Dijafragmatična hernija

Dijafragma je snažan mišić koji učestvuje u procesu disanja time što svojim kontrakcijama širi grudni koš. Pored toga dijafragma predstavlja prirodnu granicu između grudnog koša i stomaka, na kojoj se nalaze otvori za prolazak jednjaka i velikih krvnih sudova. Nevoljno grčenje dijafragme nam je poznato kao štucanje.

Dijafragmatična hernija se javlja kada jedan ili više organa prođe kroz otvor odnosno defekt na dijafragmi u grudnu duplju. Ovakav defekt na dijafragmi može biti prisutan na rođenju kada govorimo o kongenitalnoj dijafragmalnoj kili (CDH) ili može nastati u toku života, što se naziva stečena dijafragmatična kila (ADH). U oba slučaja reč je urgentnom stanju koje zahteva hitan medicinski tretman.

Urođena dijafragmalna kila nastaje zbog nepravilnog razvoja dijafragme u toku formiranja fetusa. Defekt na dijafragmi dozvoljava unutrašnjim organima stomaka da pređu u grudni koš čime onemogućavaju rad pluća, najčešće jednog plućnog krila.

Stečena dijaframalna kila je rezultat tupih povreda ili prodora stranog tela. Ovaj tip povreda se javlja u automobilskim nesrećama, prilikom padova ili povreda oružjem.

Veoma retko se dijafragmalna kila javlja bez konkretnog uzroka, ili prolazi nedijagnostikovana dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija. 

Simptomi

Ozbiljnost simptoma varira u zavisnosti od veličine, uzroka i organa koji su uključeni u nastanak kile. 

• Otežano disanje – kod urođene dijafragmalne kile nastaje kao posledica nepravilno razvijenog plućnog krila; a kod stečene dijafragmalne kile usled smanjenog prostora za funkcionisanje pluća zbog prisustva drugih organa;
• Ubrzano disanje
• Modra prebojenost kože i vidljivih sluzokoža (cijanoza) 
• Ubrzan puls 
• Zvuk creva koji dolazi iz grudnog koša
• Osećaj praznog stomaka 
• Prigušen ili odsutan disajni zvuk

Faktori rizika 

Većina urođenih dijafragmatičnih hernija nema poznat uzrok. Smatra se da u nastanku  učestvuje više faktora kao što su hromozomske i genetske mutacije, štetni uticaji spoljašnje sredine i faktori ishrane. Može biti udružena sa poremećajima u razvoju srca, organa za varenje i organa urogenitalnog trakta. 

Faktori koji povećaju rizik za nastanak stečene dijfragmalne kile su:

• Povrede nastale udaracem tupim predmetom – najčešće kod saobraćajnih nezgoda
• Hirurške intervencije stomaka ili grudnog koša 
• Padovi 
• Probodne rane
• Rane nastale dejstvom vatrenog oružja

Prevencija dijafragmalne kile 

Trenutno nije poznat način da se urođena dijfragmalna kila u potpunosti spreči, međutim redovne prenatalne kontrole su veoma važne u ranoj dijagnostici i prevenciji mogućih komplikacija. 

Neke od mera prevencije nastanka stečene dijafragmalne kile su:

• Vozite pažljivo i uvek sa vezanim pojasom
• Izbegavajte ekstremne sportove u kojima može doći do pada sa velike visine
• Umereno konzumiranje alkohola i izbegavanje narkotika može umanjiti rizik za    nastanak nezgode

 Dijagnoza 

Uobičajeno je da doktor ukaže na postojanje urođene dijafragmatične hernije i pre nego što se beba rodi. Čak polovina ovih hernija se dijagnostikuje na pregledu fetusa ultrazvukom, mada i povećanje amnionske tečnosti može biti pokazatelj ovog stanja. 

Doktor će se nakon kliničkog pregleda odlučiti za neku od mogućih dodatnih dijagnostičkih ispitivanja kao što su:

• Pregled stomach ultrazvukom
• Rendgen snimak grudnog koša
• CT snimak
• Mangnetna rezonanca
• Gasna analiza arterijski krvi – detaljno se analizira protok kiseonika, zasićenost organa kiseonikom kao i acido-bazni status pacijenta

Terapija

Oba tipa dijafragmalnih hernija zahtevaju urgentan hirurški tretman. Operacija se radi u cilju vraćanja organa iz grudnog koša u trbuh, nakon čega se rekonstrruiše oštećena dijafragma.

Kod urođene dijafragmalne kile, hirurg može da uradi operaciju 48-72h posle porođaja ili ranije ako za to postoji indikacija. Važno je razumeti da je svaki slučaj drugačiji i shodno tome zahteva različit tretman. Prvi korak u lečenju je stabilizacija zdravstevnog stanja bebe, nivoa kiseonika i omogućavanje disanja.

Zbog povrede kao glavnog uzročnika stečene dijafragmalne hernije, primarno je da se pacijent stabilizuje i da se otklone moguće komplikacije kao što je unutrašnje krvarenje, pa se tek onda pristupa hirurškom zahvatu.