Vrućine ne donose samo iscrpljenost: ECDC upozorava na 4 opasne infekcije koje se već šire Evropom

Sve duži toplotni talasi i viša prosečna temperatura stvaraju idealne uslove za širenje infekcija širom Evrope, saopštila je European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC). Trenutni toplotni talasi u Evropi već dugo su glavna tema u medijima i javnim politikama evropskih zemalja, a zdravstveni stručnjaci naglašavaju da je zapravo reč o kontinuiranom rastu temperatura i sve dužim letima koji stvaraju savršeni teren za razmnožavanje i širenje zaraza.

Preporučujemo

Klimatske promene nose rizik od zaraznih bolesti 

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti ističe da klimatske promene uveliko šire spektar pretnji po javno zdravlje i nose rizik od zaraznih bolesti. Zbog toga je, kako navode, neophodno uspostaviti čvršću prekograničnu saradnju i različitih sektora - uključujući zdravstvo, zaštitu životne sredine i veterinu.

Tokom letnjih meseci ECDC posebno prati četiri kritična područja rizika:

1. Bolesti koje se prenose hranom

Rastuće temperature ubrzavaju rast bakterija u hrani, čineći ih jednim od najčešćih letnjih oboljenja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), toplo i vlažno vreme stvara idealne uslove za brzo razmnožavanje klica. Stručnjaci takođe podsećaju da hrana može da postane potpuno nebezbedna bez ikakve očigledne promene u njenom izgledu, ukusu ili mirisu.

Kao preporuke za prevenciju navode:

• Temeljno pranje voća i povrća pre konzumacije
• Strogo odvajanje sirove od kuvane hrane
• Temeljna termička obrada namirnica
• Čuvanje hrane na bezbednim (rashlađenim) temperaturama.

2. Komarci i egzotični virusi

Bolesti koje prenose komarci postaju sve češće u Evropi. Duže i toplije sezone omogućavaju invazivnim vrstama da napreduju u regionima gde su ranije bile retke ili potpuno odsutne. Virus Zapadnog Nila, denga i čikungunja groznica postaju sve veći problem javnog zdravlja.

Prema podacima SZO, sezona prenosa virusa Zapadnog Nila traje od kasnog proleća do jeseni (sa vrhuncem između jula i septembra), a ove godine slučajevi su već zabeleženi u Grčkoj, Italiji, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Španiji.

Saveti kako da se zaštitite:

• Koristite repelente protiv insekata i nosite zaštitnu odeću
• Postavite mreže protiv komaraca na prozore i koristite klima-uređaje
• Redovno praznite stajaću vodu oko kuća i u baštama (saksije, kante, oluci), jer se komarci u njoj najbrže razmnožavaju.

3. Krpelji i opasnost od encefalitisa

Krpelji su prisutni širom Evrope, a iako sami po sebi ne izazivaju bolesti, zaraženi primerci ujedima prenose viruse i bakterije koji uzrokuju krpeljni encefalitis i Lajmsku bolest - stanja koja mogu da ostave dugoročne zdravstvene komplikacije. U evropskom regionu godišnje se u proseku prijavi oko 3.000 slučajeva krpeljnog encefalitisa.

Preporuke za prevenciju:

• Nosite duge rukave i nogavice prilikom boravka u prirodi, šumama i parkovima
• Obavezno detaljno pregledajte telo i odeću nakon boravka napolju i pravovremeno uklonite krpelja
• Vakcinacija se ističe kao jedna od najefikasnijih mera zaštite od krpeljnog encefalitisa.

4. Bakterije Vibrio u morima

Bakterije iz roda Vibrio prirodno obitavaju u umerenim i toplim vodama sa nižim salinitetom i mogu da izazovu infekciju - vibriozu kod ljudi koji se kupaju sa otvorenim ranama ili konzumiraju kontaminiranu morsku hranu. Iako su ove infekcije u Evropi još uvek relativno retke, nekoliko severnih zemalja, koje izlaze na Baltičko more, prijavilo je porast slučajeva u godinama sa produženim toplotnim talasima i višim temperaturama mora.

Saveti za prevenciju:

• Izbegavajte plivanje i kupanje ako imate otvorene posekotine, ogrebotine ili sveže pirsinge
• Obezbedite da morski plodovi budu temeljno skuvani ili isprženi.

(eKlinika.rs)