Šta je vanmaterična trudnoća?
Vanmaterična (ekstrauterina, ektopična) trudnoća je ona trudnoća u kojoj se usađivanje (nidacija, implantacija) oplođene jajne ćelije desilo van materične šupljine.
Ektopična trudnoća se dešava u 1-2% svih trudnoća. U najvećem broju, čak 99%, ektopičnih trudnoća, nidacija se dešava u jajovodu, a u preostalih 10% implantaciono mesto je u cerviksu, jajniku, na spoljašnjoj strani materice, u abdominalnoj šupljini ili na ožiljku od prethodnog carskog reza.
Ektopična trudnoća ne može da opstane. Ne postoji način da se zametak normalno razvija na tkivu koje nije endometrijum, jer je samo materica organ koji može da odgovori na sve potrebe rasta i razvoja ploda.
Svaka ektopična trudnoća je potencijalno opasna po život trudnice.
Oplođenje jajne ćelije dešava se u jajovodu. Ukoliko se i implantacija desi u jajovodu, može da dođe do pucanja (rupture) jajovoda, a kod drugih ektopičnih implantacionih mesta, zbog invazije u krvne sudove, u svakom momentu može da nastane obilno krvarenje u trbušnu duplju, koje može da dovede do hemoragičnog šoka i smrti.
Zašto dolazi do vanmaterične trudnoće?
Kod skoro polovine žena koje su imale vanmateričnu trudnoću uzrok ektopične implantacije ne može da se odredi.
Kao najčešći poznati uzroci ektopične trudnoće navode se prethodne infekcije reproduktivnih organa, koje su za sobom ostavile priraslice (adhezije). Do ektopične trudnoće takođe može doći i ukoliko je smanjena sposobnost jajovoda da kontrakcijama sprovede zigot (oplođenu jajnu ćeliju) do unutrašnjosti materice, ili postoje neke urođene (kongenitalne) anomalije, kao npr. predugi i previše izvijugani jajovodi.
Faktori rizika
Statistika kaže da svaka žena ima rizik od 0.025% da joj trudnoća bude ektopična. Postoje faktori koji ovaj rizik povećavaju:
- Pušenje povećava rizik od nastajanja ektopične trudnoće, i to čak tri puta, jer smanjuje sposobnost jajovoda da sprovede zigot do unutrašnjosti materice.
- Zapaljenski procesi reproduktivnih organa, a naročito upala jajovoda, povećavaju rizik za nastanak ektopične trudnoće, jer za sobom mogu da ostave priraslice (adhezije). Infekcije koju izazivaju Chlamydia trachomatis, Mycoplasma i Neisseria gonorrhoeae su naročito veliki faktori rizika za ektopičnu trudnoću.
- Prethodna ektopična trudnoća povećava rizik da neka od narednih trudnoća takođe bude ektopična.
- Hirurške intervencije na jajovodu (bilo zbog prethodne ektopične trudnoće, metoda sterilizacije podvezivanjem jajovoda, ili zbog nekih drugih razloga) povećavaju rizik za nastanak ektopične trudnoće.
- Intrauterini uložak (popularno „spirala“) je kao metoda kontracepcije neefikasna u 1% slučajeva, a ukoliko dođe do trudnoće, šanse su čak 50% da takva trudnoća bude vanmaterična.
- Prethodne kiretaže, carski rezovi ili operativno uklanjanje mioma su faktor rizika za ektopičnu trudnoću.
- Postupci asistirane reprodukcije takođe povećavaju rizik od nastajanja ektopične trudnoće. Pretpostavlja se da je razlog ovome to što je endometrijum slabije receptivan nakon GnRH agonista, što bi moglo da objasni zašto je rizik za ektopičnu trudnoću veći kod vraćanja embriona u istom ciklusu nakon stimulacije u odnosu na vraćanje embriona iz procesa krioprezervacije u nekom narednom ciklusu.
Najveći broj ektopičnih trudnoća dešava se kod žena starosti između 35 i 45 godina, najverovatnije zbog kumulativnih efekata faktora rizika tokom života.
Simptomi
Simptomi ektopične trudnoće mogu uopšte da se ne ispolje, a mogu da budu i veoma izraženi. Uglavnom su to:
- Bol sa jedne strane u donjem delu abdomena
- Vaginalno krvarenje (neke žene ovo prepoznaju kao menstruaciju, što produžava vreme do postavljanja dijagnoze)
- Bol u ramenu, kao znak unutrašnjeg krvarenja, koji najverovatnije nastaje zbog toga što krvarenje iritira frenični nerv
- Dijareja
- Povraćanje
- Hemoragični šok, koji nastaje kao posledica pucanja jajovoda i unutrašnjeg krvarenja
Dijagnoza
Ektopične trudnoće se obično dijagnostikuju između 6. i 9. nedelje gestacije, i to ultrazvučnim pregledom.
Kod svih žena kojima je povišen β-hCG (pozitivan test na trudnoću) i imaju neki od navedenih simptoma, potrebno je ultrazvučnim pregledom utvrditi da li je trudnoća unutar materice ili je ektopična.
Lečenje
Ektopična trudnoća se leči laparoskopski, i to zasecanjem i pražnjenjem sadržaja jajovoda, segmentnom resekcijom jajovoda i uklanjanjem dela koji sadrži gestacijski mešak, ili uklanjanjem celog jajovoda u kome se nalazi gestacijski mešak. Metoda zavisi od intenziteta krvarenja, stanja jajovoda, želje pacijentkinje za trudnoćom u budućnosti i umeća hirurga.
Da bi se izbegao operativni zahvat, u poslednje vreme se razvija metoda davanja citostatika (metotreksat), što je moguće samo kod ranog otkrivanja ektopične trudnoće. Nakon toga, preporučuje se da žena ne ostane ponovo trudna bar 3 meseca.
Bez obzira na izbor metode lečenja, rizik za ponovljenu ektopičnu trudnoću je 5-25%.
