Šta su to paranazalni sinusi?
Paranazalni sinusi predstavljaju koštane šupljine ispunjene vazduhom i obložene sluzokožom. Raspoređene su unutar kostiju lica i čela, tako da su povezane su sa nosnom dupljom i okolnim strukturama. Iako njihova funkcija nije u potpunosti razjašnjena, smatra se da doprinose smanjenju težine glave i time omogućavaju održavanje uspravnog položaja, učestvuju u vokalizaciji i zagrevanju vazduha.
Postoje 4 grupe paranazalnih sinusa:
- Frontalni (Čeoni) sinusi
- Etmoidalni (Sitasti) sinusi
- Maksilarni sinusi
- Sfenoidalni (Klinasti) sinusi
Sinuzitis označava zapaljenje sluzokože paranazalnih sinusa, i veoma retko se javlja bez prateće upale nosne sluzokože (rinitisa), tako da uglavnom govorimo o rinosinozitisima.
Ovo oboljenje je veoma rasprostranjeno, a u prilog tome govori činjenica da se samo u SAD-u na gosišnjem nivou postavi 30 miliona dijagnoza sinuzitisa. U uzročnike sinuzitisa uglavnom spadaju virusi, ali takođe mogu biti bakterijske ili gljivične etiologije (pogotovo kod imunkompromitovanih pacijenata).
Većina sinuzitisa prolazi bez terapije, i u zavisnosti od trajanja simptoma možemo ih podeliti na:
Akutne sinuzitise: simptomi upale sinusa traju kraće od 4 nedelje;
Subakutne sinuzitise: simptomi upale sinusa koji se postepeno pogoršavaju i traju od 4 do 12 nedelja; ovo je faza prelaska akutnog u hronični sinuzitis;
Hronične sinuzitise : simptomi upale sinusa koji perzistiraju duže od 12 nedelja;
Rekurentne akutne sinuzitise : ukoliko se jave 4 ili više odvojenih faza akutnih sinuzitisa u toku jedne godine, sa razmakom od 8 nedelje između nestajanja simptoma;
U najčešće uzročnike sinuzitisa urajaju se:
- Virusi iz grupe Rhinovirusa, Coronavirusa, Adenovirusa, Influenza i Parainfluenza virusa
- Bakterije iz roda Streptokoka (S. pneumoniae), Stafilokoka (S. aureus), Kokobacila (H. influenze)
- Gljivica kod imunokompromitovanih pacijenata i to iz roda Aspergillus, Bipolaris, itd
Simptomi akutnog sinuzitisa
Tegobe akutnog sinuzitisa se ne razlikuju značajno od prehlade, i uključuju:
- Smanjen osećaj ili gubitak čula mirisa
- Povišenu telesnu temperaturu
- Zapušen nos
- Sekret iz nosa
- Glavobolju, koja se pojačava pri pomeranju glave i savijanju
- Kašalj
- Zamor
Kada je omogućena drenaža gnoja kroz nos, tegobe su znatno slabije izražene. Međutim, kada je drenaža onemogućena, ponovno se javljaju jaki bolovi i pogoršanje kliničke slike.
Za roditelje može predstavljati pravi izazov da primete sinzuitis kod svoje dece, a neki od simptoma koji mogu ukazivati na to su:
- Simptomi prehlade ili alergije koji traju duže od 14 dana
- Visoka telesna temperatura ( preko 39 ℃ )
- Gust, taman sekret iz nosa
- Kašalj koji perzistura duže od 10dana
Simptomi akutnog, subakutnog i hroničnog sinuzitisa se ne razlikuju, osim po ozbiljnosti i dužini trajanja.
Faktori rizika
Sinuzitis se može razviti kod svakoga, međutim postoje određeni predisponirajući faktori koji uslovljavaju lakši nastanak infekcije, kao što su :
- Devijacija nosnog septuma – kada je nosna pregrada pomerana u jednu stranu
- Nosni polipi
- Sklonost ka alergijama
- Oslabljen imuni sistem
- Dentogena infekcija – infekcija koja potiče iz kanala korena zuba
- Pušenje cigareta
Dijagnoza
Dijagnozu sinuzitisa postavlja lekar kliničkim pregledom, uz primenu neke od dopunskih dijagnostičkih metoda kao što su:
- Rendgen snimak paranazalnih šupljina – ukazuje na prisustvo zapaljenja, ili drugih patoloških promena u sinusu
- CT snimak – posebno korisna metoda kod sumnje na gljivičnu infekciju
- Nazalna endoskopija
- Laboratorijska dijagnostika – kod sumnje na prisustvo drugih oboljenja ili alergija
Razlika između sinuzitisa koji potiče od zuba i od prehlade?
Kada govorimo o gornjeviličnom ili maksilarnom sinusu, do njegove upale (sinuzitisa) može doći prodorom infekcije iz nosa ili širenjem infekcije kroz kost, koja je poreklom od zuba. Prema tome razlikujemo rinogeno i odontogeno nastali sinuzitis.
Rinogenu formu karakteriše virusna infekcija sluznice nosa koja odmah prodire u sluzokožu sinusa i izaziva simptome, dok je za sinuzitis dentogenog porekla karakteristična primarna infekcija u kosti alveolarnog grebena, tačnije iznad korenova gornjih bočnih zuba.
Simptomi kod dentogenog sinuzitisa :
- Jaki pulsirajući bolovi bez spoljnjeg otoka
- Neki od bočnih zuba je osetljiv na dodir ili postoji sveža rana od vađenja zuba
- Smrdljiv sekret koji izlazi kroz nos
Terapija
Većina akutnih sinuzitisa se uspešno leči primenom simptomatske terapije, odnosno upotrebom različitih preparata koji omogućavaju drenažu, pročišćavaju sinuse i na taj način dovode do otklanjanja simptoma.
U neke od njih spadaju:
- Sprejevi za nos na bazi izotoničnih rastvora morske vode
- Sprejevi za nos na bazi kortikosteroida (samo ukoliko je lakar propisao)
- Nazalni dekongestivi (kapi koje pomažu kod zapušenog nosa)
- Analgetici
Lekar će u zavisnosti od tipa sinuzitisa, uzročnika infekcije, ozbiljnosti i dužine trajanja simptoma propisati odgovarajuću terapiju. Antibiotici obično nisu potrebni u lečenju sinuzitisa, međutim u slučajevima perzistiranja ili pogorašavanja simptoma i nakon primenjene simptomatske terapije doktor ih vam može propisati.
Kada je sinuzitis dentogenog porekla, uzrokovan hroničnom infekcijom iz kanala korena zuba, vađenjem zuba uzročnika se može drenirati gnoj kroz zubnu čašicu izvađenog zuba, usled čega se stišavaju simptomi.
Ako se ustanovi da je sinuzitis izazvan gljivicama, terapija izbora su antifungicidni lekovi u kombinaciji sa hirurškom terapijom.
