Katarakta je zamućenje normalno bistrog sočiva oka. Kod ljudi koji imaju kataraktu gledanje kroz mutna sočiva po malo liči na gledanje kroz zamagljen prozor. Zamućen vid izazvan kataraktom može otežati čitanje, vožnju automobilom.
Katarakta se razvija polako i u ranoj fazi ne narušava vid. U početku jače osvetljenje i naočare mogu pomoći da se osoba nosi sa kataraktom. Ali, ako oštećen vid ometa uobičajene aktivnosti,možda će biti potrebna opracija katarakte. Operacija je siguran i efikasan postupak.
Šta dovodi do nastaka katarakte?
Neki nasledni genetski poremećaji koji uzrokuju druge zdravstvene problem mogu povećati rizik od katarakte. Katarakta takođe može biti uzrokovana prethodnim operacijama oka ili medicinskim stanjima kao što je dijabetes.Dugotrajna upotreba steroidnih lekova takođe može prouzrokovati razvoj katarakte.
Sočivo,gde nastaje katarakta,postavljeno je iza obojenog dela oka (iris). Sočivo fokusira svetlost koja prolazi u oko, stvarajuši jasne ,oštre slike na mrežnjači-membrani oka osetljivoj na svetlost.Kako oko stari, sočivo postaje manje fleksibilno, manje prozirno i zadebljava. Starost i druga stanja, uzrokuju da se tkiva u sočivu raspadaju uzrokujući zamagljenje malih područja unutar sočiva.Na taj način se blokira svetlost dok prolazi kroz sočivo sprečavajuči oštro definisanu sliku da dođe do mrežnjače iv id postaje zamagljen. Uglavnom se razvija na oba oka ali ne ravnomerno.
Vrste katarakte
- nuklerana katarakta (katarakta koja utiče na centar sočiva)
- kortikaalna katarakta (koja utiče na ivice sočiva)
- zadnja subkapsularna katarakta (koja utiče na zadnji deo sočiva)
- kongenitalna katarakta (urodjena)
Simptomi
- zamućen,zamagljen vid
- poteškoće sa vidom noću
- osetljivost na svetlost i odsjaj
- dvostruki vid u jednom oku
- žutilo boja
Faktori rizika
- starost
- dijabetes
- prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti
- pušenje
- gojaznost
- visok krvni pritisak
- prethodna povreda ili upala oka
- prethodna operacija oka
- produžena upotreba kortikosteroidnih lekova
- konzumiranje alkohola u većoj meri
Dijagnoza
Pored istorije bolesti i pregleda oka, potrebno je uraditi test oštrine vida,pomoću koga se utvrđuje da li postoji oštećenje vida. Pregledom prorezne lampe utvrđuje se struktura na prednjem delu oka pod uveličanjem. Retinalni pregled podrazumeva stavljanje kapi u oči kako bi se zenice proširile i olakšao pregled zadnjeg dela oka (mrežnjače).
Terapija
Kada dioptrijske naočare ne mogu da očiste vid, jedini efikasan način lečenja katarakte je operacija. Operacija katarakte podrazumeva uklanjanje zamućenog sočiva i njegova zamena prozirnim veštačkim sočivom-intraokularnim sočivom. Nekim ljudima drugi problem sa očima zabranjuju upotrebu veštačkih sočiva. U tim situacijama, nakon uklanjanja mrene vid se može ispraviti naočarima ili kontaktnim sočivima.
