DIVLJI KESTEN – Aesculus hippocastanum
Ovo kitnjasto, bujno cvetno i lisnato drvo može skoro svuda da se primi, a tradicionalno se koristi u poljoprivredi, kao i za ublažavanje simptoma groznice.
Narodno lečenje groznice kestenom
Četvrtina divljeg kestena se narenda u čašu vode i popije na prazan stomak, za olakšavanje simptoma groznice. Za stoku treba narendati ceo kesten i dodati u vodu koju pije.
Šta se nalazi u semenu divljeg kestena?
U semenu divljeg kestena ima do 13 odsto saponina (escin), flavonolnih jedinjenja (glikozidi kvercetina i kemferola), kumarinskih derivata, skroba oko 50 odsto, masnog ulja 6–8 odsto, belančevina 8–10 odsto, tanina, mineralnih i drugih sastojaka. Seme se ne jede, jer je neprijatnog ukusa.
Primena u farmaceutskoj industriji
Seme divljeg kestena, Semen Hippocastani, koristi savremena farmaceutska industrija kao sirovinu za izradu lekova koji se u medicini upotrebljavaju protiv hemoroida, oboljenja venskog sistema i raznih poremećaja krvotoka.
Pitomi kesten
Pitomi kesten, koštan, maron, Castanea sativa, raste u našoj zemlji kao šumsko drvo. Ima ga u severozapadnim (Slovenija, Hrvatska, Bosna) i u jugoistočnim (Makedonija) krajevima. Uspeva i na primorju. Može da se gaji i u krajevima gde dobro uspeva vinova loza i pitomo voće. U plodovima ima skroba, belančevina, masti i drugih sastojaka. Jede se pečen i kuvan kao poslastica. Ima veliku energetsku vrednost. Može da zameni hleb.
Drvo, kora i plodovi sadrže dosta tanina. List se upotrebljava kao lek protiv kašlja.
Zamena za sapun
Kesten se može upotrebiti za pranje veša umesto sapuna. Nareže se više kestena i stavi vodu koja se zagreva dok ne proključa. Nakon toga se sa takvom vodom može prati odeća.
Hrana za stoku
Kesten je i hrana za stoku, za koju tvrde mnogi stručnjaci da je daleko bolja od sena. Zajedno sa ljuskom kestenje se nasecka i pomeša sa nešto mekinja, a kasnije može i bez njih da se koristi kao hrana za stoku. Pored toga što hrani, kesten i čuva stoku od raznih bolesti, njegova gorčina može se ublažiti kuvanjem u vodi.
Kada konji boluju od čuvene bolesti sakagije, u njihovu ishranu bi trebalo uvrstiti veće količine divljeg kestena. Kod plućnih bolesti konja, preporučuje se iseckani i obareni kesten. Tvrdi se da je i lišće kestena dobro za zdravlje stoke, kad se isecka i pomeša sa mekinjama.
Divlji kesten, dobra je hrana za kokoši. Od kreča i pepela napravi se ceđ, u koju treba staviti oljuštene divlje kestene da odstoje nekoliko sati. Nakon toga seizvade, operu vodom i skuvaju. Kad se ohlade, izgnječe se i daju kokošima da jedu. Pilići se vrlo brzo goje, od kojih se dobijaja mekano i ukusno meso.