Akutni bronhitis je kratkotrajno, prolazno zapaljenje sluznice većih disajnih puteva – traheje i glavnih bronhija. Bronhije su delovi disajnog sistema koji sprovode vazduh iz dušnika u pluća. Anatomski počinju glavnim bronhom – bronhijalnim stablom, koji se račva na levi i desni bronh, a oni dalje na sve sitnije bronhije i broniole, do najsitnije komponente – alveola (kesastih mehurića preko kojih se vrši razmena gasova u plućima)
slika.1
Bronhitis može biti akutni ili hronični:
- Akutni bronhitis traje kraće od 10 dana, pri čemu kašalj može perzistirati i po nekoliko nedelja
- Hronični bronhitis podrazumeva kašalj i iskašljavanja koji traju najmanje po tri meseca godišnje, u poslednje dve godine, a da nisu izazvani drugim oboljenjem.
Najčešći uzrok bronhitisa je virusna infekcija – rino i korona virusi daju blažu kliničku sliku, dok virus influence i adeno virusi izazivaju teže infekcije. Uzročnici mogu biti i toksični gasovi i iritansi iz okruženja ili radnog mesta (amonijak, hlor, sumpor-dioksid, azot-dioksid).
Stalna iritacija štetnim supstancama i gasovima dovodi do učestalih i ponavljanih infekcija respiratornog trakta što na kraju dovodi do trajnog oštećenja disajnih puteva.
Simptomi
Na početku akutni bronhitis ima simptome akutne infekcije gornjih disajnih puteva, nakon čega simptomi postaju karakterističniji za bronhitis. Oni uključuju:
- Curenje iz nosa
- Laku malaksalost
- Nelagodnost
- Kijanje i suvoću u grlu
- Suv kašalj koji je nekad praćen preznojavanjem i bolom u grudima (češći je pred spavanje)
- Posle nekoliko dana počinje iskašljavanje, sa žuto-zelenim sekretom
- Povišena telesna temperatura (oko 38℃ i naviše)
Faktori rizika
Virusi uzrokuju 85-95% svih akutnih bronhitisa kod odraslih. Ljudi sa hroničnim oboljenjima poput astme imaju veću sklonost ka obolevanju. Ipak postoje faktori koji zasigurno povećavaju rizik za pojavu akutnog bronhitisa, a tu spadaju:
- Udisanje duvanskog dima, pasivni pušači
- Oslabljen imuni sistem
- Često izlaganje štetnim gasovima i iritansima (aerozagađenje)
Dijagnoza
Akutni bronhitis u većini slučajeva prolazi bez medikamentozne terapije.
Lekar postavlja dijagnozu nakon analize vaših simptoma i kliničkog pregleda, u koji spada “slušanje” pluća stetoskopom.
Spirometrijski test i rendgen snimak grudnog koša mogu biti od koristi ukoliko postoji nedoumica u postavljanju dijagnoze.
Bekteriološki bris se ne uzima jer se lako kontaminira bakterijama iz nosa i ždrela, pa rezultati nisu validni.
Razlika između bronhitisa i upale pluća ?
Upala pluća se razlikuje od bronhitisa po tome što je kod upale pluća infekcija prisutna u mehurima pluća, kroz koje se vrši razmena gasova a koje nazivamo alveoloma. Sa druge strane, bronhitis je stanje kod koga su infekcijom zahvaćene bronhije – cevčice koje vazduh sprovode od dušnika do pluća.
Isti uzročnici infekcije mogu izazivači i bronhitisa i upale pluća, mada se najčešće razlikuju. Važno je napomenuti da je 80-90% bronhitisa izazvano virusima, što znači da se u terapiji NE primenjuju antibiotici, za razliku od upala pluća koje su češće izazvane bakterijama i koje zahtevaju primenu antibiotika u lečenju.
Ukoliko se bronhitis ne leči može preći u upalu pluća. Često ne postoji jasna razlika usimptomima između ova dva oboljenja, ali s obzirom na to da se terapija razlikuje, važno je utvrditi pravu dijagnozu.
Simptomi bronhitisa su obično blaži, sa nižom temperaturom, iskašljavanjem zelenkasto žutog sputuma i prolaze nakon 7-10 dana bez terapije.
Terapija bronhitisa
U lečenju bronhitisa lekar uglavnom propisuje simptomatsku terapiju, osim u težim slučajevima. Razlog za to se u krije u prirodi oboljenja. U terapiji akutnog bronhitisa cilj je podizanje odbrambenih sposobnosti organizma (imuniteta), da bi se on izborio sa infekcijom.
Često se dešava da pacijenti dolaze kod lekara sa željom da im se da lek koji će odmah ukloniti simptome i poboljšati njihovo stanje. Sa tog aspekta važno je razumeti da antibiotik nije efikasan u terapiji akutnog bronhitisa, i simptomi se neće poboljšati nakon njegove primene.
U slučajevima kada doktor proceni da postoji visok rizik od nastanka upale pluća, antibiotik se može ordinirati i na taj način sprečiti potencijalne komplikacije.
U olakšavanju tegoba akutnog bronhitisa koriste se:
- Hidratacija – velike količine tečnosti olakšavaju izbacivanje sekreta tako što ga razređuju
- Antiinflamatorni lekovi poput Ibuprofena
- Inhalacija kod kuće
- Lekovi za snižavanje temperature po potrebi
- Vitamini i suplementi za jačanje imuniteta
