Regurgitacija mitralne valvule je stanje u kojem se mitralna valvula ne zatvara čvrsto, omogućavajući krvi da teče unazad, dakle krv se vraća iz leve komora u levu pretkomoru. Regurgitacija mitralnog zalistka je često blaga i polako napreduje. Možda će prolaziti aspimptomatski dugi niz godina.
Zašto nastaje mitralna regurgitacija?
Srce ima 4 valvule koji održavaju da krv ide u dobrom smeru.To su mitralna, trikuspidalna, plučna i aortna valvula.Prilikom sistole i dijastole srca valvule se otvaraju i zatvaraju. Ponekad se valvule ne otvaraju ili zatvaraju pravilno remeteći protok krvi kroz srce. Kod regurgitacije mitralne valvule, zalistak između leve pretkomore i leve komore se ne zatvara čvrsto, što dovodi do toga da krv ide u nazad u pretkomoru (regurgitacija).
Mogući uzroci uključuju:
- prolaps mitralne valvule- u ovom stanju, listovi mitralne valvule izboče se nazad u levu pretkomoru tokom kontrakcija srca.
- oštećena tkivna vlakna- vremenom se tkivna vlakna koja pričvršćuju zalistak mitralne valvule za zid srca mogu istegnuti ili pokidati,posebno kod ljudi sa prolapsom valvule
- Reumatska groznica-virusno oboljenje koje može oštetiti zalistke
- endokarditis- takođe infekcija koja oštećuje zalistke
- infarkt- može oštetiti područje mišića koji podupire mitralnu valvulu
- kardiomiopatija
- trauma
- urođene srčane mane
- određeni lekovi-lekovi koji se koriste protiv migrene
- radioterapija
- atrijalna fibrilacija
Faktori rizika
- istorija prolapsa mitralne valvule
- srčani udar
- bolest koronarnih arterija
- infekcije –ednokarditis ili reumatska groznica
- kongenitalna bolest srca
Simptomi
- šum srca koji se čuje stetoskopom
- kratak dah,posebno pri fizičkim aktivnostima
- umor
- palpitacije srca- osećaji brzog,lepršavog otkucaja srca
- otečene noge ili zglobovi
Komplikacije
Kada je blaga mitralna regurgitacija obično ne uzrokuje probleme.Međutim,ozbiljna regurgitacija može dovesti do komplikacija:
- srčana insuficijencija nastaje kada srce ne može da ispumpa dovoljn krvi da zadovolji potrebe organbizma, zato što se veća količina krvi vraća u levu pretkomoru
- atrijalna fibrilacija– istezanje i povećanje leve pretkomore može dovesti do nepravilnosti srčanog ritma.
- plućna hipertenzija– dugotrajna nelečena mitralna regurgitacija, može razviti visok pritisak u u krvnim sudovima pluća .
Dijagnoza
Anamneza i porodična istorija će pomoći pri dijagnostikovanju.prilikom pregleda lekar stetoskopom može čuti šum koji odgovara regurgitaciji. Testovi koji su potrebni da to i dokažu su:
Ehokardiogram(ultrazvuk) se obično koristi za dijagnozu regurgitacije mitralnog zalistka.Ovaj test procenjuje strukturu srca, i protok krvi kroz srce.
Elektrokardiogram (EKG) meri električne impulse u srcu.Ova metoda može otkriti uvećane komore, bolesti srca i poremećaj ritma.
Rendgen grudnog koša omogućava da se utvrdi da li su leva komora i pretkomora uvećane.
Magnetna rezonanca se primenjuje za određivanje težine stanja i procenu veličine i funkcije leve komore.
Kompjuterizovana tomografija može odrediti detaljan izgled mitralne valvule, ali mana je što je pacijet izložen jonizujećem zračenju.
Stres test ili test opterećenja srca pokazuje u kakvom je stanju srce pri fizičkom naporu.
Kateterizacija srca pruža detaljnu sliku srčanih arterija, i kako srce funkcioniše i može izmeriti pritisak unutar srčane komore.
Terapija
Cilj lečenja je poboljšanje funkcije srca i smanjenje znakova i simptoma.
Lekovi koji se koriste uključuju: diuretike, lekove za krvni pritisak.
Možda će biti potrebno zameniti mitralni zalistak. Lekari mogu predložiti popravku ili zamenu valvule čak i kada nema simptoma da bi se sprečile komplikacije.
