MAJČINA DUŠICA – Thymus serpyllum
Majčina dušica, majkina dušica, bakina dušica, divlji bosiljak je jedna od najpoznatijih i u narodu veoma omiljenih lekovitih biljaka. Raste kao polegao gust žbunić, na suvim, sunčanim, prisojnim, kamenitim obroncima, na suvim livadama, na šumskim čistinama i drugde. Cveta preko celog leta i vrlo je prijatnog i aromatičnog mirisa.
Lekovita svojstva
Od majkine dušice sakupljaju se zeljasti izdanci u cvetu, suše na promaji, u hladovini. Važno je da se dobro zapakuju da se očuvaju i miris i boja. U njima ima etarskog ulja, tanina, gorkih i drugih sastojaka. Ovom biljkom u obliku odvara narod leči kašalj. Za lakše iskašljavanje i za izbacivanje sluzi iz organa za disanje dobro je načiniti biljnu smesu od majkine dušice i korena jagorčevine (po 15 grama) i lišća podbela (20 grama). Isitniti i punu kašiku preliti šoljom ključale vode i ostaviti da stoji 15–20 minuta u poklopljenom sudu. Potom procediti, blago zasladiti i piti polako, toplo, bar 2–3 šolje dnevno.
Majkina dušica upotrebljava se još i za jačanje stomaka, protiv grčeva u organima za varenje i sl. U obliku jačeg odvara koristi se za ispiranje i dezinfekciju usta, grla i polnih organa, za obloge kod kožnih oboljenja. Destilacijom pomoću vodene pare iz majkine dušice može se dobiti etarsko ulje. Ova mirišljava tečnost sadrži fenolska jedinjenja (karvakrol, timol) i zbog toga ima izrazita antiseptična svojstva.
Majkinoj dušici sličan je timijan (Thymus vulgaris). Od njega se upotrebljava nadzemni zeljasti deo u cvetu, lišće i etarsko ulje. Timijan ima više etarskog ulja od majkine dušice. U njegovom ulju ima više fenolskih sastojaka, naročito ti mola, nego u ulju majkine dušice.