećenja, čime se povećava otpornost organizma tokom teških terapija.

Jačanje imuniteta i zaštita nervnog sistema

Melatonin ima izraženo antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo. Njegov nivo direktno utiče na efikasnost imunskog sistema, pri čemu pomaže u odbrani organizma od infekcija i hroničnih upalnih procesa. Takođe, istraživanja pokazuju da melatonin učestvuje u zaštiti nervnog sistema i može doprineti boljoj kontroli neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Pretpostavlja se da pored imuno-stimulativnog delovanja poseduje i sposobnost da smanji neuroinflamaciju i oksidativna oštećenja u mozgu.

Usporavanje procesa starenja

Ovaj hormon se ubraja u jedan od najsnažnijih poznatih antioksidanata. Procenjuje se da je njegova antioksidativna moć i do dva puta jača od vitamina E, a pokazuje veću efikasnost u poređenju sa vitaminima C i E u smanjenju oksidativnih oštećenja. Na taj način melatonin doprinosi očuvanju funkcije organa, usporava starenje ćelija i smanjuje rizik od bolesti srca, degeneracije makule, glaukoma i drugih poremećaja povezanih sa slobodnim radikalima.

Regeneracija nervnih ćelija i korist za nervni sistem

Studije ukazuju da melatonin može da aktivira proteine odgovorne za obnavljanje nervnih ćelija, što otvara mogućnosti za njegovu primenu u regeneraciji mozga i prevenciji neuroloških oboljenja. Zbog toga se istražuje njegova uloga u tretmanima povreda mozga, moždanog udara i bolesti centralnog nervnog sistema.