Fizičko distanciranje, respiratorni bonton, maske za lice, pojačana higijena ruku.... uticali na pad potrošnje antibiotika Foto: Shutterstock
Potrošnja antibiotika između 2019. i 2020, odnosno tokom covid 19 pandemije, zabeležila je najveći godišnji pad u poslednje dve decenije, pokazali su novi podaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Povodom Evropskog dana svesti o antibioticima koji se obeležava savkog 18. novembra i početka Svetske nedelje svesti o antibioticima, podaci ECDC, objavljeni u Eurosurveillance pokazuju da je potrošnja antibiotika smanjena za više od 18 odsto između 2019. i 2020. godine.
Ovaj pad, koji su autori naveli kao najveći godišnji pad u dve decenije, a do koga se došlo putem Evropske mreže za nadzor potrošnje antimikrobnih sredstava (ESAC-Net), primećen je u 26 od 27 zemalja Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora ( EU/EEA). Promene su bile najveće i najdoslednije u sektoru primarne zdravstvene zaštite, najverovatnije kao rezultat pandemije covid 19.
U nalazu objavljenom u Eurosurveillance, izvršena je analiza potrošnje antibakterijskih sredstava za sistemsku primenu. Od 2016. i 2019. godine, srednja godišnja promena u potrošnji antibakterijskih sredstava za sistemsku upotrebu ponderisana u EU/EEA bila je − 0,34 definisane dnevne doze na 1.000 stanovnika, što predstavlja godišnji pad od 1,8 odsto. Između 2019. i 2020. smanjenje je bilo 10 puta veće, opadajući za -3,35 definisane dnevne doze na 1.000 stanovnika, svakog dana, tako da ovo predstavlja smanjenje od 18,3 procenata između 2019. i 2020. godine.
Sveukupno smanjenje potrošnje antibakterijskih sredstava prijavile su 26 zemlje i pokazale su pad potrošnje penicilina između 2019. i 2020. godine, kao i smanjenu potrošnju drugih beta-laktama (uključujući cefalosporine, makrolide, linkozamide i streptogramine).
Prema autorima, mogući razlozi za smanjenje mogli bi da budu opšti pad broja konsultacija primarne zdravstvene zaštite tokom pandemije covid 19, jer su ljudi bili oprezniji da traže zdravstvenu zaštitu zbog blagih ili samoograničavajućih infekcija, ili zbog poteškoća u dobijanje lekarskih pregleda.
Autori analize navode da je „veliko smanjenje zabeleženo kod antibiotika, koji se obično koriste za lečenje infekcija respiratornog trakta, na primer, penicilina i drugih beta-laktamskih antibakterijskih sredstava, u skladu sa prijavljenom malom incidencom infekcija respiratornog trakta, koje nisu povezane sa covid 19 u EU/EEA 2020. Ovo se pripisuje nefarmaceutskim intervencijama koje su sprovedene kao odgovor na pandemiju, uključujući fizičko distanciranje, respiratorni bonton, maske za lice i pojačane higijene ruku.“ Ostaje da se vidi da li će se pad potrošnje antibiotika u zajednici uočen 2020. održati i tokom 2021. i kakve implikacije nedavno smanjenje može da ima na otpornost na antimikrobne lekove u Evropi uopšte.